Iz nekog razloga ne pijete vodu iz slavine, nego kupujte ili točite onu iz plastične ambalaže? Vas zanima samo sastav vode, ali zanemarujete hemijski sastav ambalaže u kojoj se voda nalazi? Na dnu svake ambalaže potražite trougao sa brojem u sredini i saznajte koliko je opasna plastika koju držite u ruci.

1 – PET (često i PETE)

Ove su flaše u većini slučajeva namenjene jednokratnoj upotrebi. Postoji mogućnost da ispuštaju teški metal antimoni, hemijsku materiju EPA, koja ometa delovanje hormona. Takve boce mogu ispuštati i kancerogene elemente.

2 – HDP (nekad i HDPE)

Reč je o ‘dobroj’ plastici, za koju postoji najmanja verovatnost ispuštanja hemikalija u vodu.

3 – PVC (nekad i 3V)

Ispušta dve otrovne hemikalije, a obe ometaju delovanje hormona u ljudskom telu. Uprkos tome, ovo je još uvek najčešće upotrebljavana plastika za flaše.




Proverite oznake na ambalaži koju unosite u kuću

4 – LDPE

Plastika koja ne ispušta hemikalije u vodu. Ali, zamislite, ne koristi se za izradu plastičnih flaša nego uglavnom za izradu plastičnih vrećica za namirnice.

5 – PP

Još jedna od ‘dobrih’ plastika, obično bele ili poluprozirne boje. Koristi se za flaše u koje se pakuju sirupi ili čašice za jogurt.

6 – PS

Ispušta u vodu kancerogenu materiju STIREN. Najčešće se koristi u čašicama za kafu za jednokratnu upotrebu ili u ambalaži brze hrane.

7 – PC (ili bez oznake)

To je najlošija plastika za prehrambene proizvode jer izlučuje hemikaliju BPA. Nažalost, koristi se u bočicama za bebe, sportskim bocama i posudama za spremanje hrane.

Čini se, dakle, da hemikalije ne ispuštaju plastike 2, 4 i 5, ili one s oznakom HDP, HDPE, LDPE, PP. Najlošija ambalaža ima oznake 1, 3, 6 ili 7. U ovim flašama voda je podložna hemijskom ili temperaturnom delovanju, a u slučaju naknadnog punjenja i bakteriološkom zagađenju.