Vežbanje je sigurni način na koji se možete zaštititi od mnogih bolesti: od obične prehlade, gripe do ozbiljnih mentalnih i telesnih bolesti.
Novi dokazi ovoj staroj tezi stižu nakon što su britanski stručnjaci analizirali 40 prethodnih studija o učincima vežbanja na naše telo objavljenih između 2006. i 2010. godine. Iako su se većinom koncentrisali na muškarce i njihovo zdravlje, ističu da se rezultati mogu primeniti na oba pola i sve uzraste.
Vežbanje može smanjiti rizik određenih vrsta raka, senilnosti, seksualnih problema poput erektilne disfunkcije, dijabetesa tipa 2, bolesti srca, depresije, visokog pritiska, problema sa žuči i mnoge druge bolesti, tvrde istraživači Univerziteta East Anglia.
Osim prestanka pušenja, najbolje što možete učiniti za svoje zdravlje je redovno vežbati. Vežbanje ne mora nužno uključivati sate i sate znojenja u teretani ili trčanje maratona. Jednostavna ili ubrzana šetnja u trajanju od pola sata svakodnevno može imati jednake rezultate. Važno je da se krećete!
“Pregledana literatura je pokazala kako koliko dugo ljudi žive i koliko su zdravi zavisi o složenoj mešavini faktora, uključujući stil života, mesto stanovanja, pa čak i sreću. Pojedinci imaju element kontrole nekih od ovih faktora, a to podrazumijeva gojaznost, način ishrane, pušenje i telesnu aktivnost”, objasnio je dr. Leslie Alford, psihoterapeut Univerziteta.
* Primećena je jaka povezanost između povećanja telesne aktivnosti i smanjenja rizika od raka debelog creva
* muškarci koji su na poslu aktivni i ne sede puno za stolom imaju manje stope raka prostate
* muškarci koji se bave vežbanjem u manjoj meri imaju erektilne probleme
* telesna aktivnost smanjuje rizik senilnosti u starijoj dobi.
Istraživači su ponudili glavni savet zdravim osobama starim između 18 i 65 godina: bavite se nekom fizičkom aktivnošću umerenog intenziteta 150 minuta nedeljno (taman pet 30-minutnih žustrih šetnji nedeljno). Ako ste stariji, vežbanje vam može pomoći zadržati ravnotežu, fleksibilnost i povećati gustoću kostiju.
“Idealno, za najviše zdravstvenih dobrobiti, ljudi bi trebali vežbati, ne bi smeli pušiti, trebali bi se zdravo hraniti i imati indeks telesne mase manji od 25. Što više ovih navika imate, to ćete manje biti skloni razvijanju mnogih hroničnih poremećaja”, zaključio je dr. Alford.
Istraživanje je objavljeno u časopisu International Journal of Clinical Practice.
Komentari (0)