Svako peckanje, svrab, perutanje i pojava plikova i bubuljica po koži pobuđuju sumnju na kožno oboljenje. Strah je donekle opravdan jer su kožne bolesti, ponajviše dermatitisi, u velikom porastu, zbog češćeg kontakta sa novim, hemijskim supstancama koje nas okružuju.
– Bolest može da se javi u ranom detinjstvu, ili da se “aktivira” u odraslom dobu – kaže dr Predrag Majcan, dermatolog i načelnik dermatovenerologije u KBC “Zvezdara”. – Na sreću, kožna oboljenja mogu da se drže pod kontrolom, a mnogi imaju sreću da imaju samo jednu epizodu bolesti tokom života.
Među kožnim oboljenjima najčešći su alergijski i iritacijski dermatitisi, kod dece je čest pelenski osip, a stariji često pate od staznog dermatitisa, zbog oslabljene cirkulacije. Dr Majcan objašnjava kako se prepoznaju, kakav tok ove bolesti imaju, i kako se leče:
KONTAKTNI ALERGIJSKI DERMATITIS
Bolest nastaje nakon kontakta sa alergenima i posledica je imunološke reakcije. U akutnoj fazi, koja obično nastaje naglo, na mestu kontakta javljaju se crvenilo i otok, zatim sledi pojava papula (promena iznad ravni kože) i mehurića, koji se kada puknu pretvaraju u kraste. Hronično stanje praćeno je zadebljanjem kože, a nekada i perutanjem. U svim fazama je svrab jako izražen. Dijagnoza se postavlja na osnovu anameze, kliničke slike, epikutanih testova (na koži) i alergijskih ispitivanja. U mnogim slučajavima se ipak ne otkrije okidač, odnosno alergen koji je izazvao reakciju, a od poznatih izazivača uglavnom su to hrom (najviše ga ima u pivskom kvascu, integralnom brašnu, mahunarkama), nikl (nakit, naočare, konzerve, sudovi, kozmetički preparati), guma, pojedini lekovi.
IRITACIJSKI ALERGIJSKI DERMATITIS
Nastaje nakon kontakta sa jakim hemijskim sredstvima, koji prvo oštete zaštitini sloj kože, nakon čega dolazi do upale. Promene na koži praćene su crvenilom, otokom, mehurićima, koji se pretvaraju u kraste. Kod težih stanja mogu da se pojave i dublje rane. Svrab i pečenje su najupadljivije tegobe.
ATOPIJSKI DERMATITIS
To je bolest koja se često naziva i dečji ekcem. Uslovljen je pre svega genetskim nasleđem, uz interakciju sa određenim faktorima sredine. Srećom, kod većine pacijenata se vremenom povlači. Oboljenje se najčešće javlja u prvoj godini života, obično posle trećeg meseca, kao crvenilo i ljuskanje kože praćeno svrabom, prvo na obrazima, sa spoljne strane podlaktica, potkolenica, i na šakama. Sve ovo može biti praćeno stvaranjem erozija koje vlaže, pa dolazi i do sekundarne infekcije bakterijama što otežava kliničku sliku i zahteva intenzivniju terapiju.
SEBOROIČNI DERMATITIS
Javlja se na delovima tela gde postoje seboroične žlezde. To je hronično oboljenje sa crvenilom i ljuštenjem kože, ređe svrabom, koje se javljaju u naletima na masnijim delovima kože: u kosi, u predelu obrva, na čelu, obrazima, prelazu između nosa i obraza, iza ušiju, po trupu u predelu grudne kosti ili između lopatica. Tegobe su provocirane stresom ili hladnoćom, dok se leti poboljšavaju i povlače. Najčešće pogađa osobe u četrdesetim, ali može da se pojavi i kod dece u prva dva meseca života.
STAZNI DERMATITIS
Posledica je slabije periferne cirkulacije na nogama, i pojavljuje se najčešće na potkolenicama i stopalima. Promene su karakteristične za stariji uzrast, bolesnike koji pate od proširenih vena ili srčane bolesnike.
LEČENJE
Ako su promene manje, pacijentima se propisuje lokalna kortikosteroidna terapija uz mazanje hidrantnih krema da bi se održala vlažnost kože. Kod većih i intenzivnijih promena daje se sistemska terapija, koja podrazumeva uzimanje antihistaminika u slučaju alergijskog dermatitisa, ili kortikosteroida, a u poslednje vreme i takozvanih imunomodulatora, lekova koji menjaju imuni odgovor na virus ili koriste imune mehanizme da bi eliminisale virus.
OSIP ZBOG PELENA
Pelenski dermatitis ili osip od pelena jedan je od najčešćih problema kože beba. Obično se pojavljuje kod mališana starosti od oko dva meseca, a najčešći je između devet i 12 meseci starosti. Čak i najbolja nega ne može uvek da spreči njegovu pojavu: često je osip od pelena uzrokovan rastom zubića, promenama u ishrani deteta ili pojavom dijareje. Najbolja prevencija je redovno menjanje pelena i nanošenje tankog sloja zaštitne kreme protiv ojeda. Čišćenje guze vlažnim maramicama treba da se svede na minimum.
Komentari (0)