Normalno je imati strah ali to je zato sto brinemo da li ce sa bebom biti sve u redu i da li ce boleti. Nije me nista bolelo u toku samog porodjaja, epidural je odradio svoje (maksimalna doza, toliko da nisam osecala kad i koliko treba da se napnem), osim kada su mi legli na stomak i laktom gurali iz sve snage, uh kad se samo setim... uzas 😥 Ali zato posle porodjaja... bilo mi je jako lose, izgubila sam dosta krvi, primala 2l transfuzije, infuzije, i jos 1000 nekih drugih lekova za podizanje gvozdja i ne znam ti cega sve... I to sve u venu. Braunile debele i ogromne, po tri u obe ruke. Stavljali su mi obloge jer su mi bile toliko otecene da nisam mogla da skupim prste u pesnicu, ma nisam mogla ruke uopste da pomeram koliko je to sve bolelo od tih braunila 😭😭😭 I epiziotomija posle svega... mesec dana sedenja na stranu, konci nisu sami ispali nego je sve zagnojilo da su mi se urezali u kozu. Kad sam otisla da mi ih skinu, TUPIM makazama su bukvalno kidali kozu dok nisu uhvatili konac (jer je rana otekla, zagnojila i konci su se urezali, nisu se ni videli)... bez anestetika, bez icega... I kako nemati strah posle svega?! Moje iskustvo nije pozitivno uopste. Razmislicu da li cu posle ovoga jos radjati.