Doktorka opšte prakse objašnjava da pretraga interneta verovatno ne daje celovitu sliku vašeg zdravstvenog stanja. Iako razume da ljudi istražuju, veruje da pritom skoro svi prave istu grešku.
Mnogi od nas, čim osete neki zdravstveni problem, prvo posegnu za internet pretraživačem umesto da posete stručnjaka. Međutim, jedna doktorka izdala je oštro upozorenje svima koji svoje simptome proveravaju na Guglu, ističući da takva praksa može doneti više štete nego koristi, prenosi Net.hr.
Dr Radž Arora, doktorka opšte prakse koja radi za britanski Nacionalni zdravstveni sistem (NHS), objašnjava da internet pretraga verovatno ne daje celovitu sliku vašeg zdravstvenog stanja. Iako razume da ljudi istražuju simptome kako bi bolje razumeli svoje tegobe, veruje da pritom gotovo svi prave istu grešku.
Greška koju svi prave prilikom pretraživanja
„Reći ću vam da ne guglate svoje simptome, ali budimo iskreni, svejedno ćete to učiniti. Zato hajde da razgovaramo o tome kako to učiniti na bezbedan način”, kaže ona.
Takođe objašnjava da Gugl pravi sažetak zasnovan na veštačkoj inteligenciji i podacima koje unesete. Taj kratak pregled ne uzima u obzir vaš govor tela, kako se osećate, niti bilo šta drugo osim reči koje ste uneli u pretraživač.
„Na osnovu toga mogu da se pojave brojne različite dijagnoze, ponekad potpuno relevantne, a ponekad i potpuno netačne. Zapravo, u većini slučajeva, potpuno su netačne“, tvrdi doktorka.
Ona savetuje da informacije koje ste pronašli na internetu možete podeliti sa svojim lekarom kako biste videli da li se slaže s njima, ali nikada ne bi trebalo da verujete internet pretrazi više nego lekarskoj dijagnozi.
Odloženo lečenje i nepotrebna anksioznost
Oslanjanje na internet samodijagnozu ne samo da može odložiti pravilno lečenje, već može izazvati i značajnu mentalnu štetu. Razlog je to što možete početi da brinete zbog nečega „potpuno nevažnog“ za vaše stvarno stanje, što dovodi do nepotrebnog stresa i anksioznosti.
Lekarka je svesna da ponekad može potrajati dok ne dobijete termin za pregled. U međuvremenu, podstiče ljude da vode dnevnik simptoma. Na taj način, kada dođe vreme za pregled, mogu svom lekaru pružiti što više informacija, što olakšava postavljanje tačne dijagnoze.
Šta kažu Gugl i zdravstveni sistemi
I sam Gugl jasno ističe da su rezultati pretrage simptoma namenjeni isključivo informisanju i da se ne smeju koristiti za postavljanje dijagnoze ili određivanje terapije.
Kompanija se takođe osvrnula na zabrinutost da bi rezultati pretrage zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogli pružiti netačne zdravstvene savete.
Portparol Gugla izjavio je za Mirror da se značajno ulaže u kvalitet sažetaka veštačke inteligencije, posebno kada su u pitanju zdravstvene teme, i velika većina njih pruža tačne informacije”.
Domovi zdravlja nude preglede kod različitih zdravstvenih stručnjaka, uključujući lekare, medicinske sestre, kliničke farmaceute ili fizioterapeute, u zavisnosti od vaše situacije.
Pregledi se mogu obaviti lično, telefonom ili putem interneta. Ako smatrate da vam je potreban pregled, najbolje je da kontaktirate svoj dom zdravlja. Prilikom zakazivanja, osoblje vas može pitati o prirodi vašeg problema kako bi vas uputili najprikladnijem stručnjaku i odredili hitnost pregleda.
Na kraju, iako je internet koristan alat za informisanje, ključno je zapamtiti da ništa ne može zameniti stručno mišljenje i dijagnozu kvalifikovanog lekara. Umesto da dozvolite algoritmima da vas plaše najgorim mogućim scenarijima, zabeležite svoje simptome i potražite profesionalni medicinski savet.
Izvor: N1
Komentari (0)