Put od želje do potomstva ponekad nije ni malo lak. Gubitak, razočarenje, rađanje nove nade, tuga, bol… gotovo su neizostavni pratioci parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
U svetu, pa i kod nas, sterilitet tj.neplodnost, pogađa sve veći broj parova. U Evropi svaki šesti par ima problem sa neplodnošću. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 parova koji imaju neki problem sa začećem.
Foto: Shutterstock
Pitamo se, da li je sterilitet u svim zemljama jednako stresan? I da li parovi u Srbiji imaju jednaku šansu u borbi za potomstvo? Najbolji sagovornici na ovu temu su upravo parovi koji su u tome i koji žive ovu priču i borbu svaki dan. Sandra Jovanović, predstavnica Udruženja Šansa za roditeljstvo svedok je brojnih problema sa kojima se parovi u borbi za potomstvo suočavaju.
„Želje tih ljudi su velike uglavnom i teško se nose s nemogućnošću da dobiju ono što je većini ljudi dato vrlo jednostavno. Javljaju se tu i drugi problemi posebno psihološke prirode na koje utiču društvo i okolina koji još uvek ne razumeju dovoljno proces lečenja neplodnosti.” – ističe Sandra za Bebac.
Udruženje Šansa za roditeljstvo je nekada jedina adresa na kojoj parovi pronalaze prave i potpune informacije. Nedovoljna informisanost jedan od ključnih problema, Udruženje pruža svu neophodnu moguću pomoć, ali to svakako nije dovoljno, smatra naša sagovorinica i dodaje:
„Nedovoljna informisanost svih aktera koji su uključeni u ovu proceduru – posebno lekara u domovima zdravlja koji su prva stanica za mnoge parove, zatim diskriminacija, a onda i finansijski problemi. Jako je teško kad nemate novca, morate na vantelesnu oplodnju i to vam je jedini način da dođete do potomstva. Takođe, neretko parovi osećaju nebrigu institicija za ovako veliki problem.”
Foto: Shutterstock
Šta parovima u Srbiji dodatno otežava trnovit put borbe za potomstvo?
Doktorka Mirjana Anđelić, specijalista steriliteta i fertiliteta smatra da su parovi u Srbiji dodatno opterećeni brojnom administracijom, ali i neadekvatnim pristupom koji ih uvodi u dodatni stres. Po rečima dr Anđelić parovi kad krenu putem lečenja steriliteta, neretko ceo svoj život podređujuju tome, ostavljajući sve ostale uloge i potrebe po strani.
Dr Anđelić smatra da postoje tri ključna problema parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
1. Proces lečenja nije usmeren da par, već na rezultat
“Proces vantelesne oplodnje i lečenja steriliteta je takav da se više pažnje posvećuje uspešnosti postupka, a manje sam tok procesa koji zna dugo da traje i čini sastavni deo života klijenta.
Foto:Shutterstock
Svi se borimo za isti cilj, a to je beba. Međutim, sam postupak lečenja je zahtevan, dugotrajan i treba ga učiniti manje stresnim za par, a to je moguće samo ako u centar stavimo pacijente, a ne naše uspehe. Sve što se tokom lečenja dešava znatno utiče na stil života pacijenata” govori iz svog iskustva dr Anđelić i uočava i sledeće probleme.
2. Lečenje je dugotrajno, a parovi usmereni na previše lekara i različitih mišljenja
“Pacijenti se tokom lečenja steriliteta upućuju na razne specijaliste i lekare od kojih dobijaju različita mišljenja. Sve to stvara dodatni stres. Sa svakim lekarom parovi su prinuđeni da svoju priču i instimu pričaju iz početka jer ne postoji sistem i jedinstvena baza podataka koja bi olakšala ceo postupak i lekarima i pacijentima. Pojedini uputi zaista suvišni, a broj odlaska kod različitih lekara može se svesti na jednog lekara koji će sistemski posmatrati problem svakog para individualno i celovito. Mišljenje drugih specijalista treba tražiti samo kada je zaista neophodno”, uočava dr Anđelić.
3. Procedure nisu usklađene sa svakodnevnim aktivnostima pacijenata
”Tokom lečenja steriliteta parovi imaju i svoj život koji nije vezan za roditeljstvo. Da bi uradili određene analize i postupke, parovi su vrlo često prinuđeni da izostaju sa posla, koriste slobodne dane, godišnje odmore. Tako parovi umesto da rešavaju problem oni ga ustvari žive angažujući sve svoje snage i resurese u to” navodi dr Anđelić jedan od primera problema sa kojima se u svojoj dugogodišnjoj praksi susrela nebrojeno mnogo puta.
Nasuprot praktičnih problema koji parovi i lekari rešavaju svakog dana, nalazi se i odnos države prema sterilitetu.
Sandra Jovanović smatra da pomoć države postoji, ali da mora biti veća.
”Postoji veliki broj parova koji iskoriste sva tri pokušaja o trošku Fonda i ne dobije dete, njima bi značio još jedan pokušaj. Takođe, muškarci su jako diskriminisani u ovom finansiranom postupku, pa tako muškarac koji se suočava sa azospermijom nije u mogućnosti da sa partnerkom ostvari prava na finansiran postupak. Postoje problemi koji se vezuju za starosnu granicu za žene koja je trenutno 42 godine, ali i problem pravilnika koji nisu još uvek urađeni, a tiču se novog Zakona o lečenju neplodnosti koji podrazumeva donaciju polnih ćelija i embriona.
Trenutno u Srbiji se ne može uraditi donacija iako imamo Zakon, ali nemamo pravilnike koji bi taj zakon implementirali” tvrdi Sandra Jovanović i opisuje neke od situacija za koje je sama čula:
”Svakako se stanje promenilo, ali ipak postoje sredine i postoje ljudi koji misle da je vantelesna oplodnja nešto veštačko, da su to deca koja su drugačija, možda klonirana, da se tu ne zna čije je dete, da se nešto ”smućka” u laboratoriji…Postoji mnogo neinformisanih ljudi.”
Kako je istraživanje odnosa parova sa IVF stručnjacima trenutno u toku, zanimalo nas je postoje li neki preliminarni rezultati.
”Što se tiče istraživanja koje radim, ono je okrenuto više ka parovima, želja mi je bila da utvrdim kakva je komunikacija između lekara i pacijenata na prvim konsultacijama. Rezultati koje imam za sada daju jednu sliku upravo o tome – i govore da komunikacija nije na zadovoljavajućem nivou kod nas”, govori Sandra, a konačni rezultati biće predstavljeni na ESHRE konferenciji u Beču u junu mesecu ove godine.
Dr Anđelić smatra da je odnos lekar – pacijent ključan i veoma značajan faktor u borbi sa sterilitetom. Zato je i važno da se broj stručnjaka smanji, a da se više poradi na međusobnom poverenju, odnosu i pristupu svakom paru koji treba da bude individualizovan, prilagođen paru i usklađen sa njihovim stilom života i sistemom vrednosti.
Naše sagovornice saglasne su u tome da je o ovoj temi važno pričati, više, češće i mnogo glasnije.
A šta vi mislite?
Zašto je u Srbiji lečenje steriliteta toliko stresno? Mora li tako?
Postanite član Bebac porodice! Registrujte se
Da li ste trudni ili imate bebu? Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.
Put od želje do potomstva ponekad nije ni malo lak. Gubitak, razočarenje, rađanje nove nade, tuga, bol… gotovo su neizostavni pratioci parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
U svetu, pa i kod nas, sterilitet tj.neplodnost, pogađa sve veći broj parova. U Evropi svaki šesti par ima problem sa neplodnošću. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 parova koji imaju neki problem sa začećem.
Foto: Shutterstock
Pitamo se, da li je sterilitet u svim zemljama jednako stresan? I da li parovi u Srbiji imaju jednaku šansu u borbi za potomstvo? Najbolji sagovornici na ovu temu su upravo parovi koji su u tome i koji žive ovu priču i borbu svaki dan. Sandra Jovanović, predstavnica Udruženja Šansa za roditeljstvo svedok je brojnih problema sa kojima se parovi u borbi za potomstvo suočavaju.
„Želje tih ljudi su velike uglavnom i teško se nose s nemogućnošću da dobiju ono što je većini ljudi dato vrlo jednostavno. Javljaju se tu i drugi problemi posebno psihološke prirode na koje utiču društvo i okolina koji još uvek ne razumeju dovoljno proces lečenja neplodnosti.” – ističe Sandra za Bebac.
Udruženje Šansa za roditeljstvo je nekada jedina adresa na kojoj parovi pronalaze prave i potpune informacije. Nedovoljna informisanost jedan od ključnih problema, Udruženje pruža svu neophodnu moguću pomoć, ali to svakako nije dovoljno, smatra naša sagovorinica i dodaje:
„Nedovoljna informisanost svih aktera koji su uključeni u ovu proceduru – posebno lekara u domovima zdravlja koji su prva stanica za mnoge parove, zatim diskriminacija, a onda i finansijski problemi. Jako je teško kad nemate novca, morate na vantelesnu oplodnju i to vam je jedini način da dođete do potomstva. Takođe, neretko parovi osećaju nebrigu institicija za ovako veliki problem.”
Foto: Shutterstock
Šta parovima u Srbiji dodatno otežava trnovit put borbe za potomstvo?
Doktorka Mirjana Anđelić, specijalista steriliteta i fertiliteta smatra da su parovi u Srbiji dodatno opterećeni brojnom administracijom, ali i neadekvatnim pristupom koji ih uvodi u dodatni stres. Po rečima dr Anđelić parovi kad krenu putem lečenja steriliteta, neretko ceo svoj život podređujuju tome, ostavljajući sve ostale uloge i potrebe po strani.
Dr Anđelić smatra da postoje tri ključna problema parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
1. Proces lečenja nije usmeren da par, već na rezultat
“Proces vantelesne oplodnje i lečenja steriliteta je takav da se više pažnje posvećuje uspešnosti postupka, a manje sam tok procesa koji zna dugo da traje i čini sastavni deo života klijenta.
Foto:Shutterstock
Svi se borimo za isti cilj, a to je beba. Međutim, sam postupak lečenja je zahtevan, dugotrajan i treba ga učiniti manje stresnim za par, a to je moguće samo ako u centar stavimo pacijente, a ne naše uspehe. Sve što se tokom lečenja dešava znatno utiče na stil života pacijenata” govori iz svog iskustva dr Anđelić i uočava i sledeće probleme.
2. Lečenje je dugotrajno, a parovi usmereni na previše lekara i različitih mišljenja
“Pacijenti se tokom lečenja steriliteta upućuju na razne specijaliste i lekare od kojih dobijaju različita mišljenja. Sve to stvara dodatni stres. Sa svakim lekarom parovi su prinuđeni da svoju priču i instimu pričaju iz početka jer ne postoji sistem i jedinstvena baza podataka koja bi olakšala ceo postupak i lekarima i pacijentima. Pojedini uputi zaista suvišni, a broj odlaska kod različitih lekara može se svesti na jednog lekara koji će sistemski posmatrati problem svakog para individualno i celovito. Mišljenje drugih specijalista treba tražiti samo kada je zaista neophodno”, uočava dr Anđelić.
3. Procedure nisu usklađene sa svakodnevnim aktivnostima pacijenata
”Tokom lečenja steriliteta parovi imaju i svoj život koji nije vezan za roditeljstvo. Da bi uradili određene analize i postupke, parovi su vrlo često prinuđeni da izostaju sa posla, koriste slobodne dane, godišnje odmore. Tako parovi umesto da rešavaju problem oni ga ustvari žive angažujući sve svoje snage i resurese u to” navodi dr Anđelić jedan od primera problema sa kojima se u svojoj dugogodišnjoj praksi susrela nebrojeno mnogo puta.
Nasuprot praktičnih problema koji parovi i lekari rešavaju svakog dana, nalazi se i odnos države prema sterilitetu.
Sandra Jovanović smatra da pomoć države postoji, ali da mora biti veća.
”Postoji veliki broj parova koji iskoriste sva tri pokušaja o trošku Fonda i ne dobije dete, njima bi značio još jedan pokušaj. Takođe, muškarci su jako diskriminisani u ovom finansiranom postupku, pa tako muškarac koji se suočava sa azospermijom nije u mogućnosti da sa partnerkom ostvari prava na finansiran postupak. Postoje problemi koji se vezuju za starosnu granicu za žene koja je trenutno 42 godine, ali i problem pravilnika koji nisu još uvek urađeni, a tiču se novog Zakona o lečenju neplodnosti koji podrazumeva donaciju polnih ćelija i embriona.
Trenutno u Srbiji se ne može uraditi donacija iako imamo Zakon, ali nemamo pravilnike koji bi taj zakon implementirali” tvrdi Sandra Jovanović i opisuje neke od situacija za koje je sama čula:
”Svakako se stanje promenilo, ali ipak postoje sredine i postoje ljudi koji misle da je vantelesna oplodnja nešto veštačko, da su to deca koja su drugačija, možda klonirana, da se tu ne zna čije je dete, da se nešto ”smućka” u laboratoriji…Postoji mnogo neinformisanih ljudi.”
Kako je istraživanje odnosa parova sa IVF stručnjacima trenutno u toku, zanimalo nas je postoje li neki preliminarni rezultati.
”Što se tiče istraživanja koje radim, ono je okrenuto više ka parovima, želja mi je bila da utvrdim kakva je komunikacija između lekara i pacijenata na prvim konsultacijama. Rezultati koje imam za sada daju jednu sliku upravo o tome – i govore da komunikacija nije na zadovoljavajućem nivou kod nas”, govori Sandra, a konačni rezultati biće predstavljeni na ESHRE konferenciji u Beču u junu mesecu ove godine.
Dr Anđelić smatra da je odnos lekar – pacijent ključan i veoma značajan faktor u borbi sa sterilitetom. Zato je i važno da se broj stručnjaka smanji, a da se više poradi na međusobnom poverenju, odnosu i pristupu svakom paru koji treba da bude individualizovan, prilagođen paru i usklađen sa njihovim stilom života i sistemom vrednosti.
Naše sagovornice saglasne su u tome da je o ovoj temi važno pričati, više, češće i mnogo glasnije.
A šta vi mislite?
Zašto je u Srbiji lečenje steriliteta toliko stresno? Mora li tako?
Izračunajte vaš BMI
Pol:
Godine starosti:
Vaša visina:
Vaša težina:
Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina
Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.
Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.
Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Zaboravite na zimske prehlade i grip! Naučnici su razvili univerzalni sprej za nos koji štiti od virusa, bakterija i alergija. Saznajte detalje studije.
Novo istraživanje otkriva: samo 1 matična ćelija iz pupčanika stvara 14 miliona ćelija za uništavanje tumora! Saznajte zašto je Seracell siguran izbor.
Pričaće ti jednom možda kako sam ja bio što-šta.. pile moje, pače moje malo. Mudrovaće badavani kad me nema da se branim da sam blizu, ne bi im se dalo.
Ideja da svi đaci u Srbiji idu u školu samo prepodne ponovo je otvorila staru raspravu o tome kako izgleda naš obrazovni sistem i koliko je spreman za ozbiljne promene.
Ona je najstarija olimpijska šampionka u istoriji i mama dvojice dečaka kojima je ceo svet. Saznajte kako je Elana Meyers Taylor u Kortini 2026. srušila sve stereotipe o godinama, majčinstvu i deci sa poteškoćama u razvoju.
Paracetamol ili Ibuprofen: Šta je bezbednije za bebu? Nova studija iz 2026. konačno rešava dilemu roditelja i razbija mitove o astmi i ekcemima. Saznajte koji lek odabrati.
Deci je najvažnije da se zabave i igraju - a kroz te igre mogu svašta i da nauče, savaladaju i shvate. Ipak, ono u čemu će posebno uživati jeste vreme koje provedu sa vama.
Saznajte istoriju Dana zaljubljenih, od rimskog festivala Luperkalija do današnjeg komercijalizovanog praznika. Proslavite ljubav prema voljenim osobama.
Mislili ste da nikada nećete zvučati kao svoja mama? Nauka kaže drugačije! Otkrijte u kojoj godini zvanično postajemo kao roditelji i šta nam prvo "pređe" od njih.
Kolagen nema sistemski efekat u smislu rizika, što ga čini bezbednim za upotrebu i u trudnoći i tokom dojenja, posebno u obliku visokokvalitetnog hidrolizovanog kolagena
Koliko zaista košta privatni vrtić u Srbiji uz subvencije? Bebac mame otkrivaju realne cene i doplate u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i manjim mestima. Pročitajte stvarna iskustva roditelja i saznajte gde su najveće razlike u cenama.
Šta znači ako je na testu za trudnoću vidljiva samo druga, ali ne i prva linija? Da li nestanak druge linije na testu znači da imate problem? Saznajte o fenomenima kradljivca boje i efekta udice
Bilo kako bilo to je događaj koji je nezaboravan i nabijen emocijama. Pogledajte neke od zanimljivih snimaka koji prikazuju reakcije partnera na porođaj
Otkrijte savete stručnjaka o pravilnom kupanju novorođenčeta i očuvanju zdravlja kože. Saznajte koliko često treba kupati bebu, kako odlagati prvo kupanje, i zašto je važno održavati higijenu između kupanja.
Upoznajte Derika Hola, zvezdu ovogodišnjeg Superbola koji je rođen četiri meseca pre termina. Lekari su mu davali samo 1% šanse da preživi, ali je snagom majčine ljubavi i sopstvenom voljom postao svetsko sportsko čudo.
Povećanje od neverovatna 4 dinara! Proverite nove iznose dečijeg dodatka i cenzuse koji važe od 1. januara 2026. godine. Saznajte koliko (ne) smete da zarađujete da biste ostvarili pravo na ovu 'pomoć' države.
Da li je na pomolu lek za Parkinsonovu bolest? Istraživači testiraju novu metodu sa matičnim ćelijama koja obnavlja motoričke funkcije i proizvodnju dopamina.
Prošlo je skoro devet godina otkako su Marion i Džejms neočekivano "ukrali" svu pažnju tokom intervju koji je njihov otac profesor Robert Keli davao za BBC.
Zimske olimpijske igre 2026. su pred vratima! Saznajte kako da sa decom pratite takmičenja, koji sportovi će im držati pažnju i kako da od gledanja TV-a napravite porodičnu zabavu.
Velike promene u svetu Pepe Prase: Otkriveno je da je Džordž nagluv. Saznajte kako će nova priča o slušnom aparatu pomoći deci da bolje razumeju vršnjake.
Vaše dete pominje bazu i čudovišta? "99 noći u šumi" je stiglo među najmlađe. Pročitajte zašto ova igra nije za vrtićki uzrast i kako da zaštitite dete od onlajn strahova.
Ponekad su neka deca u pripremnim razredima u Velikoj Britaniji pokušavala i da prevlače prstom ili dodiruju stranice kao pametni telefon, pokazalo istraživanje.
Trudnice koje će se ovog meseca poroditi čekaju posebno zanimljive bebe. Statistika pokazuje da ljudi rođeni u najkraćem mesecu u godini imaju ove osobine
Sretenje i neradni dani: Ko spaja vikend, a ko ima raspust? Proverite tačan datum povratka u vrtiće i škole kako biste na vreme isplanirali porodično slobodno vreme.
Iako smo obećali da ćemo biti drugačiji, često se čujemo kako ponavljamo rečenice svojih majki. Otkrijte 17 fraza koje opstaju uprkos trendovima vaspitanja.
Želite da crtež vašeg deteta postane mekana igračka? Donosimo vam jednostavan DIY vodič za korišćenje veštačke inteligencije i gotove prompte koji će svaku 'žvrljotinu' pretvoriti u pravo remek-delo
Sindrom zaležene glave kod bebe dešava se usled toga što im je lobanja i dalje meka, a položaji za spavanje i ležanje mogu doprineti pojavi zaravnjenih delova.
Dijagnoza infertilnosti nepoznatog porekla nije uvek najtačnija jer se zapravo radi o dijagnozi uspostavljenoj po sistemu eliminacije tako što je zaključeno sa čim sve nemate problem
Dok se slavna igračka približava svojoj 65-godišnjici, mnogi fanovi tek sada otkrivaju da se on zapravo ne zove samo Ken, već da je to samo njegov nadimak
Deca koju su rodile majke starije od 35 godina mogla bi da imaju manji rizik od razvoja određenih alergija u prvim godinama života, pokazuje nova studija.
Danas malo i umereno oblačno sa dužim sunčanim intervalima, najviša temperatura od 1 °C na severozapadu i istoku do 10 °C u centralnim i južnim krajevima Srbije.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistuku u našoj zemlji je u školskoj 2023/24. godini u nekom obliku obrazovanja učestvovalo više od 1,2 miliona ljudi,
Uprkos uobičajenoj ideji da se savremena porodica sastoji od malih, nezavisnih jedinica, realnost je da mi često imamo koristi od pomoći u odgajanju potomaka.
Petina nastavnog kadra mogla da bude ugrožena i u opasnosti da dobije otkaz ili da nema dovoljan fond ukoliko bude doneta odluka o skraćenjučasova na 30 minuta, tvrde iz Foruma beogradskih gimnazija.
Najnovija NIH studija potvrđuje: Matične ćelije iz pupčanika omogućile su preživljavanje 94% pacijenata sa teškom aplastičnom anemijom uz drastično brži oporavak.
Da li je rani uspeh garancija za blistavu karijeru? Velika naučna studija na 35.000 ljudi otkriva zašto deca koja se bave različitim stvarima postižu više od vunderkinda.
Banjalučke četvorke (Matej, Marko, Luka i Jovan) pune dve godine! Saznajte kako danas žive mališani koji su medicinski fenomen i pročitajte emotivnu rođendansku poruku porodice Petrović
Jedna majka podelila je ključne savete šta da uradite ako se nađete u zastrašujućoj situaciji da izgubite dete na javnom mestu, uključujući tehniku koju naziva „glasno traženje“.
Sa koliko se uživanja dekoriše i ukrašava kuća za praznike, željno iščekuje Nova godina uz okrićenu jelku i lampice na sve strane... do kada bi trebalo uživati u ovakvoj atmosferi?
.jpg)
Foto: Shutterstock.jpg)
.jpg)
.jpg)
Komentari (0)