Poznajem lično jednu Milicu

Radila je četiri godine na menadžerskoj poziciji u domaćoj kompaniji, sa domaćim gazdom. Namerno kažem gazdom. 

Vodila je pravnu službu sama. Imala je laptop, radni sto od iverice i jednu rezedo-zelenu kancelarijsku stolicu. 

Jednog januarskog dana, obavestila je direktora, ujedno i gazdu, da joj lekari savetuju da ne ide na posao usled rizične trudnoće. Zamolio je da radi dok joj pronađe zamenu. Potrajalo je nekoliko meseci do pronalaska zamene u vidu eksternog advokata, i Milica se konačno odgega na trudničko. Doslovce odgega, jer je bila već u osmom mesecu.

Foto: Freepik

Kad se porodiljsko već približavalo kraju, Milica je otišla do kancelarija firme da najavi vlasniku, namerno kažem gazdi, da se uskoro vraća na posao. 

U izrazito prijateljskom i srdačnom ćaskanju prođe sat i po vremena, i direktor, taj gazda, upita Milicu kada se završava njeno odsustvo. 

„U aprilu“ reče ona. 

„U redu“ odvrati domaći gazda. „Mi ćemo razmisliti da li kod nas ima prostora za tvoj povratak. Svakako ćemo ti javiti. A sad moram na sledeći sastanak“  i ode niz hodnik.

Milica je ostala zatečena. Kako se to pravi prostor za povratak sa porodiljskog?

Da li su prilikom renoviranja kancelarija zaboravili da predvide mesta za njen laptop, radni sto od iverice i rezedo-zelenu fotelju?

Čini se tako. 

A kad nema prostora u kancelariji, nema prostora ni u sistematizaciji, pa su joj to i javili. Telefonom. Baš kao što je gazda i najavio. 

Ah, tehnološki višak, taj pravni institut bez mane kada nemate prostora za majke male dece. 

Neka idu kod novih poslodavaca i tamo se dokazuju od nule. Sve sa tom malom decom. 

Gazda je našao prostora za uštedu par stotina evra. 

Foto: Freepik

Družim se sa jednom Milicom

Pre odlaska na trudničko odsustvo sa trećim detetom, bila je na izuzetno visokoj poziciji u stranoj kompaniji koja propagira sjajne vrednosti i uvažavanje zaposlenih. Vodila je veliki tim, preuzela veliku odgovornost i bila za to odlično plaćena. 

Kada se vratila, na stolu je bio aneks ugovora.

Ne, nije dobila otkaz ili značajno nižu platu. Setimo se, ovo je kompanija koja propagira divne vrednosti. Odlučili su da joj „olakšaju“ poslovne obaveze time što joj je oduzet tim. Kao kompenzaciju za ovo degradiranje, malo su povećali platu. Verovatno vođeni idejom da će ta razlika u zaradi ublažiti osećaj poniženosti koji ne možeš da ne osetiš, kada ti poslodavac samoinicijativno tako – olakša. 

Foto: Freepik

Milica je moja kuma

Kada je trebalo da se nakon porodiljskog odsustva vrati na posao u računovodstvo jedne uspešne, zapanjujuće brzorastuće građevinske kompanije, javili su joj da je njen ugovor na određeno nažalost istekao. 

Nisu sigurni kako se to dogodilo, ali eto, nevaljali ugovor o radu na određeno vreme, pa - istekao. Bilo je neobično to sve oko samoisteklog ugovora o radu, naročito što se pre njenog odlaska na porodiljsko, takođe sam od sebe, nezakonito produžavao tri godine uzastopce na svakih šest meseci. 

Milica je i moja komšinica

Radila je u jednoj banci u službi ljudskih resursa i držala različite treninge zaposlenima. 

Nakon sedam godina rada u toj banci, sa 33 godine otišla je na porodiljsko odsustvo. Nije se vratila na posao kada je beba imala 11 meseci, jer je saznala da je ponovo trudna, i po nalogu lekarske komisije, nastavila trudničko bolovanje. Kada se drugo porodiljsko odsustvo završilo, vratila se na posao. 

Ali tamo jednostavno nije više bilo posla za Milicu. 

U banci koja je u međuvremenu zaposlila još 500 ljudi, treninzi koje je ona prethodno držala delegirani su nekim mladim koleginicama koje su tek završile fakultete. Bila je razočarana i imala je  razumevanja da je njen stari posao morao biti drugačije preraspodeljen. Zatražila je da pomaže gde god ima posla, da radi i operativne poslove dok se stvari opet malo poslože, ali govorili su da ne mogu njoj to da daju, jer je ona „prekvalifikovana“. I nisu joj dali ništa.  

Tih osam sati na poslu, na kome za vas nema posla iako su sve kolege zauzete kao mravi, traju kao večnost. A svaki dan duži je od prethodnog. 

Posle par dugih nedelja, na razgovoru sa direktorom svog sektora, rekla je da se oseća loše, izgubljeno, nepotrebno i kao da se očekuje od nje da da otkaz. Odgovorio je: „Vi ste veoma bistra žena. A meni sada nažalost počinje drugi sastanak.“

Foto: Freepik

Ne poznajem lično jednu Milicu, ali kao da je svi znamo lično

U baš ranoj mladosti je bila najsimpatičnija voditeljka zabavnog programa, kasnije menadžerka u kompanijama, preduzetnica i izumiteljka svima omiljenog zdravog keksa. Ona je u najmanje jednom podkastu govorila da je u kompaniji u kojoj je radila, kada se vratila nakon porodiljskog odsustva, zatekla atmosferu koja govori da ona tu nije dobrodošla. 

Nije pominjala prostor, niti zavrzlame sa kancelarijskim stolicama koje god boje, govorila je o atmosferi. Nedvosmisleno kreiranoj atmosferi nedobrodošlice. 

Pritom, dodala je da možda u Srbiji postoji kompanija koja na makar neki način ne diskriminiše zaposlene žene nakon porodiljskog odsustva, ali da ona za takvu kompaniju ne zna. 

Milica u ovoj priči personifikacija za sve žene u našoj državi

Milica je najčešće ime među mladim ženama u Srbiji, i ostavljam mogućnost da je nekad neka Milica kod svog poslodavca zatekla uvažavanje i ranije stečenu poziciju kada se vratila sa porodiljskog odsustva (samo ni ja za takvog ne znam). 

I jasno je da je Milica u ovoj priči personifikacija za sve žene u našoj državi.  Možemo uneti bilo koje ime i statistika bi bila jednako siva. Kažem „siva“ jer je zapravo ova pojava u sivoj zoni. 

Izuzev u retkim slučajevima, gde poslodavac grubo i nemarno prekrši zakon i otpusti ženu nakon porodiljskog odsustva bez pravnog razloga, gotovo svi poslodavci kreću se u zakonskim okvirima i otkazi su u potpunosti legalni. 

Foto: Freepik

Dakle, najčešće su te žene tehnološki viškovi (jer po Zakonu o radu, poslodavac može već nakon samo tri meseca da ponovo uvede poziciju koja mu „nije bila potrebna“ i koju je ukinuo, te je žena ostala bez posla). Druga najčešća pojava je sprovođenje latentnog oblika mobinga, bez otvorenog maltretiranja ili šikaniranja, ali na način da pametna i savesna žena shvati da tu više nije dobrodošla i uskoro sama da otkaz. 

Zašto majke dobijaju otkaz nakon porodiljskog?

Može se čuti argument da se danas sve veoma brzo menja, zahtevi tržišta su nemilosrdni, te kad se zaposlena mlada majka vrati u kompaniju iz koje je otišla pre porođaja, to više nije ona ista kompanija iz koje je otišla i možda se neće uklopiti iznova. 

Ovakav je rezon - iako počinje veoma logično i tačno – veoma opasan. 

Kada je ta ista žena dolazila u tu kompaniju, tada je svakako ulazila u nešto za nju novo. Isto tako, ona osoba koja je nju zamenila dok je bila na porodiljskom, takođe je došla u sebi nepoznato okruženje. 

Zašto bi ta mlada majka bila manje sposobna od sebe same nekada ili bilo koga dovedenog da je zameni?

Žao nam je, opredelili smo se za drugog kandidata

O osećanju poniženosti i bezvrednosti koju mlada otpuštena (ili naterana da ode) žena oseća, mogla bih da pišem dugo i opširno. 

Ali sada ću o nečemu drugom. O onome što svakako rangiramo iznad povređenih osećanja. 

O egzistenciji. 

Hajde da se samo na trenutak stavimo u kožu mlade majke sa malim detetom, koju njen nekadašnji poslodavac ostavi bez posla. Legalno, sve kako zakon zapoveda, naravno. 

Iz te pozicije - ma koliko stručna, sposobna i samouverena bila - ona odlazi kod novih poslodavaca u potrazi za poslom. Nemaju prava da je to pitaju, ali već će na neki način, ako ne i od nje same, čuti da ima malu decu. 

Svakako će sama činjenica da se ona nije vratila kod starog poslodavca biti kod njih jedan minus. To što mala deca boluju češče od velike pa će potencijalno  odsustvovati često – drugi minus. Pomisao da možda planira još neko dete – treći minus. 

„Žao nam je, opredelili smo se za drugog kandidata. Srećno.“

Neke mlade majke blagoslovene su moralnom i finsijskom podrškom porodice kada ostanu bez posla (ali ne sve, imajmo to na umu). 

Ipak, da li finansijska podrška porodice nadomešćuje ono što se zove finansijska nezavisnost žene? Ne. Naprotiv. Želele one da se sa tim svesno suoče ili ne, tek, žene koje izdržavaju partneri i porodica nemaju finansijsku slobodu koja je neophodan preduslov za mnoge kasnije životne odluke, opredeljenja i generalno za drušvenu dinamiku i zdrave odnose. 

I u tom grmu leže mnogi društveni i porodični problemi, često i sa tragičnim ishodima. 
 

Foto: Freepik

Žene! Vreme vam je zarađanje, ali ...

Pored sve deklarativne podrške države i društva, i pored sveg nametljivog i nekulturnog podsećanja žena o „vremenu za rađanje“, „ostvarivanju u ulogama majki“ i „pusti karijeru, rađaj decu“, zaključak je da je u našem društvu normalizovana diskriminacija mladih majki, jer su one jednostavno nepouzdan zaposleni. U svakom trenutku može im pasti napamet da rađaju neko novo dete ili da skidaju temperaturu nekom prehlađenom malom detetu. 

Postalo je legitimno i društveno opravdano da poslodavci razmišljaju da li imaju prostora, vremena, čak i samilosti prema ženama koje su pre porodiljskog kod njih radile savesno i produktivno kao i ostali zaposleni. 

Poslodavac je na tržišnoj trci i moramo ga u odluci da se ratosilja mladih majki podržati svi, muškarci, starije žene, veoma mlade žene, pa čak i ove otpuštene i degradirane žene. 

Foto: Freepik

Kada deca porastu mama će pomerati planine

A šta da radi Milica - odnosno bilo koja majka sa sasvim malim detetom koja više nema posao koji je prethodno imala?

Njeno je da bude strpljiva, finansijski nesamostalna i puna razumevanja za prethodnog i sve ostale poslodavce koji je neće zaposliti jer će verovatno često izostajati zbog dečijih bolesti – sve dok ta mala deca ne porastu i budu u manjoj meri zavisna od majčine nege. 

Nakon toga, kada neki novi poslodavci procene da je ona već dovoljno ostarila za nova rađanja, a da su deca verovatno već  porasla i ojačala – pustiće je da pomera planine, kao što je mogla i do tada.   

Autorka teksta Milica Bojanić