Nijedan vlasnik dečje igraonice nije podneo zahtev za kontrolu bezbednosti od 2008. godine, kad su stupili na snagu novi standardi, niti je ikada neko od njih kažnjen zbog propusta u radu.
Iako se već nekoliko godina priča o ovoj temi, država ne radi ništa da standardizuje dečije igraonice i učini ih sigurnim i bezdednim za svako dete.
U Novom Sadu ne postoji nijedna institucija koja ima registar privatnih dečijih igraonica, a slobodnom procenom putem pretrage na internetu stiče se zaključak da ih ima više od 50. Kada neko želi da otvori dečiju igraonicu, potrebno je samo da preda određenu dokumentaciju u APR-u, kažu iz ove institucije.
“Igraonicu možete registrovati kao društvo sa ograničnom odgovornošći ili kao preduzetničku radnju. Uglavnom svi, zbog lakše procedure, igraonicu registruju kao preduzetničku radnju i u tom slučaju treba da popunite registracionu prijavu, da priložite fotkopiju lične karte i platite taksu od 1.500 dinara”, rekao nam je operater u APR-u.
Potrebna prevencija
Iako je u Srbiji najčešća praksa da se reaguje “tek kad se nešto desi”, u našoj državi ipak postoji mogućnost da se preventivno deluje.
U skladu sa evropskom direktovom o opštoj sigurnosti proizvoda, Srbija se obavezala da između ostalih poštuje i Standard SRPS EN 1176:2013, koji se odnosi na bezbednost dečijih igrališta i igraonica.
Međutim, iako u Srbiji ne postoje propisi koji zahtevaju obavezu da vlasnici igraonica i igrališta imaju sertifikat o sigurnosti, ukoliko dođe do povrede deteta, roditelji vlasnike mogu da tuže na osnovu Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda. Standard SRPS EN 1176:2013 se odnosi na obavezu svakog ko poseduje dečije igralište da na njega postavlja rekvizite koji imaju sertifikat o sigurnosti i bezbednosti.
Za sada je u Novom Sadu jedina firma koja je akreditovana da izdaje sertifikate o sigurnosti dečijih igrališta Jugoinspekt. Dragan Ožegović iz ovog preduzeća za 021 kaže da im se do sada ni jedan vlasnik dečijih igraonica nije javio da bi dobio sertifikat. On dodaje da postoji veliki nedostatak i u samom Zakonu o opštoj bezbednosti proizvoda, koji nigde taksativno ne navodi obavezu posedovanja sertifikata o sigurnosti, već samo odrednicu da “svi proizvodi koji se plasiraju na tržište moraju biti bezbedni”.
.jpg)
U slučaju povrede deteta, roditelja mogu da tuže vlasnika
Istraživanje Portala 021 utvrdilo je da je situacija bolja kod dečjih igrališta koja su na otvorenom i koje u Novom Sadu u najvećem broju slučajeva postavlja Zavod za izgradnju grada. Iz ovog javnog preduzeća dobili smo potvrdu da oni u svojoj tenderskoj dokumentaciji obevzno traže od dobavljača rekvizita za igrališta da poseduju pomenuti sertifikat, bez čega ne mogu da dobiju posao.
“Oprema je bezbedna za igru, lepo je dizajnirana i zaštićena od mogućnosti slučajnog rastavljanja. Treba naglasiti da ZIG ne može biti odgovoran za bilo kakvu nezgodu ukoliko je proizvod zloupotrebljavan ili je bio izložen preteranom naprezanju ili vandalizmu. Međutim, kada se neki deo igrališta pokvari, stručne službe Zavoda uklanjaju pojedine rekvizite za koje procene da ih je nemoguće popraviti, a one za koje procenjuju da je moguća popravka, zadržavaju i planiraju popravku u skladu sa raspoloživim sredstvima”, objašnjavaju iz ZIG-a.
Redovne kontrole potrebne zbog bezbednosti
Međutim, činjenica je da nijedna privatna dečja igraonica u Novom Sadu nema sertifikat o sigurnosti. Direktor Sektora industrije u Jugoinspektu, Miloš Nikačev, apeluje na sugrađane i roditelje da zbog sigurnosti svoje dece budu oprezniji u dečijim igraonicama.
– Mi želimo da sva novosadska deca budu bezbedna, a to je moguće ako se poštuju evropski standardi i propisi koje je Srbija usvojila i obavezala se da poštuje. Neophodno je da vlasnici dečijih igraonica i igrališta shvate da moraju da imaju sertifikat o sigurnosti, kao i da vrše redovne kontrole i opravku rekvizita na igralištima. Inspektori Jugoinspekta stoje na raspolaganju svima koji su odgovorni prema ovom društvu i bezbednosti dece u njemu – kaže Nikačev.
Komentari (0)