Treba li se oglušiti na dečji plač? Jeste li čuli kako se anksioznost pojavljuje zbog zahteva da dete usvoji toaletne navike? Ukoliko detetove potrebe u prvoj godini nisu zadovoljene, može li to uticati na pojavu nepoželjnih navika u kasnijoj dobi kao što su grickanje noktiju, pušenje? Detetov rast i razvoj još je uvek prepun iznenađenja.
Emocionalni razvoj u prve dve godine od posebne je važnosti. S punim se pravom kaže kako su prvih nekoliko godina najvažnije za dete. Najčešće proučavane detetove emocije u prve dve godine su agresija, bes, plač, smeh, strah i anksioznost.
Plač
Malo dete plače praćeno ukupnim telesnim izrazom, najčešće kao rezultat gladi i ostalih unutaršnjih nelagda. Roditelji, nikad se nemojte oglušiti na detetov plač.
Smeh
Osmeh i smeh se rano pojavljuju kao emocije deteta. Smeh je obično izazvan zvukom ljudskog glasa i zato je znak povezanosti. Smeh izazivaju svetli predmeti u pokretu.
.jpg)
Anksioznost ima začetak u ranoj životnoj dobi
Strah i anksioznost
Postavlja se pitanje da li je strah naučen ili urođen. Na primjer, strah od pada je, najverovatnije, urođen, dok je strah od mraka naučen. Kako dete raste, okolina se proširuje i javljaju se nove nesigurnosti i moguće opasnosti. Ono što u ranijem razdoblju izaziva strah, kasnije ne izaziva zbog sazrevanja.
Anksioznost ima začetak u ranoj životnoj dobi. To je stanje unutrašnje strepnje koje nastaje kao reakcija na subjektivne opasnosti, a ne objektivne. Anksioznost se može pojaviti i zbog zahteva odraslih, na primer, da usvoji toaletne navike.
Bes i agresija
U prve dve godine ima puno zahteva za dijete, pa je bes uobičajena pojava. Često je bes usmeren na stroge zahteve u jelu, oblačenju, odlasku na spavanje, prekidanju igre, usvajanju toaletnih navika
Komentari (0)