Konkurs za upis dece u vrtiće „Radosnog detinjstva” zatvoren je, a unapred se zna da će bez mesta ostati više od 1.000 mališana. Većina roditelja moraće za privatni vrtić mesečno da izdvoji više nego što bi ih državni koštao za tri ili četiri meseca, a ukoliko se odluče da plaćaju bebisiterku, moraće da plate najmanje 100 evra mesečno, dok učiteljice i vaspitačice za ovu uslugu traže i više.
– Sina Luku već treću godinu zaredom prijavljujem za vrtić, ali nijednom nije dobio mesto. Nakon prve trudnoće nisam se vraćala na posao jer moja plata od 12.000 ne znači mnogo. Želela sam da on odrasta sa svojim vršnjacima, a ne sa babama i dedama, pa sam uporno konkurisala za vrtić. Opet sam konkurisala i bilo bi lepo da ga prime jer tek sada, kada je stigla i druga beba, nemamo novca za privatnu školicu – kaže Novosađanka Katarina Stojanov.
Ona dodaje da je svesna činjenice da je na konkurs za upis u vrtiće prijavljeno 4.200 mališana, što je čak 1.000 više od broja raspoloživih mesta, pa mesto za svog sina više i ne očekuje.
Rezultati konkursa biće objavljeni 28. maja po pregledu dokumentacije, a imena dece koja su dobila mesta u vrtićima za sledeću godinu biće istaknuta na oglasnim tablama u vrtićima. Od 3.200 mesta u vrtićima, polovina je namenjena za celodnevni, a druga polovina za poludnevni boravak dece.
Roditeljima dece koja se ne budu našla na spisku „Radosnog detinjstva”, ostaje da decu upišu u neki od privatnih vrtića, a desetak njih ima i odobrenje, pa rade i kao predškolske ustanove. Ipak, za privatni vrtić sa dozvolom države sa stručnim osobljem potrebno je od 11.000 do čak 16.000 dinara.
Osim privatnih zabavišta, alternativa koju roditelji, kako sami kažu, nerado koriste jesu i žene koje privatno čuvaju decu. Onaj ko ima sreće i nađe kvalifikovanu ženu spremnu da uz jedno dete provede i po nekoliko godina, za tu uslugu mora da izdvoji najmanje 100 evra mesečno.
I u tom zanatu se najviše cene preporuke prijatelja, a ukoliko ih nema, jedino što preostaje jeste pronalaženje dadilje preko oglasa. To su mahom starije žene ili one srednjih godina koje se ovim poslom bave već godinama, a one koje čuvaju decu u svom stanu imaju i prava mala zabavišta.
– Svakog jutra pre nego što roditelji odu na posao, dovedu dete kod mene i ja ga čuvam, hranim, presvlačim i brinem o njemu. To radim već godinama i nikada nisam imala problema. Nekad imam jedno, a nekad i četvoro mališana koje čuvam, pa je i cena manja nego kod žena koje čuvaju decu u roditeljskim kućama. U suštini je to stvar dogovora, ali naplaćujem oko 80 evra mesečno – priča Gorana Petrin.
Samo jedna agencija
U jedinoj agenciji za čuvanje dece u gradu „Naša dadilja” rade medicinske sestre i vaspitačice, a mesečna cena za osam sati čuvanja dnevno je 180 evra.
– Radimo mesečno, ali i po pozivu za veče ili vikend, a uglavnom ista dadilja ide uvek na pozive jedne porodice jer je dete već poznaje – priča dadilja Ana Janković.
Komentari (0)