Komentari za tekst "Gde bebe mirnije spavaju - kod mame ili u krevetiću?"
Moja beba je stara 6 meseci i od pocetka mi zaspi na grudima, zatim ga prebacim u krevetac, ali u toku noci kada se prvi put probudi i treba da ga podojim, ostaje kod mene celu noc. Naravno da je bilo straha da ga ne prignjecim ali sam nasla dobar polozaj za spavanje, a i isterali smo tatu iz kreveta :)
Izgleda da ste najsrecniji sto ste jadnog tatu isterali iz kreveta, moram priznati da je to vrlo pogubno za ispunjenost deteta.
Slazem se sa Dunjom... Moj sin spava samnom u krevetu iz razloga sto u krevecu nije prespavao celu noc. Posto sam poslovna zena, san je potreban i meni a naravno i mome detetu.. tako da sam presla na ovu metodu i verujte mame da je jako lepo spavati u zagrljaju vaseg deteta. Nemojte se bojati... svakako ce vas vasa beba gurkati malo jer trazi mesto uz vas.. 😆moram da se nasmejem... sve je to tako slatko!
Tako je,nesto najdivnije, cak i kad u toku noci njene nozice zavrse na mojoj glavi ili ujutru, kad se naspava pa pocne da me grebucka po licu :)
Čitam i ne mogu da verujem... Zar je moguće da većina žena toliko folira... Oslobodite se tereta društva... Pišite iskreno ili nemojte pisati! U svakom komentaru oseća se doza straha od neke osude ili provokacija sitna... Žene... Ko mislite da ovo čita... Pa, samo mi, drage žene. Ovaj čovek je u pravu 100%. Uopšte nije bitno kako mi radimo sa našom decom, biološk i evolutivno čovek je u pravu. I bilo koja od nas kad bi samostalno sprovela istrazivanje na vecem broju beba dobila bi isti rezultat. Da li bilo koji sisar spava u krevecu u svojoj sobi?! Naravno da ne. Mi smo sisari. Nema dalje rasprave.
Zanimljiv komentar. I sestra i ja smo spavale u svom kreveticu. Sestra je imala 3,5, ja 1,5 kada smo dobile svoju sobu. Zasto mislis da u svakom kom postoji doza straha. Ako dete spava celu noc bez budjenja, zasto ne bi spavalo samo u sobi ili u svom kreveticu. Svako dete je za sebe, kao i svaki covek.
Ja imsm muku sto sam je navadila na krevet dok je bila bolesna. Nek kazu istarzivanja sta hoce. Ali mala deca nemirno spavaju. A dan mi je mali. To malo nocu sto odmorim ne mogu jer moram da je porkivam nece u vrecu i skidam noge sa moje glave . Pa kad se probudim prvo aspirin jer se budim umorna. Krevetac je zakon.
posto se budi i dalje nocu sa siki pokusavam da ga vratim u krevetac... ali desi se da nastavi da spava izmedju nas i to se pretvori u potpuno nespavanje jer kako se neko od nas dvoje mrdne on se budi a i cesto me izbaci iz kreveta okretanjem po principu elise helikoptera :D
Imala sam i ja trenutaka kada sam prebacivala bebca u krevet jer u kreveticu nije hteo da spava ... ali je u nasem krevetu spavao kao andjeo...
Nasa srecica nekada spava u svom kreveticu a nekada izmedju mame i tate baci se na jedan od nasih jastuka i tako slatko zaspi da nam bude zao da je prenesemo u krevetic :-D
Pozdravite dobrog dootora i pitajte ga koliko je bezbedno da beba spava sa roditeljima ako je u istoj sobi jos jedno dete dve godine starije, koje u pola noci ponekad uskace roditeljima u krevet.mislim da su ova neka istrazivanja produkt viska vremena i para inace vrlo besmislena.svaka beba je drugacija i zato je tu mama da je najbolje upozna i proceni i odluci sta je to sto je najbolje i najvise prija i bebi i mami.u celoj prici zamislite cak i mama treba da bude zadovoljna i odmorna bar malo..Umornoj mami pada imunitet, umorna i bolesna mama nije raspolozena ni za sebe.Dobri doktor je, plasim se, zapostavio brojne druge faktore, ali eto moze mu se...Drage mame, uzdajte se u sebe i svoju bebu pa napred.Mnogo babica-kilavo dete, kazu.E tako meni deluju svi ovi tekstovi i njihovi autori, bas kao mnogo babica i ogroman pritisak na mame, koje se ionako cesto preispituju koliko dobro rade.
Moja beba ima 7 meseci i iz moje nemoci pocela sam da je stavljam u pola noci kod mene u krevet,jer ne mogu vise da ustajem te joj daj lazu, te je okreni ovako te onako, fora je sto sa mnom jos nemirnije spava samo je meni lakse, ne ustajem.
Moje obe ćerke sa mnom spavaju popodne, a uveče starija sa tatom😄 plaši se svega i svačega, zaspi u svojoj sobi ali se tokom noći probudi i pravac kod tate. Inače sam primetila odmah od prvog dana u bolnici da su se uspokojile u mom naručju, naročito mladja ćerka. A sa vezivanjem uopšte nismo imale problem, vrtić od druge godine prihvatila bez problema i obožava da ide, doduše mladja se više vezuje za mene ali to se i dalo očekivati zbog stresa od carskog. Svako dete je priča za sebe, i svaki roditelj takodje, ne vide svi na isti nacin svoje dete najbitnije je raditi sve iz ljubavi i sigurno ce biti dobro, a sta naucnici kazu, pa to je relativno kao i sve u životu😄
Mislim da to u potpunosti zavisi od bebe.Nasa beba nije mogla ni u porodilistu da spava kraj mene.Jedva je docekala svoju sobu i svoj krevetac.I veoma negoduje ako je neko uznemirava.sad ima skoro godinu dana, i dalje nece da spava sa nama.jedva je podnela na putovanjima da spava u prenosivom krevecu sa nama u sobi.
Smatram da to sve zavisi od deteta do deteta. Najbolje je "slušati" dete i tako ćete najbolje vide0i njegove potrebe. Imam iskustva u oba slučaja. Prvo, uopšte nije htelo u krevetac, do 4godine je spavalo sa nama u krevetu. Drugo, nisam forsirala krevetac, ali ispostavilo se da ga obožava, prija mu. Spava po 9h bez budjena. Prija mu što je "izolovan". Niko od nas mu u toku noći ne remeti san našim okretanjem, ustajanjem...
Probala sam ovako, od početka da budu u krevetiću, ali nije išlo. Jednostavno, teško bi se uspavali i često budili, pa sam odlučila da ipak budu sa mnom u krevetu, Pogotovo mi je teško padalo ustajanje zbog rane od carskog. Što se samog stresa tiče, to ovisi i o bebinom danu,jer one jako upijaju sve što se dešava oko njih. Bitna je rutina, promjene teško podnose.
Naš stariji sin je prve dve godine spavao u krevecu bez ikakvih problema, a onda je polako izvršio invaziju na krevet i još uvek spava sa nama (sada ima 5,5 godina). Ovaj drugi, malecki švrća koji trenutno ima 2 meseca, od izlaska iz porodilišta ni jednu noć nije prespavao sam. Pokušala sam i provlačenje ruke kroz krevetac, da oseti da sam pored njega, i spuštanje stranice tako da je praktično pored mene, samo ne u krevetu- nema šanse! Ili spava u mom zagrljaju, ili ne spavamo ni ja ni on. Klasičan primer da nekoj deci treba više bliskosti od samog rođenja. Sad mami na desnoj ruci spava vrapčić od 5 kg, a na levoj noj od 28 kg :-) .
Nema lepseg osecaja kad me ujutru gleda cupava glavica i smeje se dok ne otvorimo oci. Bebac je spavao do treceg meseca sam, a onda je presao kod nas. Zaspi u 22h i budi se u 9h...svi smo naspavani i srecni :)
Moj sin od samog pocetka spava sam. Ima godinu dana. Ne budi se nocu, kao ni mi. Kod nas nema stresa...
Naravno da im je stres posle nekoliko nedelja u majčinom naručju. Vrlo lako se naviknu na ruke, pa su nemirne u kreveticu. Da su od starta u kreveticu ne bi im bio to stres.
Svaki porođaj je priča za sebe i predstavlja posebno iskustvo za svaku majku »
Bolne bradavice, grebkanje, nespavanje, napadi gladi, konstanta žeđ su samo neki... »
