Sasvim sigurno biste želeli da vaša deca udišu čist vazduh i piju ispravnu vodu. Ali, za to je potrebno, pre svega, da se promenite vi sami i da mališana od malih nogu naviknete da čuva prirodu.
Stručnjaci stalno savetuju deci da više vremena provode u prirodi, u šumi, pored vode. Da što je moguće češće uživaju u lepoti predela i pevanju ptica. A šta vas čeka ako za vikend odete do obližnjeg jezera? Dočekaće vas gomile hartije, đubreta, otpadaka. Sve ono što se nakupilo posle brojnih izletnika: konzerve, plastične kese, staklene i plastične boce najrazličitijih oblika i boja.
Dodajte još svakojaku gvožđuriju, koja bogzna otkad tu stoji, automobilske gume, nepotrebne stvari. Voda u jezeru je prekrivena sivkastomehurastom penom, a na površini plivaju boce i kese. Očigledno, nije manje đubreta ni na jezerskom dnu.
Promenimo loše!
Nije ni čudo što se stanovnici velikih gradova sa zebnjom odnose prema izletima u prirodu. Ovo đubre, koje možete sresti na svakom koraku, potpuno ubija želju da se provede nekoliko sati u prirodi, pod otvorenim nebom. Neće vam na um pasti ptičji poj, miris poljskog cveća, već ćete, verovatno, uz težak uzdah, reći: „Civilizacija je došla i do ovog kutka.“
Neće biti nikakvog uživanja u prirodi, niti osećanja spokoja i duševnog mira. Međutim, ovaj problem ima i drugu stranu. Setite se samo da većina dece od rođenja pati od različitih oblika alergija. A većina tih oboljenja rezultat je zagađenja prirode raznoraznim otpacima, samo u širim okvirima.
šta odrasli mogu da urade za decu? Pre svega da promene sebe. Setite se kako ponekad i vi sami prenebregnete elementarne norme ponašanja u prirodi. Popili ste malo vode i – tup, plastična flaša leti u grmlje. Ili raspalite roštilj, a ostavite za sobom i plastične tanjiriće i papirnu ambalažu. Upravo u porodici, na ličnom primeru, roditelji postavljaju temelje vaspitanja, pobuđuju ekološku svest u deci.
Ekološko vaspitanje obuhvata ne samo norme ponašanja u prirodi, nego i brižljiv odnos prema bogatstvima naše Zemlje. Treba objasniti detetu da ne sme da lomi grane, kida retke cvetove, dobro je podsećati ga na neophodnost ekonomičnog korišćenja vode i električne energije.
Papirić bacite u kantu
Od trenutka kada beba nauči da sedi u kolicima, možete joj pokazivati da ne sme da baca papirić od bombone, već da treba da ga dâ mami koja će ga pred njegovim očima baciti u kantu za smeće. Kad je dete već poodraslo i hoda držeći se za vašu ruku, okrenite se i vratite se do papira od sladoleda koji je bačen na ulicu. Neka dete podigne papir i baci ga u kantu.
Ako se sa detetom šetate po parku i nema kante u blizini, ne bacajte ništa na zemlju, stavite u kesu ili umotajte u novine i kasnije bacite. Ne oklevajte da skrenete detetu pažnju na đubre i deponije pored puta. Pitajte ga: „Da li ti se ovo dopada?“ I posle kategoričnog odmahivanja glavom, objasnite mu: „Da toga ne bi bilo, bacaj otpatke u kantu.“
Primer iz prve ruke
Kada idete na izlet u prirodu, obavezno skupite otpatke. Ako ste krenuli automobilom, nije nikakav problem da sve ubacite u plastične kese i da ih kod kuće bacite u đubre ili spalite, a ono što ne gori – zakopajte. Posle vašeg odlaska odmorište treba da je čisto (ostaje samo pepeo od vatre). Za vatru koristite grane koje su već pale na zemlju, ne lomite zdrave. Mi treba još da živimo na Zemlji, kao i naši potomci, i samo od nas zavisi kakav će biti svet – veliko đubrište ili rajski kutak.
Ekonomisati – znači živeti komforno, ali sa manjim utroškom energije, misleći na generacije koje će doći posle nas. Deca brzo prihvataju pravila ekološkog ponašanja. Naučite mališana da koristi čašu dok pere zube, kako voda ne bi tekla uzalud. Koristite torbe za pijacu i papirne, a ne plastične kese. Manje koristite preparate u aerosolnom pakovanju. Aerosoli oštećuju ozonski omotač.
Kako to izgleda na Zapadu?
Ekološko vaspitanje sastoji se od dve komponente: duhovne i pragmatične. Na Zapadu razvijaju ovo drugo. Mališanu se od detinjstva usađuje određeni skup pravila ponašanja u prirodi, i ta pravila ono mora da poštuje u cilju ostvarenja sopstvene bezbednosti. Dete shvata da od toga kako ono formira okolinu, zavisi njegova budućnost. Ma kako čudno zvučalo, klinci i klinceze na Zapadu brzo usvajaju ova pravila. Oni se ugledaju na primer odraslih. A odrasli im često govore da se i struja i voda plaćaju, i da to nisu male cifre. Zato oni, dok peru ruke, isključuju vodu kada ih sapunjaju.
Na Zapadu u dvorištima svi drže burad za skupljanje kišnice, koja se koristi za tehničke potrebe – pranje automobila i zalivanje cveća. U kuće su ugrađeni senzori kretanja koji isključuju svetlo u prostoriji kada čovek u nju ulazi i isključuju kad iz nje izlazi. Slična situacija je i sa radijatorima. U svakoj prostoriji postoji specijalni regulator temperature. To omogućava da se električna energija za zagrevanje prostorija ne „baca“ već da se ekonomično troši.
Komentari (0)