Uskoro ćemo čak moći da nosimo sopstveni kod na fleš memoriji i radimo brze testove DNK po ceni od samo nekoliko stotina evra. Možda i najbolja primena budućih testova biće u procenjivanju rizika za obolevanje od raka.
Ipak, personalizovana medicina za sada je ograničena. Mašina za analizu genoma ima poluprovodne čipove sa milionima mikroskopskih udubljenja u kojima se nalaze enzimi.
Oni reaguju sa genetskim materijalom tako što otpuštaju hidrogen. Intenzitet otpuštenog hidrogena određuje koja od četiri baze DNK je dostupna, a ta informacija pomaže u mapiranju genoma.
Ljudski genetski materijal je, naime, sastavljan od četiri baze (adenin, citozin, guanin i timin), čiji raspored određuje gen. Od 1970. postalo je moguće da mapiramo našu DNK.
Od malog uzorka, poput dlake ili kapi pljuvačke, naučnici mogu ispitati ćelije i uraditi našu kompletnu genetsku sliku. Pošto u svakom diploidnom genomu kod čoveka postoji približno šest milijardi parova baza, glavni problem je bio skladištenje tih informacija.
Međutim, kompjuteri su ušli u upotrebu u svim laboratorijama na svetu, pa su genetska istraživanja postala moguća. Zahvaljujući njima, radi se i određivanje očinstva, kao i dokazi za postojanje slučajeva incesta.
Pročitajte još >>
Poboljšan DNK test na HPV
Komentari (0)