U Americi većina dece ima pristup uređajim sa ekranima osetljivim na dodir, a Daniel Anderson, profesor psihologije sa Univerziteta u Masačusetsu, kaže da korišćenje ovih uređaja može biti još “zaraznije” od gledanja televizije.
Dete bi skrenulo pogled sa televizije oko 150 puta za sat vremena, ali dobra iPad aplikacije ga više privlači, jer mora da dodiruje ekran kako bi došlo do reakcije.
Ipak, polovina desetogodišnjaka u Americi loše čita, kaže direktor centra za istraživanje koje se bavi uticajem digitalnih medija na proces učenja, doktor Majkl Levin.
Nedavno istraživanje koje je ovaj centar (Joan Ganz Cooney Center) sproveo pokazao je da se pri čitanju tradicionalnih knjiga deca bolje uče pismenosti, ali da im elektronske knjige duže drže pažnju.
Elektronske knjige i drugi uređaji nalik njima kao sredstva za učenje mogla bi biti od koristi u pojedinim situacijama.
Model po kome deca uče uz starije je idealan, ali u nekim delovima sveta, gde je niska stopa pismenosti, nije izvodljiv. U takvim situacijama ekrani mogu zameniti roditelja ili učitelja.
Profesor iz Indije, Sugata Mitra, u saradnji sa Univerzitetom iz Masačusetsa eksperimentiše sa učenjem dece da čitaju bez intervencije odraslih. On je sa svojim timom napravio softver koji je instaliran na računarima u nekoliko sela u Indiji.
“Pokušavamo da vidimo mogu li deca sama naučiti da čitaju”, kaže Mitra i dodaje da su dosadašnji rezultati dobri. “Deca počinju da čitaju sama”.
Kako se tehnologija može iskoristiti da pomogne deci da bolje uče možda nije sasvim jasno, ali je očigledno da se dečja percepcija knjige već radikalno promenila.
“Veoma mala deca gledaju u prave knjige i misle da su elektronske. Probaju da pomeraju prstom i misle da je pokvarena jer se ništa ne dešava”, rekao je Levin.
A većina se verovatno seća videa koji je pre nekog vremena kružio internetom, a u kom devojčica pokušava da zumira časopis, kako to radi na iPadu.
Komentari (0)