Slika prepunih hodnika Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, koja je objavljena na društvenim mrežama, ponovo je pokrenula lavinu komentara na društvenim mrežama, ali za većinu roditelja u Srbiji, ovo nije vest – ovo je svakodnevica koja traje godinama.
Један обичан дан у Универзитетској дечјој клиници “Тиршова”.
Чека се од јутрос, опуштено. Вриштали би и родитељи али немају кад, смирују децу.
Медицинским радницима орден, креаторима распада дабогда робија. pic.twitter.com/3dD8g9cin6— Блузбаба (@bluesbaba2) December 17, 2025
Scena je roditeljima već godinama dobro poznata: prepuna čekaonica, roditelji koji satima u naručju drže bolesnu decu jer u gužvi nema mesta ni za kolica, i medicinsko osoblje koje pod vidnim pritiskom pokušava da pregleda svakog pacijenta.
Komentari roditelja na internetu svedoče o tome da ovo nije izolovan incident uzrokovan sezonskim virusima, već hronično stanje koje traje decenijama. Mame i tate ističu da su strpljenje i empatija lekara jedino što sistem drži funkcionalnim, ali upozoravaju da su i roditelji i medicinari na ivici snaga.
Dan koji počinje u zoru
Za mnoge roditelje, posebno one koji žive van Beograda, odlazak u Tiršovu ne počinje pregledom, već višesatnim putovanjem, traženjem mesta za parking i stajanjem koje kreće još od ranog jutra.
Dok hodnici odjekuju od plača i nervoze, roditelji ulažu nadljudske napore da ostanu smireni, svesni da njihova nervoza samo dodatno plaši decu koja su već iscrpljena bolešću. Kako jedna mama u komentarima kaže: “Vrištali bismo i mi, ali nemamo kad – moramo da smirujemo njih.”
Mama Milijana Matić, koja je sa svoje troje dece sa retkim bolestima često u ovim hodnicima, kaže da se na pregled čeka najmanje dva sata, a neretko i mnogo duže.
“A tek kada bi se snimila dnevna bolnica, deca primaju terapiju po četvoro u sobi veličine oko 2×2 metra, na krevetima, sa još četiri roditelja pored njih. Prostor u kojem gotovo da nema mesta ni za kretanje, a kamoli za mir, privatnost ili osnovne uslove boravka, ” kaže ona.
“Medicinski radnici u ovim uslovima rade maksimum i zaslužuju poštovanje, ali prostorni i organizacioni uslovi su nedostojni i njih i dece koja se tu leče! Ista situacija je i u prizemlju: ambulante hirurga, ortopeda, neurohirurga, fizijatara. Godinama isti haos i isti neadekvatni uslovi,” napominje Milijana Matić.
Ovo nije kritika ljudi, već sistema koji se godinama oslanja na njihovu požrtvovanost umesto da obezbedi osnovne uslove za rad i lečenje dece, jasna je naša sagovornica.
Sistem na plećima pojedinca
U tom haosu, medicinski radnici postaju tihi heroji koji rade pod neverovatnim pritiskom. Iako su često meta opravdanog nezadovoljstva zbog sporosti sistema, roditelji koji sate provode u ovim hodnicima često vide istinu – da su i ti ljudi žrtve organizacije koja decenijama ne uspeva da odgovori na potrebe najmlađih pacijenata.
Ordeni koje im roditelji virtuelno dodeljuju su priznanje za rad u uslovima koji su daleko od idealnih.
Čekanje koje nema rok trajanja
Najstrašnije u celoj situaciji nije samo jedno jutro u čekaonici, već osećaj da se godinama ništa ne menja.
Komentari (0)