Samohrani otac Srđan Tešnić (52) jedan je od roditelja čija primanja su previsoka za cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak.

Cenzus je određen u visini od 9.462 dinara po članu porodice, a njegova primanja su malo preko 10.000 dinara po članu. Iako jedva krpi kraj sa krajem, on se pita koliko malo treba da zarađuje da bi stekao pravo na 3.371 dinar, koliko iznosi uvećan dodatak za samohrane roditelje.

"Kada smo sabrali prihode od invalidske penzije preminule supruge i od moje plate, podelili sa brojem članova porodice i stavili na papir, shvatili smo da su nam porodični dohoci previsoki, tj. da nismo dovoljno siromašni za ovu finansijsku pomoć. Zanima me ko je ustanovio da je cenzus baš na 9.500 dinara, a zanima me i kako tek žive ljudi koji mesečno, po članu porodice, zarađuju ni za hleb", kaže za 021.rs Srđan Tešnić.


Samohrani roditelji su najugroženiji

Srđan Tešnić kaže da bi, čak i u slučaju da su mu primanja dovoljno niska, od dečijeg dodatka odustao zbog veoma komplikovane procedure sakupljanja papirologije. Naime, da bi ispunio uslove propisane konkursom, treba mu ukupno 17 dokumenata.

"Za prikupljanje tih 17 dokumenata, trebalo bi mi i više od jednog mesečnog iznosa dečijeg dodatka. Iako sam svestan da je država u katastrofalnom stanju i da verovatno nema mesta, za veći iznos dodatka, kada pogledamo objektivno, za taj novac bih jedva sinu mogao da kupim malo kvalitetnije patike", kaže Srđan za naš portal.

Takse od dokumentacije pune budžet
Rešenja o nominalnim iznosima prava na finansijsku podršku porodici sa decom i cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak svakog meseca stižu na adrese korisnika, što je uređeno Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom i Pravilnikom. U Upravi za dodatak na decu kažu da se cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak usklađuje sa indeksom potrošačkih cena u Srbiji. Doduše, ovo usklađivanje nema mnogo koristi ukoliko plate ostaju na istoj visini godinama, kakva i jeste situacija za većinu građana.


Izgubljeni u gomili papira

Iako se još 2012. godine najavilo uvođenje priloženja dokumenata u elektronskoj formi, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike je prošle godine negiralo ovu mogućnost, s objašnjenjem da Srbija nije zemlja spremna za ovaj vid komplikovane administracije. Zbog toga su građani i dalje osuđeni na čekanja u redovima, a nema naznaka da bi situacija uskoro mogla da se promeni za preko 200.000 roditelja, korisnika dečijeg dodatka u Srbiji.

Dragana Ćorić iz udruženja "Roditelj" za 021.rs kaže da je državno sakupljanje taksi putem naplate dokumentacije jedan od načina da se napuni budžet grada, ali ova taksa samo dodatno otežava materijalno stanje roditelja, koji ionako grcaju iz dana u dan. "Ostaje nejasno zbog čega se insistira na podnošenju tolike dokumentacije da bi se ostvarilo pravo na dečiji dodatak, kada samo prikupljanje svega košta više nego jedan mesečni iznos iste", kaže Ćorićeva.

Ona dodaje da su udruženju "Roditelj" ove godine već stizale pritužbe roditelja, prvenstveno na iznos dečijeg dodatka, a potom i na obimnu dokumentaciju. "Inače, već smo u kampanji za ukidanje takozvanog PDV-a na opremu za bebe dokazali da je državnim organima potreban samo naš jedinstveni matični broj, jer svi podaci o nama već postoje u sistemu i prate se veoma jednostavno", kaže Dragana Ćorić