Značaj folne kiseline kod žena reproduktivnog doba nadaleko je poznat zbog benefita na sveukupno zdravlje žene, ali i pravilan razvoj fetusa, tačnije njegove neuralne cevi i mozga.

Foto: Privatna arhiva prof. dr  Svetlana Vrzić Petronijević

Folnu kiselinu možemo uneti kroz ishranu, ali i preparatima folne kiseline. Jedan od najčešćih defekata kičme, spina bifida, nastaje upravo zbog nedostatka folne kiseline u ženinom organizmu, te je preporučena dnevna doza 600 mikrograma. O benifitima folne kiseline u sprečavanju spina bifide razgovarali smo sa načelnicom Poliklinike za perinatologiju Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS  prof. dr Svetlanom Vrzić Petronijević.

Benefiti folne kiseline u borbi protiv spina bifide

Prema rečima naše sagovornice još uvek nisu poznati tačni uzroci spina bifide, “ali je dokazano da je najvažniji uzrok nedostatak folne kiseline u organizmu majke ili poremećaj metabolizma folne kiseline koji je genetski uslovljen”, navodi dr Vrzić Petronijević. Smatra se da 40% populacije u Srbiji ima nedostatak folne kiseline, te bi žene koje planiraju trudnoću trebalo da piju folnu kiselinu najmanje tri meseca pre začeća, savetuje doktorka Vrzić Petronijević. 

Preporučena dnevna doza folne kiseline ženama u reproduktivnom periodu, prema najnovijim propisima, iznosi 600 mikrograma dnevno. Upravo ta doza obezbeđuje adekvatnu zaštitu protiv defekta neuralne tube, zbog čega nastaje spina bifida, ali i ostalih deformiteta kičmene moždine"  objašnjava dr Vrzić Petronijević i dodaje da se u svetu radi planska fortifikacija namirnica jer se dovoljna količina folne kiseline može uneti kroz ishranu. 

“Upravo zato sam i prisustvovala sastanku Privredne komore Srbije i Ministarstva zdravlja, kako bi inicirala pokretanje fortifikacije brašna i proizvoda od brašna, koji naši mlinovi već rade za strana tržišta. Ovo rešenje bilo bi odlična prevencija, s obzirom na to da je skoro polovina trudnoća neplanirana, a unos folne kiseline kroz brašno znatno bi pomoglo u sprečavanju nastanka spina bifide" objašnjava doktorka i dodaje da svaka druga osoba u Srbiji nije u mogućnosti da u potpunosti iskoristi unetu folnu kiselinu. 

Foto: Prof. dr Svetlana Vrzić Petronijević

Šta je spina bifida i kako nastaje?

Spina bifida je deformitet koji nastaje u prvim nedeljama trudnoće, između treće i pete nedelje, a u tom periodu žena uopšte nije ni svesna da je u drugom stanju i zato je veoma važno uzimanje folne kiseline za vreme planiranja trudnoće.

“Tokom razvoja fetusa kičmeni stub se ne razvija pravilno što dovodi do različitog stepena trajnog oštećenje kičmene moždine i nervnog sistema. Deca rođena sa spina bifidom mogu imati otvorenu leziju na kičmenom stubu, ра se javljaju značajna oštećenja nerava i kičmene moždine”, opisuje ovo stanje prof. dr Svetlana Vrzić Petronijević i dodaje da iako se otvor na leđima obično zatvara nakon rođenja, oštećenja su najčešće trajna. 

Spina bifida se može se javiti  bilo gde duž kičme kada se neuralna cev ne zatvori, što uzrokuje nemogućnost zaštite kičmene moždine. Izloženost nerava i moždine često rezultira oštećenjem kičmene moždine i živaca.

Više o SPINA BIFIDA anomaliji koja nastaje

u ranoj trudnoći pročitajte >>>> OVDE

Tekst je urađen u saradnji sa ordinacijom Petronijević