Zao mi je sto citam da uglavnom nemate pozitivnih iskustava sa ostavljanjem bebe na cuvanje kod roditelja i/ili svekra i svekrve. Kod nas je skroz drugacija situacija, ne mozemo se odluciti kome da ostavimo bebu na par sati kada zatreba jer ga savrseno cuvaju svi. Cak i ujke i ujne i tetke i tece kojih imamo puno se stalno "tuku" kod koga ce doci na par sati na cuvanje posto dugo nismo imali bebca u familiji. Nemam problem sa ostavljanjem deteta kad mi je zaista potrebna pomoc ali ga najvise naravno cuvamo muz i ja: )
Ni moji a ni roditelji mog muza nisu bili popustljivi prema nama u vaspitanju tako da nece biti ni prema unuku a bitno mi je da se bebac navikne i na druge ljude a ne samo na nas dok je jos mali da bismo uvek mogli da ga odtavimo na par sati ili dana ukoliko je neophodno. U vrtic cemo tek sa 2 godine da ga damo pa ce nam u tom slucaju baka servisi biti vise nego potrebni. Samo da su oni nama svi zivi i zdravi, ostalo cemo lako. Pozzz za sve: )

Родитељ сам петоро деце до 6 година....Народе каква је ово глупост?!Ко нам добро жели?
Погледајте законе у осталим земљама и помоћ а не води се као социјала како има изјава...питајте ваше пријатеље или читајте...чиста обмана и за следеће генерације као и затупљивање...

Ne, u nekim granicama normale mogu ucestvovati u cuvanju dece, ali ne i biti njihove majke, to je moje iskustvo.

Ja sam za to da deca idu u vrtić, ali da bake i deke pričuvaju decu u drugim situacijama kada je potrebno. Ovo je dobro iz više razloga , u vrtiću se socijalizuju, imaju program prilagodjen odredjenom uzrastu a babe i dede mogu opet da pomognu kada je to neophodno.Moja deca su išla u vrtić od druge godine, a baba ih je čuvala samo kada su bolesni a mi na poslu.Ono što mi se ne dopada jeste što čuvanje dece baba smatra velikom uslugom koju nam čini, iako se dešava da decu čuva samo par sati mesečno.Nikada se nije dogodilo da kaže kada dodjemo sa posla, ja ću se malo poigrati sa deceom, vi se odmorite. Njen stav je , sebi si rodio decu a ne meni.Kao da to nisu njeni unici, ili želi da snahi nametne kompleks .Kao da to nisu deca njenog sina.Kada mi se to desi , ne želim nikada više da je pitam da mi pričuva decu, radije bih platila, ostavila komšiji ili drugarici ali kako kad živiš u zajednici.Jedino mi ostaje razmišljanje da neko od gore vidi sve, da je to neka lekcija meni da ne budem odvratna babuskara kada dobijem unuke , nego da decu čuvam od srca.Ima li šta lepše nego kada ti neko pruži priliku da opet uživaš u dečijem osmehu, maženju, hranjenju.Upravo sam ovih dana imala neprijatnu situaciju jer je baba sa kojom živimo u zajednici trebala da mi pričuva dete koje spava samo 1 h. Rekla je da je nisam pitala na vreme, da je planirala nešto drugo da uradi i nabila mi na nos čuvanje dteta od 4 godine koje je inače prespavalo tih 1 h dok se ja nisam vratila.Nisma mogla da iskuliram, mnogo me je povredio njen komentar. Pitam se Bože kako da prevazidjem situaciju.Ono što bih želela jeste da ne moram nikada više da je pitam da mi pričuva dete.Najbolje je ne živeti u zajednici, imate stalno nadzorni organ nad glavom,prate svaki vaš korak, moraju da znaju svaki detalj u vašem životu a svaka pomoć vam presedne. Znam da ima izuzetaka gde situacija nije ovakva ali mene ovo sve mnogo boli. Kako prevazići ovakve porodične odnose.Šta uraditi da budeš miran , da imaš neku pomoć.Koga da pitaš , ako ne onoga sa kim deliš prostor u kome živiš.Jako se loše osećam i već 5 dana ne mogu to da prevazidjem.Neprijatno mi je tu ženu i da sretnem.Osećam bes i ljutnju, ali i tugu zašto je neko takav. Moj muž ne želi da se meša. Ja sam svesna da je ne mogu promeniti, već samo prihvatiti situaciju. Ponekad pomislim da će doći maca na vratanca za koju godinu, a onda me grize savest jer sam inače dobra osoba koja voli ljude.

nervira me moja svekrva.

moja mama sada dolazi iz bosne u njemacku kada se porodim da mi je tu posto prvo mi je djete da moze kupati ispocetka a kasnije cu ja :D a svekrva je tu blizu 15km od nas ali ona mi je odma rekla da se boji dok je mala beba skroz tako da necu imat problema :D a i radi svaki dan tako da nece moci ni dolaziti niti ga voditi sebi ako bude pocelo po zlu lijepo joj reknem nije tvoje dovidjenja. zato nedajte na sebe vi ga nosite 9mj i mucite od nespavanja i bolova

Iz svog nekog iskustva, rekla bih da je najbolje ako decu može čuvati majka do god dana, a posle da ide u jaslice..
Živim u zajednici, svekar i svekrva su sa 55 godina odlučili da više ne žele da rade, nemaju prijatelje, samo sede i čekaju šta će kod nas da se dešava da bi imali zanimaciju, pa mi često napomenu kako su prestali da rade da bi mogli da čuvaju unuče, što im niko nije tražio.. pošto radim honorarno i dovoljno mi je da mi samo pomognu dva tri sata nedeljno, svakodnevno celodnevno čuvanje mi nije potrebno, zbog čega mi stalno prigovaraju, što nam nisi donela dete i slično..
Negativne stvari koje vidim u svemu tome: dešava se da kada mi dete plače, otimaju mi ga iz ruku s rečima da svekrva može bolje da ga umiri, zatim opsednuti su sinom i sad pošto im on ne posvećuje toliku pažnju svu svoju snagu usmeravaju na unuka, znači prisluškuju kad plače, kad negde krenemo gde idemo, moraju da znaju kad je kakilo, kad je kinulo, meni zameraju ako ga jedan dan sama čuvam pa ga oni ne vide, i već sa nestrpljenjem čekaju da počne da jede nešto osim mleka da bi ga kljukali time, kao i da prohoda da bi "moglo samo dete da dođe i da ceo dan bude s njima kad ga mi retko dovodimo", drugim rečima žele mom detetu da budu roditelji, i to me izluđuje!!!
Početna greška je prihvatiti život u zajednici, a sve ostalo su samo kamate koje se plaćaju svaki dan i kologrami živaca koje dajemo nekom ko je svoju mladost proživeo i sad želi da živi naše živote..

Da mi nije roditelja, ne bih mogla da radim, a pošto imam privatan posao, da sam na bolovanju, izgubila bih klijente i više ne bih imala posao. Inače sam počela da radim kad je bebac imao 3 meseca. sad ima 11.

Roditelji su mi stariji: 70 i 62 godine, ali prilično vitalni i čuvaju mi bebu isto kako bih je i ja čuvala. Stalno se dogovaramo i pričamo o bebi kako i šta da radimo, i slušamo pedijatra.

Svekar i svekrva ne mogu da mi čuvaju dete jer nisu zainteresovani (čuvali bi ga i oni navodno, al se plaše, pa bi da izbegnu da ga hrane, poje i presvlače, a i ako može da nikad ne zaplače, jer je to stres za njih), ali skoro svaki vikend bebac ih viđa, i tih sat- dva mu je lepo.

Svaki slobodan trenutak provodim sa svojom bebom, lepo se igramo, on je jedan veseo mali dečačić, i uvek se smeje i voli društvo, te dolazim do zaključka da ga moji roditelji lepo čuvaju.

Kad nisu bili u prilici da ga čuvaju ( jer imaju još 3 unučeta od mog brata) morala sam da ga vodim sa sobom na posao, i bio je uvek dobar. Evo celo leto, tj., 3 meseca sam izdržala sama, potpuno sama, jer mi muž radi od ujutru od 7 do uveče do 8-9h.

Nisam protivnik vrtića, ali moja beba zbog jednog nerazvijenog mišića i stalnog povraćanja ima problem zbog koga jede posebno spremljenu hranu, i pije mleko protiv povraćanja koje puno košta, jede na dva sata po tablici, a opet zbog svega ima tvrdu kaku.... itd. pa nisam sigurna da bi neko u vrtiću posvetio pažnju samo mom detetu, tj., njegovim potrebama, tako da ću odlazak u vrtić odložiti za period kad bude imao dve godine, taman da se sve sredi, a doktori su rekli da do godinu ipo, dve bi trebalo sve da bude ok.

Ja nikako i nikad ne bi ostavila moju devojchicu kod babe i dede na chuvanje jer su to prosto nedokazani ljudi i uopshte ne fermaju ono shto im pricham.Tako da ja gde god da idem vodim bebu sa sobom.Zivimo sa svekrom,svekrvom,deverom i dve babe.Sad trazimo stan da se preselimo jer od kako sam se porodila ovo je neizdrzivo.Oni bi bebu od 6 meseci hranili smokijem,hlebom,slatkishima,jabukom...i kad ja to ne dopustim onda ja nemam pojma i dete je gladno.Isto tako uche bebu da pipa sve i svashta.Oni su ochekivali da ce oni odgajati dete,a da cemo muz i ja vatati krivinu.Bolje jaslice ako treba nego da je chuvaju oni.

Moja se svekrva prvih mesec dana po rodjenju mog sina ponasala kao da se plasila da joj necu dati dete da ga pricuva! Otimala mi ga je iz ruke,kad dodje patronozna nakruti se kao namerno da ja nista ne mogu da vidim,pravila se najpametnija,puna informacija-drzala mi je predavanja o stvarima koje bi joj par dana pre toga licno ispricala...Ma zena se jednostavno ponasala nenormalno iako smo imale solidan odnos.Iako mi nije bila potrebna jer sam se snasla odlicno,ona je kod nas visila konstantno!Ja sam cutala i dopustala joj sve iako sam ludela u sebi jer je malenom detetu u usta trpala med,secer...Medjutim to nije dugo trajalo jer ona ni psihicki ni fizicki nije mogla da izdrzi bebin tempo pa je i sama priznala da babe mogu sve to izdrzati i same bi radjale decu.Sad ga svi cuvaju i vole dok im ne dosadi a onda sklone svoje guzice u stranu.Mene nervira sto za bebe misle da nista ne znaju i ne gledaju ih kao male a velike licnosti,kao sto ga gledam npr ja kao majka.Moje dete recimo nije imalo grceve,ali je zato negodovalo,kao i svako drugo kad mu se ne dopada polozaj,kad ga bacaju po rukama,kad je gladan ili mokar.Svaki put kad ja ispunim njegov zahtev,mali bude miran.Ali baba nikada nije htela da prizna da se detetu ne dopada kako ga baca po rukama,bilo joj je lakse da mu prikaci dijagnozu,pa mi je dete po njenom stalno bilo bolesno ili je imalo strasne grceve.A kad je pitam kako to da kad ga ja cuvam nikada ne place,a cim ga ona cuva on vristi,oci bi mi isterala.Cak je bilo komentara da lose cuvam dete!E zato ne volim da ga cuvaju,oni ga ne razumeju ni posle cetiri meseca!

zavisi od situacije,moja majka recimo ima vise korisnih zdravih ideja za ishranu mog deteta i od mene a sigurno joj ne bih dala da ga hrani virslama i pastetama pa razumem i da vera ne zeli da ostavi dete baki.ja mislim da ako ima mogucnosti baka i deka servis je odlican bar do 2 godine a kad ojaca moze u vrtic i ne verujem da ce zakasniti sa socijalizacijom