Dr Aleksandar Stefanović: Posle karcinoma žena može da rodi

Ako se rak jajnika, grlića ili tela materice otkrije u najranijoj fazi, kod jednog broja žena može da se primeni poštedna hirurgija i da se tako sačuva mogućnost rađanja.

Trenutna statistika je, nažalost, prilično poražavajuća: 30 odsto žena sa karcinomom grlića materice i 20 odsto sa malignim tumorima jajnika, mlađe su od 40 godina, i bolest se u Srbiji uglavnom otkriva u poodmakloj fazi – upozorava u intervjuu za “Novosti” profesor dr Aleksandar Stefanović, direktor klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.

– Ali, ako sprovedemo sve mere koje su već primenile visokorazvijene zemlje, koje su značajno smanjile obolevanje od karcinoma grlića materice tako što u visokom procentu otkrivaju promene na grliću u pretkanceroznoj fazi, onda ćemo sigurno u Srbiji imati mnogo veći broj žena kojima ćemo, i pored malignog tumora, moći da sačuvamo sposobnost da rode – kaže profesor Stefanović.

– Svakako. Trenutno nemamo velike serije ovih operacija upravo iz razloga što u trenutku postavljanja dijagnoze imamo mnogo više slučajeva karcinoma u odmaklom stadijumu nego u početnoj fazi. Ali, poštednu hirurgiju razvijamo i za sadašnjost i za budućnost. Sa organizovanim skriningom, odnosno programom ranog otkrivanja karcinoma grlića materice, očekujemo da ćemo imati mnogo više pacijentkinja kod kojih je bolest otkrivena u ranoj fazi, kada poštedna hirurgija može da se primeni sa istim rizikom kao da je urađena radikalna operacija.

– Rak grlića materice i jajnika su praktično bolesti mlađih žena, dok se karcinom tela materice u životnom dobu do 40. godine javlja samo u tri do pet odsto slučajeva. Trend da se materinstvo odlaže prisutan je u čitavom svetu, pa i u Srbiji, koja i inače ima problem sa natalitetom. Tako dolazimo u situaciju da žene pre nego što se ostvare kao majke, ili dok žele još dece, dobijaju maligne bolesti reproduktivnih organa. Zato je važno da se razvija praksa da se u takvim slučajevima, pod uslovom da to ne povećava rizik, ne odstranjuje ceo oboleli organ, kao kod radikalne operacije, nego samo deo.

– Samo u početnom stadijumu bolesti, ali ni tada ne može kod svih pacijentkinja. Ova vrsta terapije je još nestandardna. Na Klinici za ginekologiju i akušerstvo KCS imamo konzilijum za kancer i trudnoću, u kojem su ginekolog, onkolog, perinatolog, subspecijalista reproduktivne medicine, neonatolog… Čitav tim stručnjaka donosi odluku da li u jednom slučaju, pa makar on bio i u početnom stadijumu, može da se uradi neka poštedna operacija i da se sačuvaju reproduktivni organi. Naravno, pacijentkinja mora o svemu da bude upoznata, i da da saglasnost.

– U Klinici u Višegradskoj više od 500 radikalnih operacija i oko 300 poštednih uključujući i konizacije grlića materice, s tim što su među ovih 300 poštednih uglavnom operacije zbog pretkanceroznih stanja ili graničnih slučajeva.

– Onkološki ishod mora da bude isti kao kad radimo radikalnu operaciju. Nema opravdanja da se radi poštedna hirurgija da bi se sačuvala mogućnost rađanja, ako to povećava rizik da bolest progresira.

– Imali smo slučajeva kada upoznamo pacijentkinju sa svim procenama, da poštednom hirurgijom ne idemo ni u kakav rizik, odnosno da je on jednak kao kada bismo primenili standardni zahvat, jer rizik uvek postoji: i u najranijem stadijumu otkrivena i lečena bolest može ponovo da se javi, pa se određeni broj žena, čak i iako nemaju potomstvo, odluči za radikalnu operaciju. Dešava se, i kod nas, i u svetu gde se radi daleko veći broj poštednih operacija, i da se žene odluče za poštednu hirurgiju, a da kasnije, ipak, ne žele da zatrudne.

– Više od 30 žena sa karcinomom grlića materice operisano je poslednjih godina u našoj klinici, i njih tri su posle toga rodile. Imamo i seriju od 25 žena sa karcinomom tela materice koje smo tretirali nehirurškim putevima, odnosno lokalnim hormonima ugrađenim u spirale, ili primenom hormona koji imaju zadatak da u početnim stadijumima praktično deluju na tumor i da ga eliminišu. I među tih 25 slučajeva imamo tri trudnoće posle lečenja tumora.

– Te žene redovno moraju da budu pod kontrolom, a trudnoća može da se planira posle dve godine.

– Skoro 20 odsto žena sa ovim malignim tumorima mlađe su od 40 godina. Ne postoji program ranog otkrivanja, ali nema ni dijagnostičkih procedura koje su efikasne u otkrivanju, tako da se početni stadijumi karcinoma jajnika otkrivaju slučajno, kad se, recimo, pojavi cista koja stvara tegobe. Ali i u takvim slučajevima možemo da uradimo poštednu operaciju, da uklonimo jedan jajnik, ili čak samo deo jajnika i sačuvamo mogućnost da žena kasnije rodi. Po svetskim i evropskim protokolima, u slučajevima kada i u tom prvom stadijumu bolesti postoji nešto veći rizik, može da se primeni i hemioterapija, i da posle dve godine žena može da planira trudnoću. Ali, sve to je moguće u strogo selektovanim slučajevima.

– Ona je rezervisana samo za velike centre, jer zahteva obučen kadar i dajagnostiku kao što su magnetna rezonanca i PET skener, kojih nema svugde.

– Moram da priznam, nedovoljno, ali toj svrsi služe stručni skupovi kakav je i 18. Međunarodni simpozijum ginekologa Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, koji je nedavno odžan u Bečićima, na kojem su učestvovali najpriznatiji stručnjaci u ovoj oblasti iz sveta. Ginekolozi iz regiona, što znači i oni iz manjih centara, na ovakvim skupovima se upoznaju šta je novo u dijagnostici i terapiji, a kako je jedna od sesija bila posvećena poštednoj hirurgiji, očekujemo da će kontaktirati s nama kad budu imali pacijentkinje za ovu vrstu terapije.

* Da li je jedini razlog za razvijanje poštedne hirurgije to što sve više mlađih žena oboleva od malignih bolesti reproduktivnih organa?

– Nije. Ranije nije bilo moguće raditi takve zahvate sa onkološkim rizikom koji nije povišen u odnosu na standardnu hirurgiju. Razvojem tehnologije sada lakše možemo da procenimo zahvaćenost organa tumorom i sa sigurnošću možemo da tvrdimo da je poštedna hirurgija u konkretnom slučaju bezbedna. Drugi razlog je to što te pacijentkinje posle lečenja karcinoma, uglavnom zbog godina, mahom idu na vantelesnu oplodnju, pa je i usavršavanje tehnika vantelesne oplodnje opravdalo potrebu za većom primenom poštedne hirurgije.