U romanu ”Beba” ispričana je jedna nesvakidašnja priča mladog para. Njena radnja vodi nas kroz niz tragikomičnih situacija sa kojima se ovaj par susreće u želji da se ostvare u roditeljskoj ulozi.
Prikazujući svoja najintimnija razmišljanja i osećanja, autor romana Milan Mitrović, čitaocu jasno prenosi svoje dugogodišnje iskustvo u borbi sa začećem i procesom vantelesne oplodnje.
Ova priča nije lišena ni opisa negativnih iskustava na koja skoro pa neminovno nailazi jedan par koji se u Srbiji suočava sa neplodnošću. Kao da svest i suočavanje sa problemom nije dovoljno breme, autor prikazuje kako i kontekst u kojem se obreo sa svojom partnerkom situaciju čini još težom i izazovnijom. Spektar iskustava sa kojima se ovakav jedan par suočava je beskonačan i nažalost, često negativan.
.jpg)
Jedan odlomak iz romana ”Beba” izgleda ovako:
Sedeo sam u čelu dugačkog trpezarijskog stola. Levo i desno od mene sedela su dečica, njih troje ili četvoro, svi predškolskog uzrasta. Moja još nerođena deca. Veselo su se kikotali i gurali ispod stola, a ja sam ih opominjao. I sto i čitav ambijent, bili su u braon i oker nijansama i sve je odisalo nekim mirom, posebno što je vladala svečana tišina. Kao u starim nemim filmovima. Divna toplina mi se širila iz srca i osećao sam bilo u vratu. Moja žena, sa širokim osmehom na licu, donela je novo jelo na već prepun sto. Velika tepsija, puna povrća i mesa, pušila se na sredini stola, dok su mališani pokušavali da prstićima čeputaju vruće komadiće. Najmanja od svih, devojčica okruglog lica sa svetlom tršavom kosicom, trupnula je sa obe nogice kada je više skočila nego sišla sa stolice. U par sitnih koraka bila je kraj moje stolice. Pružala je ručice naviše, ka meni. Podigao sam je u krilo, gde se udobno smestila. Dok me je levom rukom stezala za odelo i drmusala me, desnom je prstićem upirala u pravcu jela i pokazivala šta da joj sipam u tanjir, nestrpljivo mi poskakujući u krilu. Poljubio sam je u kosicu i pružio ruku ka tepsiji. Gotovo da sam mogao da osetim miris jela. Gotovo da sam mogao da čujem veselu graju svoje dece. Gotovo da sam bio srećan.
Polako sam se budio, a osećanje sreće je trajalo. Onda je počelo polako da vetri. Želeo sam da nastavim da spavam, da nastavim da sanjam. Da nastavim da budem srećan. Sanjao sam divan san i on se završio. Sreću je polako potiskivala neka teška tuga.
Mrzovoljno sam ustao i polako se obukao.
Autor Milan Mitrović rođen je 1969. godine u Kragujevcu gde je završio osnovnu i srednju školu. Po struci je mašinski inženjer i diplomirani ekonomista. Profesionalno radi kao vatrogasac u Kragujevcu već 22 godina. Njegov sin sada ima 8 i po godina…
Roman ”Beba” pruža jednu realističnu priču o neplodnosti, koja se završava pozitivnim ishodom.
Zainteresovani čitaoci do knjige mogu doći slanjem upita na [email protected]
Komentari (0)