Tokom prosečnog života svako od nas će odbolovati oko 200 prehlada, koje u proseku traju oko devet dana. Ukupno, provešćete neverovatnih pet godina u kašljanju, kijanju, glavoboljama sa nadraženim grlom.
Prehlade su najčešće infekcije na svetu, ali neki ipak boluju češće od drugih, pateći se svake zime sa iscrpljujućim brisanjem nezaustavljivog sekreta iz nosa.
Zašto je to tako? Naučnici su tokom poslednjih 10 godina napravili revoluciju u našem pogledu na prehladu – šta je izaziva, šta čini našem telu, kako je zauzdati i rešiti je se.
Istraživanja su pokazala iznenađujuće rezultate koji su većinu saveta naših baka smestili u istoriju.
Slab imuni sistem vas ne čini podložnim prehladi
Simptomi prehlade ne javljaju se zbog destruktivnih efekata virusa, nego od reakcije vašeg imunog sistema.
Drugim rečima, strašna prehlada je reakcija snažnog sistema, više nego slabog. Imajte to u vidu kad sledeći put pogledate reklamu za neki od suplemenata za jačanje imuniteta protiv prehlade.
Vitamin C je neće zaustaviti.jpg)
Ni jedan ”lek” protiv prehlade nije duže i detaljnije proučavan od vitamina C, koji po predanju pomaže pri infekcijama tako što ojačava bela krvna zrnca.
Ipak, više od 30 kliničkih studija ispitalo je 10.000 ljudi koji su svakodnevno uzimali vitamina C i utvrdilo da nije bilo nikakvog uticaja na prehladu. U najboljem slučaju, trajanje simptoma je kod nekih slučajeva bilo neznatno kraće.
Utvrđeno je da vitamin C ima pozitivan efekat jedino na prehladu kod osoba koje se izlažu ekstremnim fizičkim vežbama ili hladnoći. Nekoliko studija pokazalo je da vojnici, skijaši i maratonci koji uzmu 200 mg vitamina C smanjuju rizik od dobijanja prehlade za polovinu.
Izbacivanje alkohola nije rešenje
Jedno ili dva pića dnevno zapravo smanjuju verovatnoću da se prehladite, ali naučnici još ne znaju zašto.
Jedno od objašnjenja je da se to dešava zbog toga što su ljudi koji piju manje osetljivi. Moguće je da postoji i direktna veza jer alkohol može da ograniči umnožavanje virusa.
U svakom slučaju, to nije opravdanje da se napijete čim osetite prve simptome prehlade. Rizik nastao konzumacijom po dva ili više pića dnevno može ozbiljno da ugrozi opšte zdravlje, a to je gore od kijavice.
Ne možete se prehladiti od ljubljenja
Poljupcem se ne prenosi prehlada, jer najveća porodica virusa koja ih uzrokuje, rinovirusi, gotovo nikad ne ulaze na usta.
Zaraženi dobrovoljci u jednom istraživanju ljubili su se sa zdravim volonterkama po minut i po, ali se samo jedan slučaj zaraze desio u 16 ponovljenih testiranja.
Procene ukazuju da je potrebno 8.000 puta više virusa da bi se infekcija prenela pljuvačkom nego nekim drugim putem, tako da ljubljenje i delenje pića teško da će proširiti rinovirus.
Za većinu virusa, nos i oko su glavni ”ulazi” u organizam i šire se putem kašlja, kijanja i dodirivanjem površina zaraženih virusom.
Pranje odeće neće ubiti virus
Pranje odeće zaraženog može biti jedan od glavnih transfera bacila. Čak i jednostavno prebacivanje veša iz mašine na žice za sušenje može izazvati zarazu ešerihijom koli preko ruku.
Pranje eliminiše 99 odsto bakterija, ali ako ih je na početku bilo milion, to znači da ih je ostalo bar 10.000.
Virusi se čak mnogo teže spiraju sa odeće od bakterija. Oni se razmnožavaju i na mestima poput nabora na odeći, naročito na platnenim maramicama i posteljini.
Zeleni sekret nije znak bakterijske infekcije
Suprotno popularnom verovanju da zeleni sekret iz pluća i nosa predstavlja znak bakterijske infekcije, zapravo je pokazatelj da naš imuni sistem radi besprekorno.
Pošto telo koristi više i više belih krvnih zrnaca za borbu protiv virusa u nosu, boja sekreta se menja od providne do žute i zelene. To je zato što ove ćelije nose zelene enzime koje sadrže gvožđe. Što je sekret zeleniji, odgovor imuniteta je snažniji.
Boravak u kući vas neće zaštititi
Jedan od najčešćih prenosilaca virusa prehlade je vaš kompjuterski miš ili sto na poslu.
Jedna studija pokazala je da u kancelarijama na 47 odsto stolova, 46 odsto kompjuterskih miševa i 45 odsto telefona postoje virusi prehlade.
Isto istraživanje pokazalo je da su advokati, bankari, računovođe, učitelji, lekari i TV producenti u većem riziku od zaraze.
Izduvavanje nosa vam neće pomoći
Osećaj blokade u nosu koji smanjuje disanje tokom prehlade nije posledica uvećanja sekreta, nego oticanja krvnih sudova u nosnoj šupljini. Normalni otoci se javljaju u ciklusima , tako da u svakom trenutku jedna nozdrva ima veću prohodnost od druge.
Prehlada uvećava asimetriju potpuno zatvarajući jednu nozdrvu, ali i potrebu za izduvavanjem nosa.
Što je još gore, studije su pokazale da snažno izduvavanje nosa potiskuje viskoznu tečnost sa virusima i bakterijama pravo u sinuse gde se mogu dogoditi sekundarne infekcije. Zato je najbolje polako izduvavati nos, nozdrvu po nozdrvu.
Antibakterijski sapun ne može uništiti viruse
Bacili koji uzrokuju prehladu su virusi, a ne bakterije i zato antibiotici jednostavno nemaju efekta.
Antibiotik ubaja bakterije tako što sprečava da grade svoje ćelijske zidove. Virusi nisu ćelije i nemaju ćelijske zidove, tako da ih lekovi uopšte ne pogađaju. Isti slučaj je i sa antibakterijskim sapunima, šamponima i losionima.
Sapuni na bazi alkohola su ipak dobra alternativa. Jedna američka studija pokazala je da su alkoholna dezinfikaciona sredstva mnogo efektivnija u eliminisanju rinovirusa od klasičnog pranja ruku sapunom i vodom.
Stres uvećava šansu da se prehladite
Ako ste se sa roditeljima često selili pre osamnaeste godine imate veću šansu da u budućnosti češće obolevate od prehlade.
Najkritičnije godine su od rođenja do šeste i ako vaši roditelji nisu imali svoju kuću u tom periodu, bili ste u velikom riziku.
Smatra se da je stres jedan od okidača, jer osobe koje su mu stalno izložene proizvode mnogo kortizola (hormona stresa) čiji je jedan od zadataka zaustavljanje proizvodnje citokina, molekula koji podstiču agresivnu reakciju imuniteta.
Ako imate previše kortizola, ovaj proces može značajno uvećati šansu da se prehladite.
Utopljavanje vas ne može zaštititi
Izlaganje hladnoći nema ništa sa prehladom. Prehlade su češće u jesen i zimu samo zato što hladno i vlažno vreme tera ljude da ostanu u zatvorenim prostorijama gde se virusi najlakše šire.
Najviše ljudi se prehladi u septembru i januaru, baš u vreme kada se učenici i studenti vraćaju sa raspusta na škole i fakultete.
Baka je bila u pravu: 
pileća supa pomaže!
Naučnici su utvrdili da je moguće da postoji i naučna podloga za tvrdnje naših baka da za prehladu nema ništa bolje od tople pileće supe.
Američki istraživači su sproveli neformalnu studiju kako bi utvrdili da li pileća supa smanjuje migraciju neutrofila, ćelija okidača upale koje se smeštaju na mestima infekcije.
Otkrili su da se te ćelije zaista manje pomeraju, ali nije poznato koji sastojak supe je za to zaslužan. Isti efekat pokazale su i domaće i supe iz kese.
Ehinacea i nije neka pomoć
Roze cvetić kog su mnogi smatrali kraljem biljnih lekova prodaje se u kapsulama, tinkturama, sirupima i čajevima. Ipak, neka istraživanja ukazuju da listovi i cvetovi ehinacee gotovo da ne utiču na simptome prehlade.
Druženje vas neće izložiti riziku
Čak suprotno. Ljudi koji se druže sa velikim brojem ljudi manje se razbolevaju od onih koji imaju male krugove prijatelja.
Iako mnogi misle da stupanjem u kontakt sa mnogo osoba može povećati rizik, američki istraživači tvrde suprotno – velike društvene grupe mogu doprineti pozitivnom, zdravijem razmišljanju, a samim tim organizam druželjubivih osoba luči manje štetnih hemikalija koje mogu biti magnet za viruse.
Stariji ljudi se ne razbolevaju češće
Kod svih ljudi osetljivost na viruse opada tokom vremena. Stariji od 50 godina se razbolevaju upola ređe od tinejdžera. To je uglavnom zbog toga što su tokom života više puta bili izloženi prehladi i razvili više antitela za tipične viruse.
Ispijanje tečnosti nema efekta
Ispijanje tečnosti neće učiniti da se rešite prehlade. Nema kliničkih studija koje su pokazale ikakvu dobrobit od uzimanja tečnosti tokom prehlade.
Ipak, ispijanje normalnih količina vode, soka, biste supe i čaja može omekšati sekrete u nosu i plućima i svakako sprečiti dehidrataciju.
Nećete smršati zbog prehlade
Postoji bar pet porodica virusa prehlade, među njima i adenovirusi. Šokantno otkriće ukazuje da su neki tipovi adenovirusa u stanju da utiču ne samo na blokiranje disajnih puteva, nego i na gojaznost.
Tri tipa adenovirusa pokreću normalne simptome prehlade, ali kod 20 odsto ljudi oni mogu izazvati poremećaj formacije masnih ćelija.
U suštini, to znači da oni igraju ulogu u izmeni matičnih ćelija u masne ćelije, tako da oni koji se razbole mogu da se ugoje mnogo brže od zdravih ljudi i to jedući istu količinu hrane.
Krivite gene
Tokom poslednjih pet do deset godina naučnici su otkrili da genetske varijacije mogu objasniti zašto neki ljudi pate od prehlade više nego ostali.
Deluje da postoje razlike u njihovim ćelijama receptorima (za koje se vezuju rinovirusi dok napadaju telo) i količine upalnih hemikalija koje proizvodi njihovo telo.
Komentari (0)