Preživela si svih 9 meseci trudnoće, nosila me u svom telu, za mene jela disala, živela.. A onda si krenula na put oko sveta, trčala maraton, popela se na sam vrh Mont Everesta da bi na kraju puta ugledala mene. 

Mogu ti reći da ni meni nije bilo lako i da je svet izgledao prilično zastrašujuće sve dok me ti ne zagrliš. 


Foto: Shutterstock

Znam da ne očekuješ orden ni za porođaj niti za dojenje niti za bilo šta drugo ali znam i da se stalno preispituješ da li sve radiš kako treba, da li si dovoljno tu, da li možda negde grešiš. 

Znam i da nikada nećeš prestati da se trudniš i da ćeš za mene uvek želeti više i bolje. 

Preživela si i prve, one najveće izazove i noćna buđenja, grčeve, prve korake, prve zalogaje... Još je puno toga pred nama i ja znam da nekada sa mnom nije lako i da se i dalje plašiš da ćeš negde pogrešiti jer želiš najbolje za mene. 

Pitaš se da li me zdravo hraniš? Da li se prema meni dobro ophodiš? Da li ispravno podstičeš moj razvoj? Da li si dovoljno tu za mene? Da li smeš da mi kažeš BRAVO ili da me kazniš? U kom pravcu treba da me vaspitavaš? Danas to svakako nije lak posao. Posebno što svi oko nas pričaju različite priče, ubeđeni da je baš njihov pravac ispravan i svojski se trude da od roditeljstva naprave „nauku“.  


Foto: Fotolia

Ali znaš šta mama, moram da ti odam jednu tajnu. Ti si meni divna baš takva kakva jesi. Tako savršena u svom nesavršenstvu. Tako mila dok se pitaš da li je sa mnom sve u redu pa me onda još više grliš i ljubiš. 

Ne dozvoli da te savetuju i pametuju oni koji ne znaju za naš svet, oni koji nas ne poznaju. Druge mame nisu moja mama, a druga deca nisu kao ja i ne treba da budu. 

Ja sam ja, ti si ti, a mi smo mi. Jedinstveni u svom svetu i našem odnosu. 

Želim samo da ti kažem da ne brineš, sve je u najboljem redu. 

Volim te bezuslovno i naivno jer mene niko nije učio o tome kako treba da izgleda i da se ponaša jedna mama. Došao sam na ovaj svet bez ikakvog znanja o tome. 


Foto: Pixabay

Tvoja ljubav me je vodila ka tvom srci i sada znam da si za mene jedina, najlepša i najbolja mama na svetu. 

I kad pogrešiš to ima smisla. Jer i ti i ja učimo na greškama, zar ne? 

Ne boj se grešaka. Pogrešićeš ponovo i ponovo i to je normalno. Rašćemo zajedno baš zahvaljujući tim greškama. 

I tvoji su roditelji grešili, zar ne? Sigurno bi im sad uputila barem nekoliko kritika... Ali eto, meni si ipak ispala odlična, divna i snažna! 

Voli me kao i do sada i to je dovoljno. Sve ostalo ćemo učiti zajedno!