Alarmantno upozorenje na posledice onlajn nastave po đake u Srbiji

Skoro godinu dana škole u Srbiji funkcionišu po sistemu onlajn-nastave, a u međuvremenu ovaj model je uvršten u novu strategiju obrazovanja koje je donelo Ministarstvo prosvete.

Ovaj model nastave preko noći je postao jedini način obrazovanja za većinu đaka u Srbiji, dok se istovremeno pandemiji još uvek ne nazire kraj. 

Na pitanje možemo li da očekujemo da se škole više ne vrate na stari sistem i da se nakon pandemije uspostavi nova, modernija nastava na onlajn-platformi, iz Unije sindikata škola za portal MONDO kažu da to nikako ne bi bilo dobro rešenje za obrazovni sistem u Srbiji.

Nacrtom strategije je predviđeno uspostavljanje državne onlajn osnovne škole i gimnazije. Ove aktivnosti definišu se kao „poseban cilj”, u delu koji se tiče razvoja digitalnog obrazovanja na preduniverzitetskom nivou. Navodi se da fokus treba da bude na unapređivanju digitalnih kapaciteta i veština učenika i zaposlenih u školama.

Sve to je izazvalo pitanje da li je ovaj oblik nastave strateško opredeljenje države i šta će biti sa klasičnom nastavom u budućnosti. Snežana Romandić, predsednica Unije sindikata škola Beograda kaže za MONDO da onlajn-nastava samo daje podršku đaku, ali nikako nije nastava, dodaje ona.

– Mogu da konstatujem da neće biti dobro ako se onlajn-nastava zadrži. Deca i obrazovanje mnogo trpe. Tu je i nedostatak socijalizacije kod dece, koji je jako primetan po njihovoj povučenosti, anksioznosti, nedostatku takmičarskog duha koji je uvek bio svojstven deci. To je mentalna posledica svega što se dešava – kaže Snežana Romanić.

Problem imaju svi, od osnovnih i srednjih škola, do fakulteta, jer je onlajn-nastava pokazala da postoje veliki problemi kod učenika u savladavanju znanja, kaže ona. 

– Đaci od prvog do četvrtog nisu prelazili na onlajn, išli su u školu u smenama i grupama i oni su opismenjeni, ali svakako to nije isti kvalitet znanja kao kod normalne nastave. Uskoro će biti probni testovi za upis u srednju školu i to će nam pokazati kako stoje naši đaci sa znanjem u protekloj školskoj godini – kaže Snežana Romandić.

Nema više odgovaranja, rade se testovi i kada je isključivo to način provere znanja, to ne može da bude validno, dodaje ona.

– Kada detetu peti razred pošaljete tekst koji treba da pročita, a on vas ne čuje, ne vidi, ne poredi se sa drugom decom, nema usmeni odgovor pred grupom i mnogo ga je teže „naterati” da uradi zadatak – kaže Snežana Romandić.

Kod srednjih škola najozbiljniji problem je zapravo nedosatatak prakse, što je ogroman gubitak zbog kojeg će sigurno imati problem. 

– Model nastave gde se kombinuje onlajn i kasična postoji u nekim privatnim srednjim školama i volela bih da vidim istraživanja koja pokazuju da li je takav model bolji od klasičnog. Jedna od stvari za koje mislim da bi eventualno mogla da se zadrži jeste da se domaći ne piše u sveske nego da se šalje – kaže sagovornica MONDA. 

Ipak, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Anamarija Viček izjavila je da niko ne želi da se isključivo pređe na onlajn i hibridnu nastavu. Kako je rekla, to što nastavnici prolaze obuku za nastavu na daljinu ne znači da je u planu da se pređe na taj vid nastave, već da sistem uvek bude spreman.

– Niko ne može da zna kakvo će biti stanje pandemije i moramo da budemo spremni. Sve što je stavljeno u strategiju ima za cilj da se obezbedi sistem koji je održiv i koji u bilo kom trenutku može da obezbedi da nastava nesmetano ide dalje bez obzira na okolnosti – rekla je Viček.

Dodala je da ne mora to da bude samo u epidemijama ili katastrofama velikih razmera, već može da se koristi kada je učenik bolestan da ne bi gubio časove.

Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) Radivoje Stojković rekao je da onlajn-nastava ima opravdanja da se organizuje samo u izuzetnim slučajevima, poput epidemije virusa korona, ali i da osnivanje državne onlajn-škole ne treba da ostane u strategiji.

– Onlajn-nastava 2021. deluje kao ekskluziva, ali 2031. može da se desi da klasična živa škola sa nastavnicima i učenicima u učionicama bude ekskluziva, a to ne sme da se dogodi – rekao je Stojković na sednici NPS.

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd Milorad Antić rekao je za medije da ovaj predlog u strategiji ima opravdanje isključivo za decu koja zbog bolesti ne mogu da idu u školu.

– Treba striktno da se razjasni ko može da bude na nastavi na daljinu. Plašim se da ne dođemo u situaciju kao sada da deca mogu da biraju hoće li ići u školu ili ne. To je potpuno pogrešno i besmisleno – rekao je Antić.

Da podsetimo, „Unesko” je upozorio da u svetu 20 odsto više đaka 2020. godine nije steklo osnovna znanja čitanja očekivana za svoj uzrast zbog delimičnog zatvaranja škola tokom pandemije kovida-19.

– Broj dece sa teškoćama u čitanju veći je za 100 miliona, i dostigao je 584 miliona prošle godine, što je povećanje od više od 20 odsto koje je poništilo napredak ostvaren tokom poslednje dve decenije – piše u detaljnom izveštaju te UN organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu, u kome se navodi da se radi o „generacijskoj katastrofi”.

Taj ključni indikator svake godine meri sposobnost čitanja dece u drugom i trećem razredu osnovne škole, što su osnovna znanja koja, ako nisu solidna, mogu dugoročno da koče obrazovanje učenika. „Unesko” strahuje da će uslediti decenija poremećaja zbog korona krize i poziva da se preduzmu vanredni napori, kao što je uvođenje kurseva i strategija za nadoknađivanje ovog zaostatka.