Svaka cast... sve tacno! Danas kupih flasicu za bebu... cena joj je 800dinara... to mi je dnevnica na poslu :/ jedan dan radis za jednu flasicu... zalosno...a gde je ostalo...

Da, teško je i prilično demorališuće. Umesto da se raduju novom životu, druženju i maženju sa svojim mališanima, roditelji su puni briga i strepnji. Osećaj nesigurnosti i nepoverenja u državu, institucije, pojedinca - lekara, učitelja, poslodavca izuzetno opterećuje. Stiče se utisak da nam na svakom koraku neko nešto otežava i komplikuje.
Šta preostaje?
Da budemo što bolji, da pođemo od sebe i svojih stavova i ponašanja prema drugima, da sa poštovanjem i razumevanjem pristupamo ljudima i situacijama oko sebe. Ako svako uloži napor da bude pristupačan, odgovoran, pouzdan i dobronameran komšija, kolega, rođak, roditelj, šalterski službenik, policajac, prosvetni radnik, vaspitač, majstor, lekar, rukovodioc, vozač itd. mora nam biti bolje. Ne možemo ništa dobro očekivati, ako se dok kritikujemo druge, ponašamo jednako nezainteresovano, neodgovorno, bahato...Nažalost, često se osećam kao "idealista utopista", ali duboko verujem da možemo svojoj deci obezbediti bolju budućnost ako svakodnevno učinimo bar jednu dobru stvar, ne samo za nama najbliže, već i za one koje ne poznajemo.

Da, ovaj tekst baš neće nikoga da obeshrabri. Moje iskustvo je bilo suprotno od svega u ovom tekstu, a opet mnogo toga može i treba da bude bolje (počev od groznog toaleta u bolnici). U inostranstvu trudnoću vodi babica (koja je prošla više obuka nego ova kod nas, ali ipak nije lekar), UZ se radi dvaput u trudnoći itd. Meni se ipak mnogo više sviđa naš sistem, pa makar i čekala svaki put kod ginekologa, jer me moj doktor prati celu trudnoću, a zna me i deset godina pre toga. Stvarno, oladite malo s negativnostima.

Kakvo crno porodiljsko? Ja sam pocela da radim kad mi je djetetu bilo 3 mjeseca i to pola radnog vremena,a kad je napunilo 6 mjeseci radila sam cijelo radno vrijeme. A mlijeko mi nadodje u podne, a ja ne mogu otici kuci da podojim svoje dijete, nego se izmuzam u wc-u, da bih odrzala dojenje.

Sjajno!!!

Iskrena da budem, nisam zelela da odem iz Srbije. Rodila sam se u Belgiji, ali sam odrasla u Srbiji. Tamo mi je srce i dusa... Ali kada sam saznala da sam u drugom stanju, jedina stvar o kojoj smo ja i moj partner razmisljali je - priprema za svadbu i odlazak iz Srbije... Ovde radimo i ja i muz i imamo dovoljno novca za podignemo kredit za kucu, da uzmemo auto na kredit (u Belgiji, kada uzmete kredit oslobodjeni ste dela poreza - sto vise kredita, manji porez), imamo redovan deciji dodatak koji se deli na dva racuna, na ime nasa dva decaka, i da se ne patimo sa novcem kako se to vec radi u Srbiji... Zao mi je sto u Srbiju mogu samo na odmor, ali predsednici su tako hteli... Jedan po jedan, napravili su od Srbije ovo sto jeste danas... Zemlja prelepa, zakon - u najmanju ruku - los.

Zena za cuvanje deteta ne kosta par hiljada dinara nego 20 do 30 hiljada dinara,ako cuva dete osam sati,tj.puno radno vreme.To znam ,jer kad je moje bolesljivo dete napunilo godinu dana i nisu hteli da mi produze bolovanje vise od tri meseca,jer moje dete nije retardirano ,ili invalid,postojala je opcija da nadjem zenu i da se vratim na posao.Za tu uslugu dala bih celu svoju platu i jos ne bih bila sa svojim detetom kome je trebala medicinska nega ,a ne samo da ga neko cuva.Odlucila sam se da vise ne radim i ostanem sa svojim mladjim detetom kod kuce
,jer je njegovo zdravlje meni bilo na prvom mestu.Hvala drzavi i svim zlonamernim ljudima kojimi nisu pomogli da vodim normalan zivot i pored bolesnog deteta,jos je mnogim bilo smesno sto sam napustila posao i tako neuspesna sedim kod kuce.To su bili i najblizi clanovi porodice koji su mesto podrske i pomoci darivali podsmeh i komentar da ja umisljam i da detetu nije nista i da bi se naviklo u vrticu na gomile bakterija i virusa koji su samo na njega cekali.Doktori mi misu tako govorili,rekli su mi da ce dete ojacati posle trece godine i da tek tada moze u vrtic i da je neophodno da operise treci krajnik.Sad ima dve i po,radim kad god mogu da ga ostavim kod mojih roditelja,zakazana mu je operacija treceg krajnika i nadamo se da ce biti bolje posle toga i kad se oporavi da ce ici u vrtic.Seka mu ide u vrtic bez problema.Nikominije pomogao ove dve godine ni finansijski ,ni u vidu cuvanja deteta tako da ovu drzavu cine nevaljali ljudi bez ljudskosti i bilo kakvih emocija i empatije prema zeni koja se muci sama sa bolesnim detetom.Nikoni od rodbine ni od komsiluka nije hteo da ga pricuva ni lek da odem da mu kupim,a otac ko otac radio je dva posla i dan danas radi.Porasce deca i proci ce pakao koji sam ovde prezivela,alijedino sto mogu sutra ka ozrelim ljudima da im kazem je da odu iz ove drzave sto dalje.

Mnogo preterivanja u ovom tekstu. Nije sve sjajno, ali nije ni toliko crno. Nije tacno da se pregled ceka mesec dana, trudnice dobijaju termin za nedelju dana, posebno prvi termin. A sto se izabranog lekara tice, zar ne treba svaka zena da ga ima i pre trudnoce. OK usluga jeste prosecna, ali ima i dobrih lekara. Istina uglavnom su pretrpani. Ako vec poredimo sa zapadom, oni imaju daleko manje pregleda tokom trudnoce nego mi.
Sto se tice plate, to zavisi iskljucivo od poslodavca!
A sto se tice samog porodjaja i tu je utisak individualan. Ja sam imala sjajnu babicu, nije igrala oko mene 5 sati, redovno me proveravala i na kraju porodila. Ne znam sta zene ocekuju. I dobila sam dete na grudi nakon porodjaja, ovo vazi za sve zene koje su se oko mene poradjale.
Uslovi u porodilistu nisu najsjajniji ali bebe zdrave izlaze iz njih, pa zar to nije najbitnije.
Sigurna sam da ima dosta pozitivnih iskustava, ali to ne bi bio zanimljiv tekst onda.

U martu sam saznala da sam trudna, nakon nepuna dva meseca otisla na bolovanje bez ikakvih problema, platu mi 100% isplacuje firma a oni ce se ostalo prebiti sa drzavom sto mene ne dotice, na prvi UZ sam otisla u DZ nakon dve nedelje, ali vodim trudnocu privatno (moj izbor). Ionako zakazu tek za mesec dana u DZ jer cekaju da se cuje srce ( ima logike). Dobro se osecam, uzivam u trudnoci i ne razmisljam da li su bolnice opremljene ili nisu (kako sve mame pre mene tako cu i ja). Sta bi bilo da ni danas nema UZ pa svih 9 meseci razmisljas jel sve u redu ili nije, sta bi bilo da smo rodjene u nekoj nerazvijenijoj zemlji gde vlada kriminal i nikakva ljudska prava a na zene niko i ne misli! Nije sve tako crno u ovoj Srbiji, svi mi imamo izbor. Ja sam izabrala da se skolujem (zagrejala stolicu pa upala na budzet) i nasla dobar posao a oni koji samo sede i kukaju i listaju fejs bolje im nikad nece ni biti cak i ako bude jednog dana!

Moje iskustvo:
Radila sam dokle sam se osecala da sam dobro, niko me nije terao.
Platu dobijam redovno, kao i dok sam radila.
Dete mi ide u privatni vrtic koji placam samo 2 hiljade vise nego drzavni. Posto mi je dete islo i u drzavni vrtic, mogu da tvrdim da je vredno ne 2 nego 10000 vise.

mene ovo rasplaka...

Da,ovo je realnost! Nadam se da ce premijer i Djukic Dejanovic procitati ovo. Sramota! Svaka cast za tekst!

Све док "абортус" не назовемо правим именом - ДЕТЕУБИСТВО, маме у Србији и не могу да се надају бољој ситуацији. Тек када се заиста деца буду рађала "iz ljubavi, velike želje i spremnosti na odgovornost" можемо очекивати светлију будућност и за родитеље и за децу. Нажалост, данас више нерођених беба буде измасакрирано него што их дође на свет, тако да је то најважнија тема о којој треба писати. Све остало дође на своје, а и није тако црно. Имам двоје деце и ниједно нисам родила уз толики број компликација и проблема.
Треба бити позитиван и своје мисли усредсредити на лепоту трудноће, рађања и васпитања детета.

Bravo! Treba dodati čast za doktora, sve ukupno sa pregledima 1000 evra. Zatim dokumentaciju za novac koji daje grad, za roditeljski, za dečiji dodatak itd. Za PDV. (koji više ne postoji). Koliko košta oprema i odeća za bebu, lekovi? A posle školovanje, gde će živeti ta deca?!

A sto toliko negativno? Cemu spajanje prituzbi u jedno pismo. Spojite neke lepe stvari u jedan predivan clanak,pa podelite to sa citaocima. Od ovoga su vec svi umorni i dosadno je slisati prituzbe i zaljenja.