— Svoje prve dve bebe hranili smo na flašicu. Moja supruga Mel htela je da doji, ali u oba slučaja, zbog različitih okolnosti, to jednostavno nije uspelo. Prvi put nije imala vremena za izmlazanje jer je imala posao s lošim radnim vremenom, a ubrzo nakon rođenja drugog deteta morala je na operaciju. Lekovi koje je morala da pije nakon operacije uništili su mleko. Oba puta je često govorila kako se oseća kao neuspešna majka. Teško mi je bilo da razumem da se tako oseća sve dok nismo dobili treće dete koje je Mel dojila. Tada sam shvatio koliko je dojenje komplikovano. Bilo je to pravo iskustvo učenja za mene kao oca. Moja pretpostavka bila je da je dojenje prilično jednostavno. Žene to rade već vekovima. Ispostavilo se da nisam bio u pravu. Postoji mnogo fizičkih, emocionalnih, društvenih i praktičnih aspekata dojenja koje do tad nisam shvatao — kaže tata Klint i otkriva kojih devet stvari je naučio o dojenju, a koje muškarci ne znaju pre nego što postanu očevi.

 

 

Nisam očekivao da će se, kad beba plače ili kad je prošlo previše vremena između hranjenja, kod Mel odmah javiti curenje iz dojki. Isprva sam pretpostavio da je to bila mana, ali onda sam shvatio da se meni ništa fizički ne događa kad moja deca plaču. Samo bih postao razdražen, frustriran ili zbunjen. Mel je proživljavala iste emocije, verujte mi, ali zaista je fascinantno koliko joj je telo bilo u skladu s našim detetom. Ona je reagovala i fizički i emocionalno.

 

 

Kad je Aspen počela da puzi, Mel i ja smo, u šali, pokušavali da saznamo koga više voli. Stavili smo je da sedi nasred dnevnog boravka, a onda smo je dozivali iz kuhinje. Aspen je počela da puže prema meni, a onda je Mel skinula majicu. Odjednom je beba promenila smer i krenula prema Mel sa otvorenim ustima. Bilo je očito da joj nema konkurencije. Moj adolescentski san bio je da lepe žene hodaju mojim domom obnaženih grudi. S dojenjem, taj san je postao stvaran. Međutim, te dojke nisu bile za mene nego za bebu. Bila je to dobra pouka za mene kao čoveka koji je godinama na grudi gledao kao na nešto seksualno, da vidi koliko su one zapravo važne za život.

 

 

 

Prva tri meseca Aspeninog života bio sam joj bezvredan. Čak i više od toga. Mrzela me je. Ako sam čak predugo gledao u nju, ona bi počela da plače. Na držanje u naručju mogao sam da zaboravim. Zašto se Aspen osećala tako? Mislim da je to zato što nemam grudi. Nisam je mogao hraniti i od kakve sam joj onda ja koristi? Bila je to diskriminacija tate od strane vlastite bebe.

 

 

Ispucale bradavice, curenje, napetost bradavica, jastučići za bradavice, skrivene bradavice, itd… Postoji toliko mnogo komplikacija u vezi s bradavicama da ih pomoćna sredstva ne mogu sve pratiti! Deo razloga što je sve tako zapanjujuće jeste to što su moje bradavice beskorisne poput veštačkih biljaka. Pružaju mome telu simetriju, a ponekad im je hladno, ali većinom ih ni ne primećujem. One su samo tu, na mojim grudima i ne služe nikakvoj svrsi. Nisam imao pojma da mogu biti toliko složene.

 

 

Ovo je trebalo da bude očigledno, ali nije bilo tako. Za mene je to zapravo bila enigma. Priznajem da je Mel izgledala lepo s većim grudima, međutim, bojao sam se da ih diram. Nisam hteo da mi mleko špricne u lice. U meni su se sukobljavali osećaji straha i čežnje.

 

 

Prvi put kad sam ostao sam kod kuće s decom, Aspen se probudila, počela plakati, a zatim me je hvatala za biceps. Osećao sam se potpuno bezvredno, i po prvi put u životu čeznuo sam za svojim vlastitim parom dojki.

 

 

Volim da se mazim s bebom. S prvih dvoje dece sam se često mogao maziti jer sam im mogao dati flašicu. No, Aspen me je diskriminisala jer nemam grudi. Često sam gledao Mel kako se grli i mazi s Aspen dok ju je hranila, i bio bih poprilično ljubomoran.

 

 

 

Mel je puno pričala sa svojim prijateljicama o strategijama dojenja. Dojenje je postalo tema razgovora uz večeru. Bila je na vrhu dnevnog reda i priznajem da mi je to u početku bilo čudno. Čuo sam za savetnika za dojenje, ali ne razumem zašto bi nekom bio potreban stručnjak da ga savetuje kako da to napravi. No, nakon što sam proveo neko vreme s Mel, kao mamom koja doji, vidim koje sve komplikacije mogu nastati. Počeo sam da gledam na dojenje i grudi kao nešto vrlo komplikovano i prekrasno. Na tako mnogo načina sam bio zahvalan majci svoje dece što se toliko trudi da nahrani i brine se za našu ćerku.

 

 

Prvi put kad smo bili vani, na večeri, Mel je pokrivena hranila Aspen, ali ljudi su je gledali kao da javno urinira. Nije bilo ništa seksualnog u tome što je radila. Mislio sam o svemu kroz šta je Mel morala da prođe, da bi naučila našu ćerku da pravilno sisa i da bi bila u stanju da proizvede dovoljno mleka, a zatim sam pomislio na to koliko je dugo morala da čeka kako bi dobila priliku da doji svoje dete. Tada sam sve te ljude poželeo da ošamarim.

 

Kažu da vam roditeljstvo otvara oči, a ja sam prvi koji će reći da je to zaista tako. Ipak, otvorilo mi je oči na načine na koje nikad nisam očekivao. Mel i ja bili smo u braku gotovo 10 godina pre nego što sam je prvi put ugledao kako doji naše dete, a na kraju sam stekao novo poštovanje prema njoj i svim drugim majkama.