Foto:

Danas je Svetski dan autizma

Izvor: Bebac.com

Autizam se ispoljava kroz probleme u čulnom opažanju, govoru, mišljenju i razumevanju socijalnih situacija. Zato se ponašanje i odnos sa spoljašnjim svetom razvija drugačije.


Foto: Freepik

Autizam nije retka pojava. Smatra se da, ukoliko se podrazumeva ceo spektar autističnih poremećaja, poremećaj može uticati na skoro 6 od 1000 osoba. Autizam može da se desi svakoj porodici, bez obzira na rasnu, nacionalnu i etničku pripadnost, socijalni i ekonomski status, i četvorostruko je učestaliji kod dečaka nego kod devojčica.

Rana dijagnostika, tretman i uključivanje u obrazovni proces su ključni za decu sa autizmom.
Na taj način im se može pomoći da razviju svoje socijalne i komunikacione veštine, da postanu samostalniji i vode ispunjeniji i produktivniji život.

Uzroci autizma

Mnogi stručnjaci veruju da ovaj složeni problem nije izazvan jednim uzrokom. Postoje značajni pokazatelji da autizam nastaje kao posledica različitih faktora koji utiču na razvoj mozga, njegovu strukturu i funkcionisnje.

Kako se autizam dijagostifikuje?

Simptomi autizma se javljaju u prve tri godine života. Međutim, iskustvo roditelja dece sa autizmom govori da postavljanje dijagnoze traje mnogo duže. Deca najčešće dobijaju dijagnozu tek oko šeste ili sedme godine, pred sam upis u školu.

Rana dijagnoza može pomoći boljem usvajanju veština i znanja kod osoba koje pate od nekog od poremećaja iz autističnog spektra i na taj način poboljšati kvalitet njihovog života.

Kako prepoznati znake autizma kod deteta?

Autizam se najčešće prepoznaje kao neadekvatno reagovanje deteta na spoljašnje stimulanse u vidu zvuka, dodira, prisustva druge osobe, prostornih odnosa i slično. Deca sa autizmom ne reaguju na glas iz svoje najbliže okoline. To se smatra glavnom karakteristikom i podrazumeva izostajanje odgovora na glas.


Da li osobe sa autizmom mogu da se školuju i da žive samostalno?

Zakon o inkluziji omogućava školovanje deci sa autizmom u redovnim obrazovnim institucijama. Na osnovu procene pedagoškog profila, dete sa autizmom će pohađati nastavu u okviru individualnog obrazovnog plana (IOP)


Foto: Pixabay

Kako pomoći?

Postoji mnogo programa za pomoć i rad sa osobama sa autizmom ali nijedan nije podjednako dobar i dovoljan za svakoga. Zbog toga u kreiranju individualnih programa moraju da učestvuju svi neposredno zainteresovani: osobe sa autizmom koliko god je to moguće, roditelji, članovi porodice, terapeuti i angažovani stručnjaci.

Naučno je dokazano da se ranim prepoznavanjem, te ciljanom ranom intervencijom značajno može poboljšati životni ishod osoba s autizmom. Sve je više primera iz sveta o osobama sa autizmom koji završavaju škole, fakultete i osposobljavaju se za razna zanimanja, no kako bi to postalo pravilo i kod nas potrebna je podrška društva.

Uz različite terapije, stručan rad, učenjem prihvatanja okoline, te puno ljubavi, pažnje i strpljenja od najranijeg uzrasta, moguće je postići jako puno.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Autizam se ispoljava kroz probleme u čulnom opažanju, govoru, mišljenju i razumevanju socijalnih situacija. Zato se ponašanje i odnos sa spoljašnjim svetom razvija drugačije.


Foto: Freepik

Autizam nije retka pojava. Smatra se da, ukoliko se podrazumeva ceo spektar autističnih poremećaja, poremećaj može uticati na skoro 6 od 1000 osoba. Autizam može da se desi svakoj porodici, bez obzira na rasnu, nacionalnu i etničku pripadnost, socijalni i ekonomski status, i četvorostruko je učestaliji kod dečaka nego kod devojčica.

Rana dijagnostika, tretman i uključivanje u obrazovni proces su ključni za decu sa autizmom.
Na taj način im se može pomoći da razviju svoje socijalne i komunikacione veštine, da postanu samostalniji i vode ispunjeniji i produktivniji život.

Uzroci autizma

Mnogi stručnjaci veruju da ovaj složeni problem nije izazvan jednim uzrokom. Postoje značajni pokazatelji da autizam nastaje kao posledica različitih faktora koji utiču na razvoj mozga, njegovu strukturu i funkcionisnje.

Kako se autizam dijagostifikuje?

Simptomi autizma se javljaju u prve tri godine života. Međutim, iskustvo roditelja dece sa autizmom govori da postavljanje dijagnoze traje mnogo duže. Deca najčešće dobijaju dijagnozu tek oko šeste ili sedme godine, pred sam upis u školu.

Rana dijagnoza može pomoći boljem usvajanju veština i znanja kod osoba koje pate od nekog od poremećaja iz autističnog spektra i na taj način poboljšati kvalitet njihovog života.

Kako prepoznati znake autizma kod deteta?

Autizam se najčešće prepoznaje kao neadekvatno reagovanje deteta na spoljašnje stimulanse u vidu zvuka, dodira, prisustva druge osobe, prostornih odnosa i slično. Deca sa autizmom ne reaguju na glas iz svoje najbliže okoline. To se smatra glavnom karakteristikom i podrazumeva izostajanje odgovora na glas.


Da li osobe sa autizmom mogu da se školuju i da žive samostalno?

Zakon o inkluziji omogućava školovanje deci sa autizmom u redovnim obrazovnim institucijama. Na osnovu procene pedagoškog profila, dete sa autizmom će pohađati nastavu u okviru individualnog obrazovnog plana (IOP)


Foto: Pixabay

Kako pomoći?

Postoji mnogo programa za pomoć i rad sa osobama sa autizmom ali nijedan nije podjednako dobar i dovoljan za svakoga. Zbog toga u kreiranju individualnih programa moraju da učestvuju svi neposredno zainteresovani: osobe sa autizmom koliko god je to moguće, roditelji, članovi porodice, terapeuti i angažovani stručnjaci.

Naučno je dokazano da se ranim prepoznavanjem, te ciljanom ranom intervencijom značajno može poboljšati životni ishod osoba s autizmom. Sve je više primera iz sveta o osobama sa autizmom koji završavaju škole, fakultete i osposobljavaju se za razna zanimanja, no kako bi to postalo pravilo i kod nas potrebna je podrška društva.

Uz različite terapije, stručan rad, učenjem prihvatanja okoline, te puno ljubavi, pažnje i strpljenja od najranijeg uzrasta, moguće je postići jako puno.

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Petak, 22.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije