Iako postoji čitav niz kožnih oboljenja koja se javljaju u dečjem uzrastu, samo jedna bolest čini petinu svih ovih oboljenja - dečji ekcem ili atopijski dermatitis (AD). Smatra se da svako peto dete, do pete godine života dobije ekcem. Poslednjih decenija taj broj ubrzano raste: pre 50 godina samo tri odsto dečje populacije imalo je ekcem, danas više od 20 odsto dece pati od atopijskog dermatitisa.

 

- Nažalost, ni ovo oboljenje ne ide samo, i najčešće je udruženo sa drugim atopijskim bolestima, opstruktivnim bronhitisom ili astmom, i alergijskim rinitisom, iako 25 procenata pacijenata sa ekcemom nema ličnu ili porodičnu istoriju o postojanju neke atopijske bolesti. Utešno je što ova bolest uglavnom prolazi do polaska u školu ili puberteta, mada se nikad ne može govoriti o potpunom izlečenju - kaže u intervjuu za „Novosti“ dr Mirjana Gajić Veljić, dermatovenerolog dečjeg odeljenja Klinike za dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije.

 

- Atopijski dermatitis je češći u urbanim, odnosno gradskim sredinama, zbog toga što su deca više izložena zagađivačima iz okolne sredine koji imaju antigene osobine, kao i zbog smanjenog izlaganja infektivnim agensima u ranom detinjstvu.

 

Da li to znači da nasleđe nije jedini faktor za nastanak bolesti?
- Pojava ovog oboljenja je rezultat kombinacije nasleđa i faktora okoline. Deca nasleđuju predispoziciju za nastanak oboljenja. U pitanju je poligensko nasleđivanje, što znači da mutacije više gena koje deca nasleđuju i od oca i od majke utiču na nastanak sklonosti. Ukoliko oba roditelja imaju AD, verovatnoća da će dete imati oboljenje je oko 80 odsto. Deca čiji roditelji, braća i sestre pate od atopijskih bolesti, imaju posebno visok rizik za razvoj ekcema.

 

- U osnovi bolesti je veoma kompleksan patogenetski mehanizam, koji obuhvata imunološki poremećaj i oštećenje epidermalne barijere koja ima zaštitnu funkciju, što dovodi do zapaljenskog procesa i pojave ekcema. Usled urođeno suve kože i slabljenja odbrambene funkcije kože kao barijere, dolazi do povećanog gubitka vode iz kože, a povećanog ulaska iritanasa, alergena i mikroorganizama.

 

Kako se bolest manifestuje?
- Koža je izuzetno suva, svrab je veoma izražen. Ova deca su nervozna, imaju stalni osećaj hladnoće, a kvalitet života je veoma loš. Intenzitet promena varira od blagih oblika, obično na pregibnim površinama, do težih generalizovanih formi sa zahvatanjem veće površine kože. Do šestog meseca promene se nalaze uglavnom na obrazima, čelu, bradi, a pošteđena je regija oko usta. Promene mogu da zahvate i poglavinu, spoljašnju stranu ruku i nogu, ali se mogu proširiti na čitavu kožu. Javljaju se intenzivan svrab, crvenilo, vlaženje i kruste. Od osmog do desetog meseca često se javljaju promene na spoljašnjim stranama ekstremiteta (laktovi, kolena), jer deca počinju da puze. Promene se javljaju zbog dejstva iritanasa i alergena sa podova. U ovom uzrastu se mogu pojaviti i promene oko usta, što je u vezi sa rastom zuba i lučenjem pljuvačke, stavljanjem prstića u usta, kao i zbog dejstva hrane koja se uvodi u ishranu. Deo kože zaštićen pelenama je često pošteđen zbog povećanog hidriranja, zaštite od spoljnih okidača i zbog nemogućnosti češanja.

 

 

 

 

Da li oboljenje jenjava posle prvog rođendana?
- Samo se menjaju lokacije promena. Od druge godine ređe se javljaju promene sa vlaženjem, a češće dolazi do pojave hroničnog ekcema, sa crvenilom, suvom kožom na vratu, pregibima laktova i zatkolenim jamama, u predelu ručja i skočnih zglobova, na šakama i stopalima. Na licu su česte promene oko očiju i usta („lipliker“ dermatitis), zbog lizanja i grickanja usana.

 

Kada se očekuje povlačenje bolesti?
- Obično do polaska u školu ili do puberteta, što se dešava u gotovo polovini slučajeva. Postoje faktori koji otežavaju postizanje remisije: porodična atopijska anamneza, početak u ranom detinjstvu, generalizovane promene ili ako postoje i astma ili rinitis.

 

Kako se leči ekcem?
- Lečenje zahteva, pre svega, informisanost i obuku roditelja, izbegavanje provocirajućih faktora (vunena odeća, jaki sapuni i drugi iritanasi i alergeni, visoka temperatura), redovno, svakodenevno, hidriranje kože upotrebom specijalnih uljnih kupki i neutralnih emolijentnih preparata, primenu antiinflamatornih lekova i sistemskih antihistaminika da bi se smanjio intenzitet svraba.

 

Kakvu ulogu ima ishrana u terapiji?
- Hipoalergenska dijeta, odnosno ishrana bez belanceta, mleka, kikirikija, soje, oraha, ribe, školjki, pšenice, preporučuje se naročito u prvim mesecima života ovih pacijenata. Ali, i majkama sa atopijom za vreme trudnoće i dojenja, jer se tako najverovatnije smanjuje javljanje ekcema kod njihove dece.

 

-Artikosteroidne kreme treba davati oprezno i pod kontrolom dermatologa. Oblik i jačina preparata koji će se primeniti zavisi od uzrasta deteta, lokalizacije promena i tipa intenziteta promena. Nema razloga da se roditelji plaše lokalnih kortikosteroidnih preparata ukoliko se primenjuju pod kontrolom dermatologa. Da bi se izbegli neželjeni efekti ove terapije, odnosno da bi ona bila bezbedna za pacijenta, ovi preparati se postepeno isključuju i prave se pauze između dva tretmana. Postoje i drugi imunomodulatori, kao što su topikalni kalcineurinski inhibitori koji, takođe, blokiraju inflamatorne ćelije i sprečavaju zapaljenski proces, ali oni ne mogu da zamene kortikosteroidne preparate u fazi izraženijeg ekcema.

 

 

 

 

- Samo u izuzetnim slučajevima, uglavnom kada je AD udružen sa bronhijalnom astmom. Antihistaminici su lekovi koji su izuzetno važni u sprečavanju svraba, samim tim u sprečavanju razbuktavanja (pogoršanja) ekcema. Treba ih dati u samom početku bolesti i davati ih sve dok svrab traje.

 

Koliko je važno lečenje početi na vreme i kada se treba javiti lekaru?
- Roditelji ne bi trebalo da zanemare pojavu čak i blagog crvenila i suvoću kože, kao ni osećaj svraba i peckanja. Najbolje bi bilo da se redovna nega i hidriranje kože sprovode već kod blage suvoće kože, a da se i kod najblažeg ekcema roditelji jave dermatologu kako bi se postavila prava dijagnoza i dobili saveti za pravilnu negu. Blagovremeno lečenje i redovna primena neutralnih emolijentnih kremova i uljnih kupki, može da predupredi ozbiljnije manifestacije i manje tegoba za pacijenta.

 

Koje se još kožne bolesti javljaju u dečjem uzrastu?
- Uglavnom su to oboljenja infektivne prirode, kao što je impetigo (bakterijska stafilokokna i streptokokna infekcija kože), zatim gljivične infekcije, kao što je gljivično oboljenje poglavine i glatke virusne bradavice (molluscum contagiosum). Takođe, naročito kod odojčadi i male dece, često se javlja pelenski dermatitis najčešće zbog iritantnog dejstva urina i stolice i okluzije koju prave pelene za jednokratnu upotrebu.

 

Do kakvih komplikacija može da dođe tokom bolesti? 
- Češanje može da dovede do unošenja mikroorganizama preko mesta gde je koža oštećena i do razvoja sekundarne infekcije, koja je najčešće izazvana stafilokoknim bakterijama ili herpes virusom. Da bi se predupredila ova virusna erupcija, roditelji treba da vode računa da dete sa ekcemom ne bude u kontaktu sa osobom koja ima herpes simpleks infekciju, a to je najčešće groznica na usni.

 

- U težim slučajevima primenjuje se fototerapija (UVA, UVB), a kod najtežih imunosupresivni agens cikosporin A. Kod akutnih oblika, čak i bez znakova superinfekcije, kao i u slučaju superinfekcije, daje se sistemska i lokalna antibiotska terapija.