Svakog proleća ista priča. Ljubitelji prirode hteli bi da uživaju u parkovima i travnatim površinama van betonskih prostora, ali im strah od krpelja pravi paniku. S razlogom, jer i krpelji prirodu doživljavaju kao svoje carstvo, a zaraženi krpelji prenose lajmsku bolest. O tome kako se prenosi i koje probleme donosi lajmska bolest, objašnjava specijalista infektolog prof. dr Olga Dulović, iz Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije.
– Lajmsku bolest izaziva spiroheta borelija burgdorferi koju prenosi zaraženi krpelj. Prilikom uboda krpelj se zakači za određeni deo tela, najčešće otkriveni, i počinje da se hrani krvlju, istovremeno ispuštajući sopstveni sadržaj u kome se nalazi borelija burgdorferi. Da se radi o zaraženom krpelju prepoznaje se po karakterističnom crvenilu, poput koncentričnog kruga, ili prstena, prečnika petnaestak santimetara, koji se formira nakon ujeda. Ovo crvenilo poznato je kao eritema migrans, a ukazuje na kretanje infekcije putem krvi na drugi deo tela. To znači da crvenilo može da se nađe na bilo kom delu kože a da je ubod udaljen od tog mesta. Ali, s obzirom na to da mesto uboda sa karakterističnim crvenilom obično ne svrbi i ne boli, inficirana osoba može ovaj znak i da zanemari, a bolest dalje da napreduje. U retkim situacijama mogu da se ispolje i drugi simptomi, poput malaksalosti, glavobolje, bolova u zglobovima, umereno povišene temperature, koji su, inače, karakteristični za uznapredovalu fazu bolesti.
Kako se lajmska bolest razvija?
– Bolest ima različite faze, prva traje do mesec dana nakon uboda. Period inkubacije, odnosno mirovanja, obično traje dve nedelje i ukoliko se tokom tog perioda, ili neposredno posle njega, ispolji crvenilo, znači da je krpelj bio zaražen. Ako se bolest ne prepozna, crvenilo se povlači a infekcija nastavlja da se širi u organe centralnog nervnog sistema, srce, zglobove, druge delove kože koji nisu bili izloženi direktno ubodu krpelja, a ponekad zahvata čak i oko. Simptomi i znaci da su zahvaćeni navedeni organi manifestuju se nakon dva meseca od momenta uboda, ako bolest nije lečena.
Da li zaraženi krpelj uvek izaziva infekciju?
– Ako na telu boravi zakačen rilicom oko jedan dan, neće izazvati infekciju iako je zarazan. Zato je vrlo važno da se pri povratku iz prirode obavi detaljan pregled i poskidaju krpelji. Naročito treba obratiti pažnju na skrovita mesta, kao što su prepone i pazušne jame, a kod dece i na glavu, jer se krpelji penju na visinu i do jedan metar odakle mogu da padnu na mališane. Ukoliko je krpelj zakačen za kožu, treba uzeti pincetu, uhvatiti ga što bliže koži i izvući. Pritom ne treba uzimati nikakvo sredstvo koje oštećuje telo krpelja, kao što je alkohol ili benzin, jer se na taj način uzročnici rasejavaju pod kožu.
Koji je vid terapije za lajmsku bolest?
– Ukoliko se otkrije na samom početku, terapija je antibiotska u trajanju od tri nedelje bez prekida. U protivnom, bolest se širi sa karakterističnim manifestacijama na srcu i drugim zahvaćenim organima. Ukoliko napadne centralni nervni sitem, može doći do zapaljenja moždanica i nerava, ili, recimo, oduzetosti mimičnog mišića. Ukoliko je zahvaćeno srce, dolazi do poremećaja u provođenju srčanih impulsa, zbog čega oboleli gubi svest. Ako su zahvaćeni zglobovi, dolazi do oticanja, pri čemu se to najčešće ispoljava na kolenima kao artritis.
Da li je bolest izlečiva?
– Bolest je apsolutno izlečiva, naročito u prvom stadijumu. Lajmska bolest uspešno se leči i u uznapredovaloj fazi, ali je to tada komplikovanije, duže traje i zahteva sasvim drugačije antibiotike. Kod zapuštanja bolesti, i posle nekoliko godina, kada se više i ne sećaju uboda, mogu da se pojave tegobe vezane za nervni sistem. Na sreću, ovaj stadijum bolesti ekstremno je redak, ali čak ni u ovakvoj situaciji lečenje nije komlikovano, iako je dugotrajno i iziskuje ogromno strpljenje. Suština lečenja je da se eliminišu rasejane bakterije u organizmu koje dovode do razvitka bolesti.
Kako se bolest dijagnostifikuje?
– U prvom stadijumu dijagnoza se postavlja na osnovu karakterističnog crvenila. Kasnije se javljaju različite neprijatne manifestacije, pacijentu nije dobro i ne može da prepozna šta se događa. U takvim okolnostima krv se uzima na pregled, radi se serološka analiza i dokazuje prisustvo antitela na boreliju burgdorferi. Ukoliko je nalaz pozitivan, uključuje se terapija zavisno od trajanja i težine bolesti.
Trećina krpelja zaražena
Istraživanja pokazuju da je samo na području Beograda čak 30 odsto krpelja zaraženo. Od aprila do oktobra najviše ih ima, pa se shodno tome, najveći broj ljudi zarazi u ovim mesecima. Kada je najezda krpelja najjača, preduzimaju se odgovarajuće mere – trava se redovnije kosi, a ljudima se savetuje da tokom boravka u prirodi oblače dugačke pantalone i čarape. Naziv lajmska bolest je dobila po oblasti Lajm u državi Konektikat gde je otkrivena kod dece koja su masovno zaražena i obolela sedamdesetih godina prošlog veka.
Imitator
Prema navodima Međunarodnog udruženja za lajmsku i udružene bolesti, testovi za utvrđivanje zaraženosti krpelja nisu stoprocentno tačni. Test na boreliju burgdorferi može biti negativan, iako je krpelj zaražen. Ukoliko je krpelj duže u koži, to je veća verovatnoća za nastanak lajmske bolesti, ali to ne znači da će svaki ubod zaraženog krpelja dovesti do obolevanja od ove bolesti. Iako je crvenilo ključni simptom da je lajmska bolest tu, ona može da se pojavi a da crvenilo izostane. I drugi simptomi mogu da budu veoma blagi ili izuzetno teški, mogu da se ispoljavaju i nestaju, zbog čega ih je teško decidno prepoznati, jer “imitiraju” druge bolesti sa sličnim simptomima. Zato se pretpostavlja da je broj obolelih za od osam do deset puta veći od broja prijavljenih. Takođe, jednim ubodom krpelj pored borelije organizam može da zarazi i drugim bakterijama, koje postojeći testovi nisu u stanju da otkriju.
Pročitajte još >>
Kako da zaštitite dete od uboda insekata
Komentari (0)