Hajdemo napolje, baš je lep dan! – A zašto? ili Vreme je za večeru! – A zašto? a možda vam je poznatije i nešto nalik na: Moraš obuti čarape. – A zašto?
Najčešće se to čuje kad počnete da pričate bilo šta pred svojim detetom ili da mu se obraćate za gotovo svaku sitnicu. Čuvena ZAŠTO faza ne preskače ni jedno dete i zapravo je veoma važna za razvoj.
Iako može zvučati veoma dosadno, ali ZAŠTO faza u razvoju deteta ima ključnu ulogu u periodu oko treće detetove godine. Tada oni već uveliko pričaju (manje ili više razgovetno), ali počinju da imaju svoje mišljenje o svemu, da budu još radoznaliji, a mašta radi punom parom.
Kada i zašto dolazi do ZAŠTO faze u odrastanju deteta?
U periodu između 18 i 36 meseci dolazi do propričavanja – u velikom broju slučajeva. Tada deca od jednostavnijih reči, ponavljanja i nabrajanja, dolaze do prostih, a kasnije i složenih rečenica.
Vremenom nauče i kako da postavljaju pitanja. Ali to nije jedini razlog zbog kog “zapadaju” u ZAŠTO fazu.
Naime, zahvaljujući pitanju ZAŠTO, ali i adekvatnom odgovoru, deca postepeno razvijaju logičko razmišljanje koje će u kasnijem periodu biti veoma važno za razumevanje komplikovanijih problema, savladavanje matematike, ali i za čitanje i pisanje.
Pored svih ZAŠTO pitanja i ostala redovna pitanja pomažu mališanima da što bolje upoznaju svet oko sebe, ali i da iskažu svoja interesovanja, pokažu šta im je u fokusu i na koji način razmišljaju.
Foto: Freepik
Kako odgovarati na sva ZAŠTO pitanja?
Koliko dnevno pitanja deca mogu postaviti? To ni jedna nauka i nijedan sistem ne bi mogao da “pogodi“. Recimo – bezbroj! Ali to ne znači da na njih ne treba davati odgovore, čak i onda kada se ponavljaju.
Ali da li im je uvek zaista potreban odgovor sa svim informacijama? Kada logički odgovarate na sva pitanja koja su vam postavljena neko duže vreme – pokušajte da svoj način odgovaranja promenite.
Naime, na pitanje ZAŠTO nakon bilo koje vaše rečenice, pogotovo kada je u pitanju neka tema koja je detetu sigurno poznata i o kojoj sigurno dosta toga zna (pa možda baš i odgovor na pitanje koje je samo postavilo) – odgovorite sa: “Ne znam. Šta ti misliš – zašto je to tako?”
Na ovaj način iznenadićete dete sigurno, ali ćete ga i naterati da se zaista zapita i pokuša da samo dođe do odgovora. Pustite ga da vas “sprovede” kroz svoj misaoni tok i dajte mu priliku da zaista samo odgovori. Uostalom, to ne mora biti TAČAN odgovor, važno da kaže šta misli.
Uvek na taj odgovor deteta možete dodati jedno ZAŠTO – čisto da se malo zabavite! 🙂
Komentari (0)