Porodica Maslar iz sela Bunar kod Jagodine broji 34 člana i verovatno je najbrojnija porodica u Pomoravlju koja živi zajedno. Njih 28 živi u istoj kući, a u dvorištu, gde je napravljena još jedna kuća, ostali deo ove porodice.
Najstarija je baka Dušanka (77), a najmlađi Arsenije, dvomesečna beba. Svetska ekonomska kriza uticala je da ova porodica sa devetnaestoro dece u kući radi mnogo, ali jedva da ima za preživljavanje.
Baka Dušanka je se sa suprugom Arsenijem, po kome najmlađi Maslar nosi ime, u Bunar doselila iz šekulara kod Berana 1976. godine. Oni su došli sa Dušankinom sestrom i sa svoje desetoro dece. U to vreme, u Crnoj Gori se pričalo da u Srbiji teče med i mleko i da su mnogo bolji uslovi za život.
– Do 2005. godine u Srbiji je nekako i moglo da se živi, ali posle, jako teško. Ja imam osmoro dece, a moja tri brata sa svojim porodicama žive zajedno sa nama. Mnogo smo novca uložili u ovu kuću i okućnicu umesto da sam taj novac uložio u kuću na moru. Još kako sam se zbog toga pokajao – kaže Vidoje Maslar (54), glava porodice.
Maslari smatraju da je poslednjih godina sve gore za život u Srbiji, posebno u kući gde je puno gladnih usta. Uslovi u zemlji i pre ekonomske krize doveli su do teškog života za one koji se bave stočarstvom i poljoprivredom, a država nikakvim pogodnostima ne stoji iza seljaka.
– Svi u kući mnogo radimo. Ustajemo u četiri sata ujutru i krećemo u posao. I stariji i mlađi. Ali sada uspevamo da zaradimo taman toliko da preživimo. Stoka je jeftina, hrana preskupa, a mleko prodajemo po ceni koja je za pet dinara niža nego prošle godine, a troškovi duplo veći. Država ne daje povoljne kredite za poljoprivrednike, teško se preživljava – kaže Dušan Maslar (48).
Vidoje i Dušan sa suprugama Biljanom i Anom imaju desetoro dece. Još dva brata Čedomir (56) i Velibor (36) sa suprugama Ratkom i Draganom imaju još desetoro dece. U drugoj kući, do njihove, živi peti brat Deleta sa suprugom Verom i sinovima Mijajlom, Mirkom i Miloradom. I to nije sve. Još dva brata, Puniša i Batrić, žive u istom selu, ali ne u tom dvorištu.
– Jesmo mnogobrojni, to je Srbijancima čudno, a nama normalno. Hvala bogu, familija mi je velika, ali moglo nas je biti i više. Jedan sin mi je umro u Crnoj Gori. Kuća nikad nije puna dece, uvek može još. Ja sam ih rodila 11, sada ih gledam kako imaju svoje porodice, podižem unučad, svi smo zajedno, nema veće sreće od te – kaže baka Dušanka.
Svi rade, ne pitaju čiji je red
Maslari uzgajaju 40 krava, ali samo za svoje potrebe. Ranijih godina prodavali su mleko, od 400 do 600 litara dnevno. Od 2001. do 2005. godine bili su nosioci mnogih prvih nagrada na poljoprivrednim sajmovima u Srbiji.
– Naš radni dan traje od četiri ujutru do deset sati uveče. Muškarci rade, žene ispraćaju i dočekuju decu iz škole. Deci se nikad ne broji koliko će da pojedu, važno je da imaju. Svi kuvamo, ne pitamo se čiji je danas red. Svinju koljemo jednom mesečno i tako stalno – kaže baka Dušanka.
Maslari obrađuju 50 hektara zemlje i nemaju mnogo vremena za raspravu ili neslaganje. Ali zato svake večeri zajedno sednu za sto i dogovore se šta će sutra raditi.
Komentari (0)