Put od želje do potomstva ponekad nije ni malo lak. Gubitak, razočarenje, rađanje nove nade, tuga, bol… gotovo su neizostavni pratioci parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
U svetu, pa i kod nas, sterilitet tj.neplodnost, pogađa sve veći broj parova. U Evropi svaki šesti par ima problem sa neplodnošću. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 parova koji imaju neki problem sa začećem.
Foto: Shutterstock
Pitamo se, da li je sterilitet u svim zemljama jednako stresan? I da li parovi u Srbiji imaju jednaku šansu u borbi za potomstvo? Najbolji sagovornici na ovu temu su upravo parovi koji su u tome i koji žive ovu priču i borbu svaki dan. Sandra Jovanović, predstavnica Udruženja Šansa za roditeljstvo svedok je brojnih problema sa kojima se parovi u borbi za potomstvo suočavaju.
„Želje tih ljudi su velike uglavnom i teško se nose s nemogućnošću da dobiju ono što je većini ljudi dato vrlo jednostavno. Javljaju se tu i drugi problemi posebno psihološke prirode na koje utiču društvo i okolina koji još uvek ne razumeju dovoljno proces lečenja neplodnosti.” – ističe Sandra za Bebac.
Udruženje Šansa za roditeljstvo je nekada jedina adresa na kojoj parovi pronalaze prave i potpune informacije. Nedovoljna informisanost jedan od ključnih problema, Udruženje pruža svu neophodnu moguću pomoć, ali to svakako nije dovoljno, smatra naša sagovorinica i dodaje:
„Nedovoljna informisanost svih aktera koji su uključeni u ovu proceduru – posebno lekara u domovima zdravlja koji su prva stanica za mnoge parove, zatim diskriminacija, a onda i finansijski problemi. Jako je teško kad nemate novca, morate na vantelesnu oplodnju i to vam je jedini način da dođete do potomstva. Takođe, neretko parovi osećaju nebrigu institicija za ovako veliki problem.”
Foto: Shutterstock
Šta parovima u Srbiji dodatno otežava trnovit put borbe za potomstvo?
Doktorka Mirjana Anđelić, specijalista steriliteta i fertiliteta smatra da su parovi u Srbiji dodatno opterećeni brojnom administracijom, ali i neadekvatnim pristupom koji ih uvodi u dodatni stres. Po rečima dr Anđelić parovi kad krenu putem lečenja steriliteta, neretko ceo svoj život podređujuju tome, ostavljajući sve ostale uloge i potrebe po strani.
Dr Anđelić smatra da postoje tri ključna problema parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
1. Proces lečenja nije usmeren da par, već na rezultat
“Proces vantelesne oplodnje i lečenja steriliteta je takav da se više pažnje posvećuje uspešnosti postupka, a manje sam tok procesa koji zna dugo da traje i čini sastavni deo života klijenta.
Foto:Shutterstock
Svi se borimo za isti cilj, a to je beba. Međutim, sam postupak lečenja je zahtevan, dugotrajan i treba ga učiniti manje stresnim za par, a to je moguće samo ako u centar stavimo pacijente, a ne naše uspehe. Sve što se tokom lečenja dešava znatno utiče na stil života pacijenata” govori iz svog iskustva dr Anđelić i uočava i sledeće probleme.
2. Lečenje je dugotrajno, a parovi usmereni na previše lekara i različitih mišljenja
“Pacijenti se tokom lečenja steriliteta upućuju na razne specijaliste i lekare od kojih dobijaju različita mišljenja. Sve to stvara dodatni stres. Sa svakim lekarom parovi su prinuđeni da svoju priču i instimu pričaju iz početka jer ne postoji sistem i jedinstvena baza podataka koja bi olakšala ceo postupak i lekarima i pacijentima. Pojedini uputi zaista suvišni, a broj odlaska kod različitih lekara može se svesti na jednog lekara koji će sistemski posmatrati problem svakog para individualno i celovito. Mišljenje drugih specijalista treba tražiti samo kada je zaista neophodno”, uočava dr Anđelić.
3. Procedure nisu usklađene sa svakodnevnim aktivnostima pacijenata
”Tokom lečenja steriliteta parovi imaju i svoj život koji nije vezan za roditeljstvo. Da bi uradili određene analize i postupke, parovi su vrlo često prinuđeni da izostaju sa posla, koriste slobodne dane, godišnje odmore. Tako parovi umesto da rešavaju problem oni ga ustvari žive angažujući sve svoje snage i resurese u to” navodi dr Anđelić jedan od primera problema sa kojima se u svojoj dugogodišnjoj praksi susrela nebrojeno mnogo puta.
Nasuprot praktičnih problema koji parovi i lekari rešavaju svakog dana, nalazi se i odnos države prema sterilitetu.
Sandra Jovanović smatra da pomoć države postoji, ali da mora biti veća.
”Postoji veliki broj parova koji iskoriste sva tri pokušaja o trošku Fonda i ne dobije dete, njima bi značio još jedan pokušaj. Takođe, muškarci su jako diskriminisani u ovom finansiranom postupku, pa tako muškarac koji se suočava sa azospermijom nije u mogućnosti da sa partnerkom ostvari prava na finansiran postupak. Postoje problemi koji se vezuju za starosnu granicu za žene koja je trenutno 42 godine, ali i problem pravilnika koji nisu još uvek urađeni, a tiču se novog Zakona o lečenju neplodnosti koji podrazumeva donaciju polnih ćelija i embriona.
Trenutno u Srbiji se ne može uraditi donacija iako imamo Zakon, ali nemamo pravilnike koji bi taj zakon implementirali” tvrdi Sandra Jovanović i opisuje neke od situacija za koje je sama čula:
”Svakako se stanje promenilo, ali ipak postoje sredine i postoje ljudi koji misle da je vantelesna oplodnja nešto veštačko, da su to deca koja su drugačija, možda klonirana, da se tu ne zna čije je dete, da se nešto ”smućka” u laboratoriji…Postoji mnogo neinformisanih ljudi.”
Kako je istraživanje odnosa parova sa IVF stručnjacima trenutno u toku, zanimalo nas je postoje li neki preliminarni rezultati.
”Što se tiče istraživanja koje radim, ono je okrenuto više ka parovima, želja mi je bila da utvrdim kakva je komunikacija između lekara i pacijenata na prvim konsultacijama. Rezultati koje imam za sada daju jednu sliku upravo o tome – i govore da komunikacija nije na zadovoljavajućem nivou kod nas”, govori Sandra, a konačni rezultati biće predstavljeni na ESHRE konferenciji u Beču u junu mesecu ove godine.
Dr Anđelić smatra da je odnos lekar – pacijent ključan i veoma značajan faktor u borbi sa sterilitetom. Zato je i važno da se broj stručnjaka smanji, a da se više poradi na međusobnom poverenju, odnosu i pristupu svakom paru koji treba da bude individualizovan, prilagođen paru i usklađen sa njihovim stilom života i sistemom vrednosti.
Naše sagovornice saglasne su u tome da je o ovoj temi važno pričati, više, češće i mnogo glasnije.
A šta vi mislite?
Zašto je u Srbiji lečenje steriliteta toliko stresno? Mora li tako?
Postanite član Bebac porodice! Registrujte se
Da li ste trudni ili imate bebu? Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.
Put od želje do potomstva ponekad nije ni malo lak. Gubitak, razočarenje, rađanje nove nade, tuga, bol… gotovo su neizostavni pratioci parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
U svetu, pa i kod nas, sterilitet tj.neplodnost, pogađa sve veći broj parova. U Evropi svaki šesti par ima problem sa neplodnošću. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 parova koji imaju neki problem sa začećem.
Foto: Shutterstock
Pitamo se, da li je sterilitet u svim zemljama jednako stresan? I da li parovi u Srbiji imaju jednaku šansu u borbi za potomstvo? Najbolji sagovornici na ovu temu su upravo parovi koji su u tome i koji žive ovu priču i borbu svaki dan. Sandra Jovanović, predstavnica Udruženja Šansa za roditeljstvo svedok je brojnih problema sa kojima se parovi u borbi za potomstvo suočavaju.
„Želje tih ljudi su velike uglavnom i teško se nose s nemogućnošću da dobiju ono što je većini ljudi dato vrlo jednostavno. Javljaju se tu i drugi problemi posebno psihološke prirode na koje utiču društvo i okolina koji još uvek ne razumeju dovoljno proces lečenja neplodnosti.” – ističe Sandra za Bebac.
Udruženje Šansa za roditeljstvo je nekada jedina adresa na kojoj parovi pronalaze prave i potpune informacije. Nedovoljna informisanost jedan od ključnih problema, Udruženje pruža svu neophodnu moguću pomoć, ali to svakako nije dovoljno, smatra naša sagovorinica i dodaje:
„Nedovoljna informisanost svih aktera koji su uključeni u ovu proceduru – posebno lekara u domovima zdravlja koji su prva stanica za mnoge parove, zatim diskriminacija, a onda i finansijski problemi. Jako je teško kad nemate novca, morate na vantelesnu oplodnju i to vam je jedini način da dođete do potomstva. Takođe, neretko parovi osećaju nebrigu institicija za ovako veliki problem.”
Foto: Shutterstock
Šta parovima u Srbiji dodatno otežava trnovit put borbe za potomstvo?
Doktorka Mirjana Anđelić, specijalista steriliteta i fertiliteta smatra da su parovi u Srbiji dodatno opterećeni brojnom administracijom, ali i neadekvatnim pristupom koji ih uvodi u dodatni stres. Po rečima dr Anđelić parovi kad krenu putem lečenja steriliteta, neretko ceo svoj život podređujuju tome, ostavljajući sve ostale uloge i potrebe po strani.
Dr Anđelić smatra da postoje tri ključna problema parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
1. Proces lečenja nije usmeren da par, već na rezultat
“Proces vantelesne oplodnje i lečenja steriliteta je takav da se više pažnje posvećuje uspešnosti postupka, a manje sam tok procesa koji zna dugo da traje i čini sastavni deo života klijenta.
Foto:Shutterstock
Svi se borimo za isti cilj, a to je beba. Međutim, sam postupak lečenja je zahtevan, dugotrajan i treba ga učiniti manje stresnim za par, a to je moguće samo ako u centar stavimo pacijente, a ne naše uspehe. Sve što se tokom lečenja dešava znatno utiče na stil života pacijenata” govori iz svog iskustva dr Anđelić i uočava i sledeće probleme.
2. Lečenje je dugotrajno, a parovi usmereni na previše lekara i različitih mišljenja
“Pacijenti se tokom lečenja steriliteta upućuju na razne specijaliste i lekare od kojih dobijaju različita mišljenja. Sve to stvara dodatni stres. Sa svakim lekarom parovi su prinuđeni da svoju priču i instimu pričaju iz početka jer ne postoji sistem i jedinstvena baza podataka koja bi olakšala ceo postupak i lekarima i pacijentima. Pojedini uputi zaista suvišni, a broj odlaska kod različitih lekara može se svesti na jednog lekara koji će sistemski posmatrati problem svakog para individualno i celovito. Mišljenje drugih specijalista treba tražiti samo kada je zaista neophodno”, uočava dr Anđelić.
3. Procedure nisu usklađene sa svakodnevnim aktivnostima pacijenata
”Tokom lečenja steriliteta parovi imaju i svoj život koji nije vezan za roditeljstvo. Da bi uradili određene analize i postupke, parovi su vrlo često prinuđeni da izostaju sa posla, koriste slobodne dane, godišnje odmore. Tako parovi umesto da rešavaju problem oni ga ustvari žive angažujući sve svoje snage i resurese u to” navodi dr Anđelić jedan od primera problema sa kojima se u svojoj dugogodišnjoj praksi susrela nebrojeno mnogo puta.
Nasuprot praktičnih problema koji parovi i lekari rešavaju svakog dana, nalazi se i odnos države prema sterilitetu.
Sandra Jovanović smatra da pomoć države postoji, ali da mora biti veća.
”Postoji veliki broj parova koji iskoriste sva tri pokušaja o trošku Fonda i ne dobije dete, njima bi značio još jedan pokušaj. Takođe, muškarci su jako diskriminisani u ovom finansiranom postupku, pa tako muškarac koji se suočava sa azospermijom nije u mogućnosti da sa partnerkom ostvari prava na finansiran postupak. Postoje problemi koji se vezuju za starosnu granicu za žene koja je trenutno 42 godine, ali i problem pravilnika koji nisu još uvek urađeni, a tiču se novog Zakona o lečenju neplodnosti koji podrazumeva donaciju polnih ćelija i embriona.
Trenutno u Srbiji se ne može uraditi donacija iako imamo Zakon, ali nemamo pravilnike koji bi taj zakon implementirali” tvrdi Sandra Jovanović i opisuje neke od situacija za koje je sama čula:
”Svakako se stanje promenilo, ali ipak postoje sredine i postoje ljudi koji misle da je vantelesna oplodnja nešto veštačko, da su to deca koja su drugačija, možda klonirana, da se tu ne zna čije je dete, da se nešto ”smućka” u laboratoriji…Postoji mnogo neinformisanih ljudi.”
Kako je istraživanje odnosa parova sa IVF stručnjacima trenutno u toku, zanimalo nas je postoje li neki preliminarni rezultati.
”Što se tiče istraživanja koje radim, ono je okrenuto više ka parovima, želja mi je bila da utvrdim kakva je komunikacija između lekara i pacijenata na prvim konsultacijama. Rezultati koje imam za sada daju jednu sliku upravo o tome – i govore da komunikacija nije na zadovoljavajućem nivou kod nas”, govori Sandra, a konačni rezultati biće predstavljeni na ESHRE konferenciji u Beču u junu mesecu ove godine.
Dr Anđelić smatra da je odnos lekar – pacijent ključan i veoma značajan faktor u borbi sa sterilitetom. Zato je i važno da se broj stručnjaka smanji, a da se više poradi na međusobnom poverenju, odnosu i pristupu svakom paru koji treba da bude individualizovan, prilagođen paru i usklađen sa njihovim stilom života i sistemom vrednosti.
Naše sagovornice saglasne su u tome da je o ovoj temi važno pričati, više, češće i mnogo glasnije.
A šta vi mislite?
Zašto je u Srbiji lečenje steriliteta toliko stresno? Mora li tako?
Izračunajte vaš BMI
Pol:
Godine starosti:
Vaša visina:
Vaša težina:
Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina
Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.
Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.
Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Kada je majka osmogodišnjem Džeku zabranila ekrane, on je napisao "Knjigu o prdežima". Saznajte kako je ova iskrena dečja šala nasmejala milione ljudi!
Dečak koji hekla osvojio je region, ali i ogolio opasnosti interneta. Šta nas je hrabri Viktor naučio o roditeljskoj podršci, sajber nasilju i lažnim profilima?
Tegle hrane za bebe nemačkog proizvođača HiPP, zatrovane otrovom za pacove koje su pronađene u Austriji, Češkoj i Slovačkoj, deo su pokušaja iznude, saopštili su proizvođač i nemačka policija.
Otkrijte čaroliju beba rođenih u horoskopskom znaku Bika. Čestitajte dolazak malih bikovki i bikova na svet i saznajte zanimljivosti o njihovim posebnim osobinama.
Sezona jagoda je stigla! Saznajte kako da prepoznate slatke domaće jagode i razlikujete ih od uvoznih, kao i koji su najbolji načini za njihovo pravilno pranje.
Postoji određen raspored uvođenja novih namirnica u ishranu bebe kada ona počne sa nemlečnom ishranom. Iako lepa i sočna - jagoda nije među prvim zalogajima.
Besplatna imunizacija protiv HPV-a u Srbiji sada obuhvata i građane do 45 godina. Saznajte uslove, proceduru dobijanja vakcine i njene ključne prednosti.
Saznajte kako nova EU aplikacija za proveru godina menja pravila igre na društvenim mrežama. Vraćamo kontrolu nad digitalnom bezbednošću dece u ruke roditelja.
Osećate pritisak "bež" trenda i krijete šarene igračke? Saznajte zašto su vrišteće boje, omiljeni crtani junaci i vizuelni haos zapravo ključni za dečju sreću i razvoj!
Da li je pravilo „praznog tanjira” štetno? Stručnjaci upozoravaju da teranje dece da jedu kada su sita može dovesti do poremećaja u ishrani. Saznajte korisne savete.
Simbol Uskrsa svakako su farbana jaja - u što više boja i nijansi. Radost su dok se testira koje je najtvrđe i ko će pobediti u tucanju, a krase uskršnju trpezu uz ostale đakonije.
Inspirišite se najlepšim porukama koje izražavaju sreću, radost i blagoslov novog člana porodice. Bez obzira na vaš odnos s porodicom, pronađite savete za pružanje topline i podrške u ovom posebnom trenutku.
Ponekad mi je sve što treba da čujem taj poznati glas, osetim tu poznatu toplinu i udahnem tvoj miris. I onda haos nestaje i moj mali svet ponovo postaje miran i tih.
Tražite savršen uskršnji recept za decu? Ovi preslatki zeka mafini se lako prave, a mališani će obožavati ukrašavanje! Pogledajte recept i ulepšajte praznik.
Kakvo nas vreme očekuje za Uskrs? Saznajte detaljnu vremensku prognozu za praznični vikend u Srbiji i pročitajte savete za oblačenje i aktivnosti sa decom.
Od hroničnog nedostatka pedijatara i beskrajnih redova u bolnicama, do poražavajućeg izveštaja UN-a o uslovima u porodilištima. Sistem je zakazao, a račun plaćaju roditelji.
Sezona alergija je u punom jeku: Saznajte zašto je polen breze trenutno najveća opasnost, kako vremenske prilike utiču na koncentraciju alergena i koje još vrste drveća cvetaju u aprilu
Kako biste decu uključili u Uskršnje pripreme napravite zajednički projekat ovogodišnjih čestitki za Uskrs koje ćete kasnije podeliti članovima porodice, prijateljima, komšijama...
Ono što je primetno jeste da je većina podataka bila o ginekološkim pacijentkinjama, pa je moguće da su u bazu uneti podaci doktora drugih institucija koji su slali upute.
Saznajte što donosi novi Zakon o roditelju-negovatelju. Zašto dio roditelja djece s teškoćama u razvoju najavljuje prosvjede i koje su skrivene mane nacrta?
Nova studija upozorava: ftalati, opasne hemikalije iz svakodnevne plastike i kozmetike, povezani su sa prevremenim porođajima. Saznajte kako da zaštitite bebu.
Kratka imena idu u zaborav! Otkrijte koji maksimalistički i retro trendovi u davanju imena bebama dominiraju u 2026. godini u svetu i kod nas. Saznajte koja dugačka i moćna imena se vraćaju u modu.
Otkrijte kako da pripremite pečene rotkvice! Ovaj zdrav, mekan i slatkast obrok savršen je za bebe na početku dohrane, ali i kao preukusan prilog za odrasle.
Saznajte kada nas konačno očekuje pravo prolećno razvedravanje! Detaljna vremenska prognoza za Srbiju i saveti za oblačenje mališana. Vreme je za park!
Saznajte tačne datume početka konkursa za vrtiće 2026/2027. Proverite kada kreće upis preko eUprave u Beogradu, Novom Sadu i ostalim gradovima širom Srbije.
Torta na tri sprata, bend i 200 zvanica – da li su prvi rođendani postali mini svadbe? Saznajte zašto slavlja sve češće pravimo zbog rodbine i očekivanja okoline, a najmanje zbog samog deteta.
Jagode su jedan od najčešćih alergena, zbog čega se ne preporučuju među prvim namirnicama koje uvodite u ishranu bebe. O uvođenju bebi novih namirnica posavetujte se sa pedijatrom...
Osnovne informacije o fenomenu zacenjivanja kod beba i male dece. Saznajte korake koje treba preduzeti i izbegavati i kada je preporučljivo potražiti stručnu medicinsku pomoć.
Na današnji dan 1953. objavljen je pronalazak vakcine protiv dečje paralize. Pročitajte priču o dr Salku i saznajte zašto se ova vakcina danas bebama daje u sklopu kombinovanih vakcina.
Da li ste loša majka ako bebi dajete kupovne kašice umesto da kuvate? Razbijamo mitove o ishrani beba, "organskom" povrću i pritisku koji majke trpe. Saznajte pravu istinu.
„Samo mu curi nos” – da li su roditelji koji dovode prehlađenu decu u vrtić bahati ili su samo očajni zbog posla i manjka pedijatara? Saznajte pravu istinu.
Ne odustajte na šalteru! Vodič za roditelje: Kako da ostvarite pravo na pregled deteta kada nema pedijatra. Uputstvo za prigovore i refundaciju troškova.
Srbiji u 2026. godini nedostaje preko 400 pedijatara. Saznajte koja su najkritičnija mesta, zašto konkursi propadaju i kako ova kriza pogađa roditelje i decu.
Stiže nova generacija nakon Alfe! Da li su to Sigma ili Beta deca? Otkrijte kako će veštačka inteligencija i društvene promene oblikovati mališane rođene nakon 2025. godine.
Tražite savršeno ime za bebu? Otkrijte najlepša domaća i strana imena inspirisana suncem, snegom, kišom i dugom. Pronađite pravu inspiraciju za vašeg mališana!
Mladenci je praznik koji praznuje uspomenu na četrdeset Mučenika Sevaljskih. U pojedinim delovima zemlje mladenčići se mese u svakoj kući a praznik se obeležava u domovima mladih bračnih parova
Finska planira da zameni versku nastavu jedinstvenim predmetom o pogledima na svet za sve učenike. Saznajte kako će izgledati novi predmet "Katsomusoppi" i zašto je izazvao burne reakcije.
Strije, svrab ili suva koža? Mustela ima novo, prirodno rešenje za sve faze majčinstva. Otkrijte Maternity Essential losion i pogodnosti Baby Club-a za pametnu uštedu.
Nova studija otkriva neverovatnu povezanost! Saznajte kako se moždana aktivnost mama i dece potpuno sinhronizuje tokom igre, bez obzira na jezik koji govore.
Glumica Džesi Bakli je svoj pobednički govor na dodeli Oskara posvetila ćerki. Saznajte zašto je "prelepi haos" majčinstva oduševio roditelje širom sveta.
Istorijski iskorak u nauci! Japan je prvi u svetu odobrio lečenje indukovanim pluripotentnim matičnim ćelijama (iPS), donoseći nadu obolelima od srca i Parkinsona.
Grupa roditelja dece vrtića upozorila je na probleme u organizaciji rada i nedostatak vaspitača, uz sumnje da su pojedini zaposleni bili izloženi političkim pritiscima.
Saznajte sve o novim smernicama za porođaj u Srbiji! Prvi Nacionalni vodič donosi humaniji pristup, ukida rutinske procedure i stavlja majku i bebu u fokus.
Vaspitačica, u čijoj smeni je u ponedeljak pre podne petogodišnji dečak samostalno išetao iz vrtića „Boško Buha“ u Čačku, suspendovana je do okončanja disciplinskog postupka.
Sijaj, sijaj zvezdice, tajne svoje pričaj mi. Visoko iznad sveta si sjajem dijamanta sjajiš ti. Sijaj, sijaj zvezdo mala, tajnu tvoju rado bih znala...
Čujete bebu kako vrišti dok se tuširate, a ona zapravo mirno spava? Niste poludeli. Otkrijte nauku iza "fantomskog plača" i zašto vaš mozak stvara ove jezive zvučne halucinacije.
Izbio požar u čačanskom porodilištu zbog kvara na bojleru. Brzom reakcijom osoblja vatra je ugašena. Nema povređenih, bebe i porodilje su na bezbednom.
.jpg)
Foto: Shutterstock.jpg)
.jpg)
.jpg)
Komentari (0)