Snežne pahuljice imaju najrazličitije oblike, a njihova građa već godinama privlači pažnju naučnika. Sneg nije ledena voda, kao što mnogi veruju, nego pravilno „kristalizovana vlaga”. Što je temperatura u oblacima niža od nula stepeni, to se više kapljica pretvara u ledene kristale.
Svaka pahuljica sastoji se od oko deset miliona sitnih ledenih kristala. Smatra se da ne postoje dve pahuljice koje u potpunosti liče jedna na drugu. Sedam službenih kategorija snežnih pahuljica popisala je još 1952. godine Međunarodna komisija za sneg i led.
A japanski naučnik Ukihiro Nakaja podelio je pahuljica u više od 40 morfoloških oblika, dok su njegovi naslednici otkrili čak 80 različitih vrsta. Uprkos velikoj različitosti sve pahuljice imaju oblik šestougaone prizme jer se molekuli uvek spajaju pod uglom od 120 stepeni.
Različiti tipovi nastaju zbog neravnomernog razvoja pojedinih stranica prizme pri čemu ključnu ulogu imaju temperatura, vlaga, vetar ali i priroda električnog polja kroz koje pahuljica prolazi na putu do zemlje. Smatra se da je praktično „nemoguće” pronaći dve identične pahuljice kao ni dva identična lista koja su pala sa stabla u jesen.
Prosečna pahuljica ima prečnik od pet milimetra i težinu od 0,004 grama. Najveća ikada viđena pahuljica imala je, prema Ginisovoj knjizi rekorda, prečnik od 38 centimetara.
Pročitajte još:
Zašto kitimo jelku? >>
Verujete li u Deda Mraza? >>
Komentari (0)