Uzmite pakovanje bilo kog prehrambenog proizvoda u samoposluzi – od viršli, preko supa iz kesice, pa do pudinga – i na poleđini ćete naići na dug spisak zbunjujućih hemijskih naziva: polifosfati, natrujum-glutamat, lecitin…
Kakve su to supstance i šta one traže u našoj hrani?
Zdravstveni zvaničnici tvrde da one doprinose održavanju svežine namirnica, poboljšanju teksture, ukusa, boje… jednom reči svemu onome što hranu čini sigurnom za ljudsku upotrebu. Ali zašto onda sve češće slušamo o vezi između aditiva i zdravstvenih problema kao što su alergije, pa čak i kene vrste raka?
U „Atlasu hrane“ naučni stručnjak Erik Milstoun sa Univerziteta u Saseksu, u Engleskoj, kaže da prehrambena industrija godišnje potroši 20 milijardi dolara na hemijska jedinjenja koja se ubacuju u hranu i da svako od nas za godinu dana unese šest do sedam kilograma aditiva. Proizvođači se često brane time da ta jedinjenja sprečavaju kvarenje namirnica i stoga štite potročaša od trovanja hranom. Međutim, ta vrasta supstanci čini svega jedan odsto svih aditiva, dok se 90 odsto aditiva koristi u kozmetičke svrhe. Tu spada 40 različitih boja (u cerealijama, grickalicama, slatkišima i napicima), 13 zaslađivača i neverovatnih 4.500 supstanci za poboljšanje ukusa. Tu su zatim emulgatori i stabilizatori, koji omogućavaju spoj vode i ulja u proizvodima kao što su margarin i majonez.
Većina zemalja danas ima „pozitivnu“ listu, to jest spisak aditiva koji smeju da se ubacuju u hranu. Godine 1983. Evropska unija je uvela takozvane E brojeve, što znači da se ti aditivi koriste u Evropi. Na primer E133 je „svetloplava” boja , dok je E951 zaslađivač aspartan. Jedan aditiv dobija prefiks E tek kada se testira njegovo dejstvo na ljudsko zdravlje. Ukupno 540 aditiva proglašeno je bezbednim za našu upotrebu.
Kako aditivi utiču na naše zdravlje
Postoje istraživanja koja hemijske supstance u hrani dovode u vezu s čitavim nizom zdravstvenih tegova, od astme, preko alergije, pa do karcinoma.
Mozak
Istraživanja su pokazala da između 30 i 50 odsto hiperaktivne dece pokazje dramatično poboljšanje stanja ukoliko i se iz ishrane izbace namirnice s aditivima, naročito boje.
Glava
Mnogi ljudi koji rade u fabrikama gde se proizvode aditivi pate od hroničnih glavobolja; stručnjaci smatraju da je uzrok izloženost tim hemijskim supstancama.
Koža
Urtikarija je alergijski osip po koži koji može trajati od nekoliko sati do šest nedelja. Prouzrokuje ga alergijska reakcija na neke aditive u hrani, na primer tartrazin.
Organi
Nekoliko studija na životinjama ukauju na vezu između nekih aditiva i različitih vrsta raka. To su natrijum-nitrit (E250), propil-galat (E310), saharin (E954) i acesulfam-K (E950).
Nozdrve
Rinitis je upala sluzokože nozdrva, a nastaje u dodiru s alergenom koji izaziva kijanje, curenje sluzi iz nosa, svrab očiju, nosa i grla, pa čak i ušiju. Kod nekih ljudi te tegobe izazivaju aditivi, recimo tartrazin.
Disajni putevi
Izvesni aditivi pogoršavaju simptome astme. Najčešće su to sulfiti, grupa konzervansa (E220-228) koji se koriste u sušenom voću i bezalkoholnim pićima.
Koža
Neki aditivi pojačavaju simptome ekcema. Glavni krivac su benzoati (E211-219), koji sprečavaju pojavu buđi, a uglavnom se stavljaju u bezalkoholna pića.
Komentari (0)