Spasena beba čiji su se roditelji protivili transfuziji
28.11.2017. / Izvor: www.blic.rs
Život novorođenčeta bio je ugrožen zbog odluke roditelja da ne odobre transfuziju krvi zbog verskih uverenja
Da bi lekari ipak spasili tek rođenu bebu, koja je u tom trenutku bila stara samo četiri dana, Centar za socijalni rad iz Požarevca morao je privremeno da oduzme roditeljima starateljstvo, koji su inače Jehovini svedoci. Zahvaljujući toj odluci dečak je uspešno operisan, a zbog požrtvovanosti hirurga tokom same intervencije, dete nije ni moralo da primi tuđu krv i plazmu.
Prof. dr Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske klinike u Tiršovoj potvrđuje za „Blic” da se u ovoj bolnici uspešno oporavlja novorođenče, staro 16 dana, koje je smešteno na odeljenju neonatalne poluintenzivne nege.
– Za intervenciju su bile obezbeđene sve neophodne saglasnosti koje u ovakvim situacijama daje roditelj ili staratelj deteta – kratko je prokomentarisao prof. dr Radojičić.
Izvor: Pixabay
Međutim, kako „Blic” saznaje, dečak je 12. novembra, dan nakon rođenja, prevezen na Univerzitetsku kliniku u Tiršovoj sa Instituta za neonatologiju, zbog specijalizovane dijagnostike i lečenja.
Kod deteta se nije razvila prečaga, odnosno dijafragma, zbog čega su se abdominalni organi našli u grudnom košu i na taj način gurali srce. To je iziskivalo hitnu operaciju, na koju su roditelji pristali. Međutim, kada im je objašnjeno da postoji velika šansa da će tokom same operacije dete morati da primi transfuziju, tada je nastao problem, odnosno oni nisu hteli da potpišu saglasnost za to.
– I hirurzi, kada su čuli da roditelji ne dozvoljavaju da im dete primi krv tokom intervencije, nisu želeli da uđu u operacionu salu i tako rizikuju detetov život. Sa roditeljima je razgovarano više puta. Imali su prilike da pričaju sa svim čalnovima tima koji bi učestvovali u intervenciji. Videlo sa da vladaju materijom i da su znali dosta o zdravstvenom problemu njihove bebe. I njihov starešina je čak bio prisutan na tim sastancima, ali se uopšte nije mešao. Roditelji su bili svesni svega što može da se dogodi njihovom detetu, ali jednostavno nisu mogli da odobre transfuziju krvi, jer bi bili izopšteni iz zajednice. Znali su i da će im Centar za socijalni rad privremeno oduzeti dete zbog toga. Ali, jednostavno nisu mogli da kažu „da” – prepričava izvor „Blica”, koji je bio upućen u dešavanja u ovoj dečjoj klinici.
Izvor: Pixabay
To se upravo i dogodilo, jer je bolnica morala da se obrati Centru za socijalni rad u Požarevcu, koji je doneo privremenu meru o starateljstvu, kako bi lekari mogli da spasu život detetu.
Nakon uspešno obavljene intervencije dečak je prebačen na intenzivnu negu, gde roditelji nisu mogli da budu konstantno sa njim, ali su ga posećivali. Kada je izašao sa intenzivne nege, majka je stalno uz njega.
Kako saznajemo, iako je roditeljima privremeno oduzeto starateljstvo nad detetom, mala je verovatnoća da će Centar za socijalni rad pokrenuti postupak za oduzimanje deteta. Veća je šansa da kada se završi lečenje i kada socijalni radnici završe proveru, roditeljima ipak vrate starateljstvo.
Izvor: www.blic.rs
Objavi ovaj tekst na
Da li ste trudni ili imate bebu?
Unesite termin porođaja ili datum
rođenja vašeg bebca i pratite njegov
razvoj iz nedelje u nedelju.
Unesite termin porođaja ili datum
rođenja vašeg bebca i pratite njegov
razvoj iz nedelje u nedelju.
Saznajte sve što Vas interesuje. Razmenite iskustva, savete. Pronađite prijatelje i podršku. Priključite se Bebac forumu »
Ostavite komentar
Mirjanica
Oduzeti im dete i sterilisati ih! Ko zivotinje.
Dana
Njima je ispran mozak, podsvesno. Oni slusaju jehovu i to je zakon. Neki drugi svet, koji mi ne razumemo. Njihova zajednica bi ih odbacila da saznaju da je dete imalo transfuziju krvi. Bolesno, sekta.
Ivana
Ovo su strašne stvari. Radim u zdravstvu i nažalost, imala sam priliku da se susretnem sa ovakvom situacijom. I po cenu smrti člana porodice ne dozvoljavaju transfuziju.
Svaki porođaj je priča za sebe i predstavlja posebno iskustvo za svaku majku »
Bolne bradavice, grebkanje, nespavanje, napadi gladi, konstanta žeđ su samo neki... »
