Veoma bolno i tesko iskustvo,nesto sto ne bih pozelela ni najgorem neprijatelju.Zelela sam bebu dugo i kad sam saznala da sam trudna moja sreca je trajala nekoliko dana.Imala sam spontani u sestoj nedelji.Tuga je bila neopisiva,srecom imam divnog muza i ne znam kako bih prezivela bez njegove podrske.Posto je posle toga sa mnom sve bilo ok vec posle tri meseca sam ostala trudna ponovo,trudnoca divna bez i jednog jedinog problema.Rodila sam predivnog sina koga obozavam!Prodju sada dani,nedelje i meseci da se ne setim tog pobacaja,ali kad se setim budem jako tuzna zbog te izgubljene bebice.Zato sam "ubedila" sebe da to i nije bila prava trudnoca da se bebica nije ni formirala da srculence nije kucalo...lakse mi je da mislim tako...

Imala sam sva dva spontana pobacaja na pocetku trudnoce. To je zaista traumaticni iskustvo. Moj savet je da samo pozitivni stavovi i vreme leci sve. Ja evo sad sam u devetom mesecu trudnoce, presrecna sam sto beba moze da stigne svakog casa ali i danas se zapitam sta bi bilo kad bi bilo...

Stvarno ne razumem ove idiote sto zeni koja je imala abortus daju minuse. Pecinski ljudi...

Savetovala bih zenama koje imaju ovih problema da obavezno odrade test na trombofiliju. imam 32 godine I imala sam 5 spontanih pobacaja , svi nalazi do sada su bili u redu osim sto se sad ispostavilo da mi je pozitivan tets PAI na trombofiliju . SRECNO SVIMA

Imala sam abortus (namjerni spontani) pre skoro mesec dana i sad svaki dan razmisljam o toj bebi, racunam u kojoj bi nedelji sad bila trudnoca i neznam sta da kazem djeci zasto nemamo bebu.
Inace to mi je bila cetvrta trudnoca a prva koju sam prekinula. Iz ove tri imam dve curice i jednog decaka.
Kad vide bebu negde stalno pitaju zasto mi nemamo bebu a mi neznamo sta da im kazemo na to pitanje samo neodredjeno odgovaramo netreba nam. Nismo im rekli da smo imali i sklonili bebu u 6 nedelji trudnoce.
Uzasno se osecam i ako znam da je to za sad bilo jedino resenje i da vise dece necemo imati. Ne zelim jos jednom kroz sve ovo proci. Posle abortusa sam plakala stalno (kad djeca nisu tu) nedelju dana i jedino sam se malo smirivala u njihovom prisustvu sa jakim lekovima za smirenje jer netrebaju oni da pate zbog nase greske i neopreza.
Ako je neko prosao kroz ovo nek mi se javi da znam jos nekoga s kom bih mogla podeliti svoju bol.