Put od želje do potomstva ponekad nije ni malo lak. Gubitak, razočarenje, rađanje nove nade, tuga, bol… gotovo su neizostavni pratioci parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
U svetu, pa i kod nas, sterilitet tj.neplodnost, pogađa sve veći broj parova. U Evropi svaki šesti par ima problem sa neplodnošću. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 parova koji imaju neki problem sa začećem.
Foto: Shutterstock
Pitamo se, da li je sterilitet u svim zemljama jednako stresan? I da li parovi u Srbiji imaju jednaku šansu u borbi za potomstvo? Najbolji sagovornici na ovu temu su upravo parovi koji su u tome i koji žive ovu priču i borbu svaki dan. Sandra Jovanović, predstavnica Udruženja Šansa za roditeljstvo svedok je brojnih problema sa kojima se parovi u borbi za potomstvo suočavaju.
„Želje tih ljudi su velike uglavnom i teško se nose s nemogućnošću da dobiju ono što je većini ljudi dato vrlo jednostavno. Javljaju se tu i drugi problemi posebno psihološke prirode na koje utiču društvo i okolina koji još uvek ne razumeju dovoljno proces lečenja neplodnosti.” – ističe Sandra za Bebac.
Udruženje Šansa za roditeljstvo je nekada jedina adresa na kojoj parovi pronalaze prave i potpune informacije. Nedovoljna informisanost jedan od ključnih problema, Udruženje pruža svu neophodnu moguću pomoć, ali to svakako nije dovoljno, smatra naša sagovorinica i dodaje:
„Nedovoljna informisanost svih aktera koji su uključeni u ovu proceduru – posebno lekara u domovima zdravlja koji su prva stanica za mnoge parove, zatim diskriminacija, a onda i finansijski problemi. Jako je teško kad nemate novca, morate na vantelesnu oplodnju i to vam je jedini način da dođete do potomstva. Takođe, neretko parovi osećaju nebrigu institicija za ovako veliki problem.”
Foto: Shutterstock
Šta parovima u Srbiji dodatno otežava trnovit put borbe za potomstvo?
Doktorka Mirjana Anđelić, specijalista steriliteta i fertiliteta smatra da su parovi u Srbiji dodatno opterećeni brojnom administracijom, ali i neadekvatnim pristupom koji ih uvodi u dodatni stres. Po rečima dr Anđelić parovi kad krenu putem lečenja steriliteta, neretko ceo svoj život podređujuju tome, ostavljajući sve ostale uloge i potrebe po strani.
Dr Anđelić smatra da postoje tri ključna problema parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
1. Proces lečenja nije usmeren da par, već na rezultat
“Proces vantelesne oplodnje i lečenja steriliteta je takav da se više pažnje posvećuje uspešnosti postupka, a manje sam tok procesa koji zna dugo da traje i čini sastavni deo života klijenta.
Foto:Shutterstock
Svi se borimo za isti cilj, a to je beba. Međutim, sam postupak lečenja je zahtevan, dugotrajan i treba ga učiniti manje stresnim za par, a to je moguće samo ako u centar stavimo pacijente, a ne naše uspehe. Sve što se tokom lečenja dešava znatno utiče na stil života pacijenata” govori iz svog iskustva dr Anđelić i uočava i sledeće probleme.
2. Lečenje je dugotrajno, a parovi usmereni na previše lekara i različitih mišljenja
“Pacijenti se tokom lečenja steriliteta upućuju na razne specijaliste i lekare od kojih dobijaju različita mišljenja. Sve to stvara dodatni stres. Sa svakim lekarom parovi su prinuđeni da svoju priču i instimu pričaju iz početka jer ne postoji sistem i jedinstvena baza podataka koja bi olakšala ceo postupak i lekarima i pacijentima. Pojedini uputi zaista suvišni, a broj odlaska kod različitih lekara može se svesti na jednog lekara koji će sistemski posmatrati problem svakog para individualno i celovito. Mišljenje drugih specijalista treba tražiti samo kada je zaista neophodno”, uočava dr Anđelić.
3. Procedure nisu usklađene sa svakodnevnim aktivnostima pacijenata
”Tokom lečenja steriliteta parovi imaju i svoj život koji nije vezan za roditeljstvo. Da bi uradili određene analize i postupke, parovi su vrlo često prinuđeni da izostaju sa posla, koriste slobodne dane, godišnje odmore. Tako parovi umesto da rešavaju problem oni ga ustvari žive angažujući sve svoje snage i resurese u to” navodi dr Anđelić jedan od primera problema sa kojima se u svojoj dugogodišnjoj praksi susrela nebrojeno mnogo puta.
Nasuprot praktičnih problema koji parovi i lekari rešavaju svakog dana, nalazi se i odnos države prema sterilitetu.
Sandra Jovanović smatra da pomoć države postoji, ali da mora biti veća.
”Postoji veliki broj parova koji iskoriste sva tri pokušaja o trošku Fonda i ne dobije dete, njima bi značio još jedan pokušaj. Takođe, muškarci su jako diskriminisani u ovom finansiranom postupku, pa tako muškarac koji se suočava sa azospermijom nije u mogućnosti da sa partnerkom ostvari prava na finansiran postupak. Postoje problemi koji se vezuju za starosnu granicu za žene koja je trenutno 42 godine, ali i problem pravilnika koji nisu još uvek urađeni, a tiču se novog Zakona o lečenju neplodnosti koji podrazumeva donaciju polnih ćelija i embriona.
Trenutno u Srbiji se ne može uraditi donacija iako imamo Zakon, ali nemamo pravilnike koji bi taj zakon implementirali” tvrdi Sandra Jovanović i opisuje neke od situacija za koje je sama čula:
”Svakako se stanje promenilo, ali ipak postoje sredine i postoje ljudi koji misle da je vantelesna oplodnja nešto veštačko, da su to deca koja su drugačija, možda klonirana, da se tu ne zna čije je dete, da se nešto ”smućka” u laboratoriji…Postoji mnogo neinformisanih ljudi.”
Kako je istraživanje odnosa parova sa IVF stručnjacima trenutno u toku, zanimalo nas je postoje li neki preliminarni rezultati.
”Što se tiče istraživanja koje radim, ono je okrenuto više ka parovima, želja mi je bila da utvrdim kakva je komunikacija između lekara i pacijenata na prvim konsultacijama. Rezultati koje imam za sada daju jednu sliku upravo o tome – i govore da komunikacija nije na zadovoljavajućem nivou kod nas”, govori Sandra, a konačni rezultati biće predstavljeni na ESHRE konferenciji u Beču u junu mesecu ove godine.
Dr Anđelić smatra da je odnos lekar – pacijent ključan i veoma značajan faktor u borbi sa sterilitetom. Zato je i važno da se broj stručnjaka smanji, a da se više poradi na međusobnom poverenju, odnosu i pristupu svakom paru koji treba da bude individualizovan, prilagođen paru i usklađen sa njihovim stilom života i sistemom vrednosti.
Naše sagovornice saglasne su u tome da je o ovoj temi važno pričati, više, češće i mnogo glasnije.
A šta vi mislite?
Zašto je u Srbiji lečenje steriliteta toliko stresno? Mora li tako?
Postanite član Bebac porodice! Registrujte se
Da li ste trudni ili imate bebu? Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.
Put od želje do potomstva ponekad nije ni malo lak. Gubitak, razočarenje, rađanje nove nade, tuga, bol… gotovo su neizostavni pratioci parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
U svetu, pa i kod nas, sterilitet tj.neplodnost, pogađa sve veći broj parova. U Evropi svaki šesti par ima problem sa neplodnošću. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 parova koji imaju neki problem sa začećem.
Foto: Shutterstock
Pitamo se, da li je sterilitet u svim zemljama jednako stresan? I da li parovi u Srbiji imaju jednaku šansu u borbi za potomstvo? Najbolji sagovornici na ovu temu su upravo parovi koji su u tome i koji žive ovu priču i borbu svaki dan. Sandra Jovanović, predstavnica Udruženja Šansa za roditeljstvo svedok je brojnih problema sa kojima se parovi u borbi za potomstvo suočavaju.
„Želje tih ljudi su velike uglavnom i teško se nose s nemogućnošću da dobiju ono što je većini ljudi dato vrlo jednostavno. Javljaju se tu i drugi problemi posebno psihološke prirode na koje utiču društvo i okolina koji još uvek ne razumeju dovoljno proces lečenja neplodnosti.” – ističe Sandra za Bebac.
Udruženje Šansa za roditeljstvo je nekada jedina adresa na kojoj parovi pronalaze prave i potpune informacije. Nedovoljna informisanost jedan od ključnih problema, Udruženje pruža svu neophodnu moguću pomoć, ali to svakako nije dovoljno, smatra naša sagovorinica i dodaje:
„Nedovoljna informisanost svih aktera koji su uključeni u ovu proceduru – posebno lekara u domovima zdravlja koji su prva stanica za mnoge parove, zatim diskriminacija, a onda i finansijski problemi. Jako je teško kad nemate novca, morate na vantelesnu oplodnju i to vam je jedini način da dođete do potomstva. Takođe, neretko parovi osećaju nebrigu institicija za ovako veliki problem.”
Foto: Shutterstock
Šta parovima u Srbiji dodatno otežava trnovit put borbe za potomstvo?
Doktorka Mirjana Anđelić, specijalista steriliteta i fertiliteta smatra da su parovi u Srbiji dodatno opterećeni brojnom administracijom, ali i neadekvatnim pristupom koji ih uvodi u dodatni stres. Po rečima dr Anđelić parovi kad krenu putem lečenja steriliteta, neretko ceo svoj život podređujuju tome, ostavljajući sve ostale uloge i potrebe po strani.
Dr Anđelić smatra da postoje tri ključna problema parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
1. Proces lečenja nije usmeren da par, već na rezultat
“Proces vantelesne oplodnje i lečenja steriliteta je takav da se više pažnje posvećuje uspešnosti postupka, a manje sam tok procesa koji zna dugo da traje i čini sastavni deo života klijenta.
Foto:Shutterstock
Svi se borimo za isti cilj, a to je beba. Međutim, sam postupak lečenja je zahtevan, dugotrajan i treba ga učiniti manje stresnim za par, a to je moguće samo ako u centar stavimo pacijente, a ne naše uspehe. Sve što se tokom lečenja dešava znatno utiče na stil života pacijenata” govori iz svog iskustva dr Anđelić i uočava i sledeće probleme.
2. Lečenje je dugotrajno, a parovi usmereni na previše lekara i različitih mišljenja
“Pacijenti se tokom lečenja steriliteta upućuju na razne specijaliste i lekare od kojih dobijaju različita mišljenja. Sve to stvara dodatni stres. Sa svakim lekarom parovi su prinuđeni da svoju priču i instimu pričaju iz početka jer ne postoji sistem i jedinstvena baza podataka koja bi olakšala ceo postupak i lekarima i pacijentima. Pojedini uputi zaista suvišni, a broj odlaska kod različitih lekara može se svesti na jednog lekara koji će sistemski posmatrati problem svakog para individualno i celovito. Mišljenje drugih specijalista treba tražiti samo kada je zaista neophodno”, uočava dr Anđelić.
3. Procedure nisu usklađene sa svakodnevnim aktivnostima pacijenata
”Tokom lečenja steriliteta parovi imaju i svoj život koji nije vezan za roditeljstvo. Da bi uradili određene analize i postupke, parovi su vrlo često prinuđeni da izostaju sa posla, koriste slobodne dane, godišnje odmore. Tako parovi umesto da rešavaju problem oni ga ustvari žive angažujući sve svoje snage i resurese u to” navodi dr Anđelić jedan od primera problema sa kojima se u svojoj dugogodišnjoj praksi susrela nebrojeno mnogo puta.
Nasuprot praktičnih problema koji parovi i lekari rešavaju svakog dana, nalazi se i odnos države prema sterilitetu.
Sandra Jovanović smatra da pomoć države postoji, ali da mora biti veća.
”Postoji veliki broj parova koji iskoriste sva tri pokušaja o trošku Fonda i ne dobije dete, njima bi značio još jedan pokušaj. Takođe, muškarci su jako diskriminisani u ovom finansiranom postupku, pa tako muškarac koji se suočava sa azospermijom nije u mogućnosti da sa partnerkom ostvari prava na finansiran postupak. Postoje problemi koji se vezuju za starosnu granicu za žene koja je trenutno 42 godine, ali i problem pravilnika koji nisu još uvek urađeni, a tiču se novog Zakona o lečenju neplodnosti koji podrazumeva donaciju polnih ćelija i embriona.
Trenutno u Srbiji se ne može uraditi donacija iako imamo Zakon, ali nemamo pravilnike koji bi taj zakon implementirali” tvrdi Sandra Jovanović i opisuje neke od situacija za koje je sama čula:
”Svakako se stanje promenilo, ali ipak postoje sredine i postoje ljudi koji misle da je vantelesna oplodnja nešto veštačko, da su to deca koja su drugačija, možda klonirana, da se tu ne zna čije je dete, da se nešto ”smućka” u laboratoriji…Postoji mnogo neinformisanih ljudi.”
Kako je istraživanje odnosa parova sa IVF stručnjacima trenutno u toku, zanimalo nas je postoje li neki preliminarni rezultati.
”Što se tiče istraživanja koje radim, ono je okrenuto više ka parovima, želja mi je bila da utvrdim kakva je komunikacija između lekara i pacijenata na prvim konsultacijama. Rezultati koje imam za sada daju jednu sliku upravo o tome – i govore da komunikacija nije na zadovoljavajućem nivou kod nas”, govori Sandra, a konačni rezultati biće predstavljeni na ESHRE konferenciji u Beču u junu mesecu ove godine.
Dr Anđelić smatra da je odnos lekar – pacijent ključan i veoma značajan faktor u borbi sa sterilitetom. Zato je i važno da se broj stručnjaka smanji, a da se više poradi na međusobnom poverenju, odnosu i pristupu svakom paru koji treba da bude individualizovan, prilagođen paru i usklađen sa njihovim stilom života i sistemom vrednosti.
Naše sagovornice saglasne su u tome da je o ovoj temi važno pričati, više, češće i mnogo glasnije.
A šta vi mislite?
Zašto je u Srbiji lečenje steriliteta toliko stresno? Mora li tako?
Izračunajte vaš BMI
Pol:
Godine starosti:
Vaša visina:
Vaša težina:
Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina
Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.
Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.
Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Školski kalendar 2026: Kada počinje zimski raspust u Vojvodini, a kada u ostatku Srbije? Detaljno poređenje datuma i vodič za planiranje prolećnog odmora.
Jedan od sastavnih delova srpskog etosa jesu krsne slave, a najviše porodica slavi Nikoljdan koji je pred nama. Deca ponekada ne mogu da podnesu gužvu te se stvara stresna situacija
Kako od matičnih ćelija nastaju srce ili mozak? Otkrijte ulogu morfogena i hemijskih gradijenata koji ćelijama govore njihovu tačnu lokaciju i funkciju u telu.
Da li je moguće pratiti dilataciju grlića materice bez neprijatnog ginekološkog pregleda? Kako da znamo koliko smo otvorene i kada je vreme da krenemo u porodilište?
Koliko godina treba da ima dete da bi sigurno sedelo na prednjem sedištu automobila? Ovaj tekst pruža odgovore na ovo pitanje uz detaljne smernice i zakonske regulative u Srbiji. Sa saznatim rizicima preranog premeštaja dece na prednje sedište, važno je doneti informisane odluke radi njihove bezbednosti tokom vožnje.
Bliže nam se praznici! Da li ste detetu pripremili novogodišnji paketić? Ako niste, obratite pažnju na ovih 5 najčešćih grešaka koje pravimo prirpemajući poklone za mališane
Podela besplatnih vaučera za kupovinu sportske opreme namenjena je deci do završetka redovnog srednjoškolskog školovanja i zaposlenima u predškolskim, osnovnim i srednjim školama na teritoriji Beograda.
Vaučer je jednostavan za korišćenje. Prilikom plaćanja na kasi u prodavnici ili onlajn, pokažite vaučer ili unesite kod sa vaučera kako biste umanjili račun za iznos do 6.000 dinara
Revolucionarno otkriće dr Nijeta: Kako NK ćelije iz krvi pupčanika leče rak? Saznajte kako jedan uzorak postaje 300 terapija i vraća nadu najtežim pacijentima.
HIV pozitivna majka može da rodi potpuno zdravu bebu. Saznajte kako terapija smanjuje rizik prenosa na manje od 1% i zašto je testiranje u trudnoći presudno.
Revolucija u jednoj kapi: Kako matične ćelije iz pupčanika menjaju lečenje najtežih bolesti? Pročitajte najnovija otkrića o borbi protiv leukemije i HIV-a.
Studija je pratila više od 51.000 porođaja, uključujući 4.409 slučajeva u kojima su majke imale abnormalne nivoe hormona štitne žlezde pre trudnoće, tokom trudnoće ili u oba slučaja.
Prevencija i efikasno lečenje pelenskog osipa. Saznajte zašto nastaje ojed i kako ga sprečiti. BENU farmaceuti preporučuju kreme sa cinkom (Sudocrem) i dekspantenolom (Weleda).
Otkrijte najčarobnije božićne vašare u Evropi! Proputujte Budimpeštu, Nirnberg, Beč, Krakov i Prag kroz ovaj pregled najpoznatijih božićnih vašara, koji može postati inspiraciju za nezaboravan praznični doživljaj sa vašom porodicom. Pregledajte tradicionalne proizvode, uživajte u fantastičnoj hrani i piću, i doživite nezaboravne praznične trenutke.
Porodična elektronska muzika nije samo trend; to je poziv da se oslobodite stereotipa o muzici za decu i da unesete veliku dozu energije i zabave u porodične aktivnosti
Autoimuni poremećaj uništava sposobnost tela da proizvodi insulin. Neki pacijenti u eksperimentalnim ispitivanjima uspeli su da je povrate, uz pomoć leka koji se pravi od matičnih ćelija
Lekari KBC Zagreb izveli su izuzetno retku EXIT proceduru: Spasili su novorođenče uklanjajući mu tumor na vratu dok je još bilo povezano pupčanom vrpcom. Detalji medicinskog čuda.
Povišena temperatura u trudnoći: Šta da radite? Saznajte kada potražiti pomoć lekara, koje lekove smete da koristite i kako da se rashladite prirodnim putem.
Druga šansa za život! Upoznajte Stevea Buechlera, koji je pobedio agresivnu leukemiju zahvaljujući transplantaciji matičnih ćelija iz pupčanika. Pročitajte njegovu neverovatnu priču.
Otkrijte tajnu crnog luka koju su znale naše bake! Saznajte kako nauka objašnjava moć ovog prirodnog leka u borbi protiv prehlade, uz jednostavne recepte za celu porodicu.
Saznajte zašto je 20. novembar, Svetski dan deteta, ključan datum za podsećanje na prava i dobrobit dece širom sveta, sa posebnim osvrtom na Konvenciju o pravima deteta.
Kruna, beba od 510g rođena u 23. nedelji, preživela je krvarenja, transfuzije i operacije. Njena priča je dokaz da čuda postoje uz snagu roditelja Saše i Milene. Otkrijte put jednog malog diva.
Novi, mutirani H3N2 soj gripa pokrenuo je najraniju i potencijalno najgoru sezonu u deceniji. Virus izmiče imunitetu. Saznajte zašto je vakcina ključna.
Finski vrtići transformišu zdravlje dece tako što donose šumu na igrališta. Izlaganje dece zemlji, biljkama i mikrobima jača njihov imuni sistem, smanjuje štetne bakterije i poboljšava opšte blagostanje.
Svetski dan prevremeno rođene dece obeležen je danas u Institutu za neonatologiju u Beogradu druženjem osoblja ove ustanove sa bebama i njihovim roditeljima.
Prilika da sačuvamo matične ćelije je samo jedna - na porođaju. Jedna jedinstvena šansa i samo jedna prilika da dugoročno osigurate zdravlje cele porodice.
Ponekad mi je sve što treba da čujem taj poznati glas, osetim tu poznatu toplinu i udahnem tvoj miris. I onda haos nestaje i moj mali svet ponovo postaje miran i tih.
Od danas noćno dežurstvo uvode domovi zdravlja Voždovac, Vračar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Čukarica, Surčin, Kragujevac, Niš i Novi Sad.
Borba za Nikoliju: Prevremeno rođena beba od 820g. Potresna priča o majci koja je 107 dana provela u bolnici, verujući u snagu svog "malog diva" i pobedonosni ishod.
Trikovi pedijatrice za sezonu gripa: 17 esencijalnih saveta o temperaturi, kašlju, vrtiću i antibioticima koji će umiriti svakog roditelja i ojačati dečji imunitet.
Novi krovna pregledna studija u BMJ-u: Nema uverljive uzročne veze između upotrebe paracetamolau trudnoći i rizika od autizma ili ADHD-a kod dece. Slabi dokazi opovrgnuti.
Ove poznate tradicionalne lekove ne biste trebali da uzimate ako počnete da kašljete, jer više odmažu nego što pomažu. Saznajte koje alternative su mnogo bolje
e očekuju nas velike temperaturne oscilacije niti ekstremne vremenske pojave. Vreme je stabilno za putovanja, boravak u prirodi i uživanje u jesenjim bojama.
Ako je beba budna i plače, ne povraća i nema nijedan od gore navedenih simptoma, podignite je i utešite. Ako imaju manje povrede ili udarce stavite hladnu oblogu.
.jpg)
Foto: Shutterstock.jpg)
.jpg)
.jpg)
Komentari (0)