1. Prerano slanje dece u školu
Slanje dece što ranije u školu zvuči kao dobra ideja iz nekoliko razloga: razvijaju svoje moždane ćelije u ključnom trenutku razvoja kada rapidno brzo uče, socijalizuju se s drugom decom i što je roditeljima ponekad i najvažnije – odsustvuju iz kuće nekoliko sati.
Možda će kukati što moraju rano da ustaju i rade domaći, ali zahvaliće nam kada budu stariji… ako budu stariji. Naime, opsežno 90-godišnje istraživanje je pokazalo da deca koja ranije krenu u školu kraće žive. Naučnici smatraju da je baš činjenica da se deca u tom dobu tako brzo razvijaju razlog da je slanje dece u školu prerano potpuno pogrešna ideja. Velika je razlika između deteta koje ima nepunih šest godina i deteta koje ima 6 ili 7 godina – u proseku su 7-godišnjaci veći, a 5-godišnjaci puno manje socijalno napredni. Ako ih stavite zajedno u istu učionicu vrlo će se teško povezati jedni s drugima.
Analizom života hiljada ispitanika od 1920-ih i nadalje, naučnici su otkrili da odbijanje druge dece, tj. svojevrsno bojkotovanje u dečjem dobu dovodi do doživotnih emocionalih problema, koji kasnije vode do nezdravog ponašanja, pa samim time i kraćeg životnog veka.
U zemljama kao što je Australija, Norveška i Velika Britanija, gde je obvezan polazak u školu kad dete dostigne određeno doba, deca rođena leti imaju manje šanse za dobre ocene i odlazak na fakultet. I to samo zato jer su rođeni u pogrešno vreme.
2. Biti najstarije dete znači umreti najmlađi
Ima nekoliko loših strana kada ste najmlađi sin – nasleđujete već iznošenu odeću, dobijete manje pažnje nego što su dobijala starija braća kada su bili vašeg uzrasta i živite u kući u kojoj skoro svako može da vas ispraši. Ali, uvek im možete natrljati so na ranu da imate najmanje šanse da dobijete rak testisa.
Nedavna istraživanja su naime, pokazala kako stariji sinovi imaju puno veće šanse da obole od raka testisa nego njihova mlađa braća. Studija je analizirala više od milion muškaraca iz Danskog registra obolelih od raka. Zaključak istraživanja je da mlađa braća imaju čak 20 posto manje šanse da obole od raka testisa od većine muškaraca, a da prvorođeni sinovi imaju čak 25 posto veće šanse da obole od iste bolesti. Teorija je ta da prvi sin dobija netaknutu matericu i kupa se u većiim količinama estrogena. Dobra vest je da je stopa preživljavanja raka testisa 95 posto.
Druga studija kaže da prvorođena deca imaju mnogo veće šanse da umru od srčanog udara. Slično istraživanje kaže kako prvorođena deca imaju mnogo veće šanse za razvoj koronarne bolesti srca, i to važi podjednako i za muškarce i za žene. Od 348 obolelih od koronarne bolesti srca uključenih u studiju, čak 49 posto su bili prvorođena deca.
3. Što veća zadnjica, duži život
Nedavno je jedna studija pokazala kako žene kruškolikog oblika tela imaju manje šanse za oboljevanje od bolesti srca ili metabolizma. Ne radi se samo o nezdravoj ishrani i manjku fizičke aktivnosti, nego i o genetskim predispozicijama zbog kojih se kod nekih žena salo taloži na zadnjici i bedrima, umesto na stomaku.
Dr. Konstantinos Manolopulos sa Univerziteta Oksford bavi se proučavanjem svojstava masti koja se taloži na području zadnjice, te je otkrio da salo na tom delu tela bolje apsorbuje masne kiseline, te tako sprečava taloženje masti u krvnim sudovima. Shodno tome, Manoloupulos zaključuje kako žene s “genom za veliku zadnjicu” imaju manje šanse za srčani udar. Osim toga, otkrio je i da masnoće koje se talože na donjoj polovini našeg tela otpuštaju hormone koji se bore protiv bolesti kao što je dijabetes.
4. Prečesta putovanja avionom
Svaki put kad letite avionom izloženi ste maloj dozi radijacije, ali iako je u malim količinama bezazlena, s vremenom se može nagomilati u vašem organizmu i povećati rizik oboljevanja od raka. Ukoliko ste mislili da ta radijacija ima veze sa skenerima koje većina velikih aerodroma koristi u bezbednosne svrhe, grešite. Naime, radi se o kosmičkoj radijaciji.
Većina te radijacije filtrira se prolazeći kroz atmosferu, no leteći na većim visinama više ste joj izloženi nego na tlu. Stručnjak za radijaciju Robert J. Beriš kaže da biste mogli da budete u opasnosti ukoliko leteite više od 135,000 kilometara godišnje. To posebno važi za osobe u čijem su opisu radnog mesta česta putovanja avionom na velike udaljenosti.
Statistike pokazuju kako piloti i stjuardese imaju veći rizik od oboljevanja od zloćudnih bolesti od ljudi koji svoj posao obavljaju na čvrstom tlu, prenosi portal Cracked.com.
5. Boravak u planini
Prema jednoj teoriji, na većim visinama ima manje kiseonika zbog čega naše telo postaje efikasnije zahvaljujući čemu duže živimo.
Četverogodišnje istraživanje sprovedeno u SAD-u pokazuje da najveći očekivani životni vek imaju stanovnici država Juta i Kolorado koje su dve od 3 najviših država SAD-a.
Dr. Bendžamin Honigman sa medicinskig fakulteta u Koloradu tvrdi kako telo pri manjim količinama kiseonika aktivira gene koji pojačavaju rad srca što u stvari smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Honigman veruje i kako život na većim visinama može da spreči nekoliko vrsta raka, a to potkrepljuje podatkom da je u Koloradu najmanje obolelih od raka debelog creva i pluća u SAD-u
6. Luksuz u penziji
Većina ljudi mašta o tome da će jenog dana imati dovoljno novca, kako uopšte ne bi morali da rade. Možda i Vi o tome maštate, ali to bi moglo da vas pošalje prerano pod zemlju. Kada čovek odluči da prestane da bude produktivan, isto odluči i njegovo telo.
Iako nas danas zbog ubrzanog života najviše ugrožava stres, može da nas ugrozi i besposlenost. Bez postavljanja ciljeva, naše telo se uspava i polako počinje da se gasi. Zato ljudi koji kasnije idu u penziju ili u njoj ostaju aktivni žive duže i zdravije.
Pročitajte još >>
Šest zdravih navika koje će vam produžiti život
Komentari (0)