Snove psiholozi tumače kao vizuelno-auditivne predstave, slike koje nam se ređaju pred očima dok spavamo. Ako su neobičnog sadržaja mogu da izazovu nelagodnost, ali ukoliko su prijatni i laki bude lepa i prijatna osećanja. Tako ih doživljavaju i deca. Međutim, stručnjaci tvrde da su dečji snovi drugačiji od naših.
Naime, odrasli sanjaju snove pune simbolike, koji su često opterećeni skrivenim željama i ambicijama. Zbog toga su snovi zrelih ljudi na neki način kontrolisani, neobičnih i pomešanih sadržaja, dok su dečji vrlo jasni, konkretni i logični. Mališani sanjaju duže i češće nego odrasli, a neke procene govore da tokom života provedemo čak šest godina sanjajući.
 Deca imaju slobodu koju su odrasli sebi uskratili – da sanjaju ono što žele.  |
Psihlozi tvrde da mališani jako često kroz snove sebi ispunjavaju želje koje ne mogu da ostvare na javi. Zato se često događa da deca kojoj, na primer, roditelji ne daju slatkiše, sanjaju “slatke” snove – drveće na kojima rastu lizalice, kuće od čokolade i cvetiće od bombona. Njihovi snovi nemaju simboliku, oni su konkretan odraz onoga što žele i šta im se događa. Deca imaju slobodu koju su odrasli sebi uskratili – da sanjaju ono što žele. Upravo zbog toga važnost njihovih snova mnogo je veća nego važnost snova odraslih, jer kroz njih vrlo uspešno može da se pronikne u dečju psihu.
Osim želja, deca u svoje snove “ubacuju” i ono što im se događa, različite likove iz života, bajki, crtaća. Ali, sanjaju i ono što ih muči, čega se plaše i od čega beže. Istraživanja pokazuju da deca najviše sanjaju kućne ljubimce, junake crtanih filmova, likove iz mašte, vodu, kuće, brda, a stručnjaci tvrde da su tek sa tri godine u stanju da prepričaju ono što su sanjali. Kako odrastaju sadržaj njihovih snova menja se u skladu sa događajima i životnim iskustvom. Do četvrte godine deca najčešće sanjaju omiljene likove iz crtaća i roditelje. U snovima preživljavaju različite dogodovštine i često se poistovećuju sa likom koji sanjaju.
Roditelji su u snovima jer su oni u ovom periodu jedini uzori i modeli. Doktor Aleksandar Golbin tvrdi da mališani tog uzrasta sanjaju uglavnom jedno biće, a konstrukcija sna je kratka i jednostavna. Kako rastu slike se umnožavaju, a radnje komplikuju, pa školarci često sanjaju da su superheroji i kroz snove se bore sa zadacima i obavezama koje su im teške i komplikovane.
| Mnogi psiholozi tvrde da su snovi “ključ za dušu”, jer mogu mnogo toga da vam kažu o deci. |
Kada primetite da snovi vašeg mališana postaju bogatiji to je siguran znak da se u njegovoj svesti dešavaju određene promene, da sazreva i da se menja. Doktor Goblin tvrdi da se u snovima najbolje vidi promena, odnosno trenutak kada počinje postepena dominacija nad mislima, telom i osećanjima. Zbog toga mnogi psiholozi tvrde da su snovi “ključ za dušu”, jer mogu mnogo toga da vam kažu o deci. Slušajte dete kada želi da vam ispriča šta je sanjalo, jer se između superheroja, junaka i maštovitih događaja “krije” i ono što želi, što ga brine ili muči. Prepričavanje snova, između ostalog, stvara bliskiju i jaču vezu sa roditeljima, kažu stručnjaci, a ukoliko vam dete ispriča da je sanjalo nešto strašno, iz tog sna možete da “izvučete” predmet njegovog straha i objasnite mu šta je od toga realno, a šta treba da ostane u svetu mašte. Vrlo često snovi u kojima se deca bore sa zmajevima, opasnim bićima ili robotima odražavaju borbu sa osećanjima, odnosno način da se lakše suoče sa složenijim emocijama.
Stručnjaci tvrde da dečje snove ne treba ignorisati, jer su deo životnog iskustva. Neki psihoanalitičari tvrde da nam se mnoga “važna” duhovna putovanja događaju upravo u detinjstvu dok spavamo i da sadržaji takvih snova oblikuju naše misli i emocije. Ipak, nije dobro ni previše dramatizovati dečje snove, savetuju dečji psihlozi, jer su oni uglavnom samo kolaž mašte, fantazije i dnevnih događaja.
Pročitajte još:
Kako sprečiti noćne more kod dece? >>
Da li vaše dete ima poremećaj spavanja? >>
Komentari (0)