Uverenja koja nam otežavaju roditeljstvo

Mi se kao roditelji ponašamo na određen način zbog obrazaca koje smo usvojili od svojih roditelja. Ponašamo se tako i usled informacija i saveta koje dobijemo u knjigama, na Internetu, od drugih ljudi ili stručnjaka.

Pa opet, ima puno situacija u kojima se ponašamo totalno suprotno od naših roditelja ili tih saveta koje smo negde drugde čuli. Ili, ako na primer imamo brata ili sestru, vrlo je verovatno da ćemo primenjivati potpuno drugačije vaspitne stilove od njih, a odrasli smo kod istih roditelja.

Zašto je to tako?

Razlog je jednostavan:

Sve informacije o roditeljstvu koje dobijamo mi selektivno biramo u odnosu na sopstvena uverenja koja već imamo, ili koja kasnije formiramo na osnovu tih podataka koje smo dobili.

A uverenja se razlikuju od čoveka do čoveka. Ona su ta koja utiču na naše ponašanje i osećanja. Nekada su konkretno definisana u okviru rečenica koje izgovaramo, dok se često nalaze i u našem nesvesnom, pa do njih možemo doći samo na osnovu dublje analize.

Kada je u pitanju vaspitanje dece, postoji mnoštvo nefunkcionalnih uverenja koja znaju da nas koče u našem rastu kao roditelja. Ovde ću izdvojiti pet ključnih takvih uverenja i ponudiću njihovu zdravu, funkcionalnu alternativu.

Svih pet sam definisala sa jednim MORAM, koje je jedna od ključnih reči koje ”krase” naša pogrešna uverenja. Nekad je to ”moram” sakriveno iza ”treba, ne smem, nikako, nikad, užasno/strašno” i nekad nam nije odmah očigledno, ali ako pročitate ovaj tekst do kraja, sigurna sam da ćete se pronaći barem u jednom od njih. I to je ok. Očekivano je. Ja i sama ponekad muku mučim sa nekim od navedenih uverenja.

  Moram uvek znati šta da radim

 Moram uvek biti u pravu

 Moram uvek biti dobro raspoložen/a

 Moram svaki trenutak posvetiti deci

 Moram uvek biti tu da detetu pokažem ono što mu treba