Prednosti i mane vakcine

Čak 98 odsto dece u Srbiji od rođenja do 12. godine primi sve obavezne vakcine, i po tome smo među prvima u Evropi. U starijoj populaciji, međutim, raste otpor prema vakcinaciji, naročito poslednjih godina, od pandemije svinjskog gripa oko koje je u svetu podignuta veća uzbuna nego što je, ispostavilo se, bila realna opasnost. 

Zato sad mnogi zaziru i od vakcinacije protiv sezonskog gripa, koja bi trebalo da počne sledećeg meseca, a statistika pokazuje da se u poslednjih par sezona vakciniše samo jedan odsto onih koji bi trebalo da se zaštite.

Činjenica je da su upravo zahvaljujući vakcinama mnoge bolesti iskorenjene, ali i da svaka vakcina, uostalom kao i svaki lek, može da ima i neželjene efekte. 

Kad već moraju da vagaju između koristi i moguće štete, stručnjaci, ipak, tvrde da je, globalno, efekat vakcinacije mnogo veći od mogućih rizika.

– Velike boginje poslednji put su se pojavile pre 32 godine, a goveđa kuga je iskorenjena pre 11 godina – objašnjava profesor dr Zoran Radovanović, predsednik Lige za imunizaciju. – U Srbiji su poslednjih decenija zahvaljujući imunizaciji eliminisane tri bolesti: difterije nema već 35 godina, tetanusa novorođenčadi – 30 godina, a poliomijelitisa, odnosno dečje paralize – punih 49 godina.

Međutim, iako se bolesti ne javljaju, klica je u sredini i dalje prisutna, pa se zbog toga, protiv ovih bolesti, svi moraju vakcinisati.

– Ako se obustavi imunizacija, može da dođe do epidemije, kao što je recimo bio slučaj sa difterijom u Rusiji devedesetih, kada su roditelji odbijali da vakcinišu decu. Zbog toga je posle višedecenijskog „mirovanja” difterija odnela 4.000 života – navodi prof. Radovanović.

Iz tih razloga, Amerikanci na svakih nekoliko godina povećavaju broj obaveznih vakcina: 1985. godine imali su sedam vakcina, deset godina kasnije imali su 10, a danas imaju čak 16 obaveznih vakcina. Sedam, od tih šesnaest, deca u Srbiji ne primaju, jer su skupe.

U skorijoj budućnosti očekuje se da će i u Srbiji da se uvede vakcina protiv pneumokokne bolesti, kao i vakcina protiv humanog papiloma virusa čime bi se smanjio rizik od raka grlića materice.

Alternativa ovom načinu zaštite je takozvana prirodna selekcija. To podržavaju oni koji su protiv vakcinisanja, a za jačanje imuniteta prirodnim preparatima.

– To bi značilo da od petoro novorođenčadi koja imaju tetanus, četvoro treba pustiti da umru, jer je to prirodna selekcija – upozorava prof. Radovanović.

Kao jedan od razloga protiv vakcinacije u javnost su se iznosile teške posledice vakcinacije, pre svih Gilen-Bareov sindrom, odnosno teško oštećenje nervnog sistema.

– Istina je da je vakcina protiv velikih boginja u početku imala ozbiljne negativne reakcije. Jedna do dve osobe na milion vakcinisanih su umirale. A bilo je i onih kod kojih je vakcinacija ostavljala i ozbiljne komplikacije, 20.000 do 50.000 vakcinisanih dobijali su neku od neželjenih reakcija: encefalitis, generalizovani ekcem ili nekrozu. Tako opasnih vakcina više nema. Danas su vakcine neuporedivo bezbednije – tvrdi prof. Radovanović.

U prilog tome govori i činjenica da nijedan od 150.000 vakcinisanih protiv svinjskog gripa u Srbiji, nije dobio Gilen-Bareov sindrom. S druge strane, tu bolest godišnje dobije oko 70 ljudi, ali iz drugih razloga: zbog crevnih infekcija izazvanih klicom kampilobakter, zatim gripa, karcinoma i nekih drugih bolesti.

Profesor dr Nedeljko Radlović, generalni sekretar Srpskog lekarskog društva, objašnjava da nije još potpuno jasno kako nastaje ovaj sindrom.

– Nije isključeno ni da postoji veza između vakcinacije i nastanka ove bolesti, i moguće je da se na nekoliko stotina hiljada vakcinisanih, javi jedan slučaj, ali ne toliko koliko na tome potenciraju protivnici vakcinacije.

Profesor dr Dragan Delić, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS, kaže da se protiv svinjskog gripa vakcinisalo mnogo više ljudi, ne bi bilo toliko smrtnih slučajeva zbog komplikacija infekcije ovim virusom:

– Nedopustivo je da 161 pacijent, od toga 10 trudnica umre od gripa H1N1. To je četiri puta više od broja umrlih za vreme epidemije variole. Svi bi oni bili živi da su primili vakcinu protiv ovog virusa.

Stručnjaci tvrde da dok ima makroorganizama, životinja i biljaka, biće i infekcija. Samo se repertoar menja. U ovom trenutku 27 virusa ima epidemijski potencijal, samo čeka određenu situaciju da pokrene epidemiju. Zbog toga je, kažu, važno da se odluka o vakcinaciji dece ne prepusti samo roditeljima, kao i da odrasli shvate da je vakcinacija najbolja preventiva.

Epidemiolog Branislav Tiodorović kaže da tokom protekle dve godine, kada su sumirane analize vakcinacija u Srbiji, nije bilo težih neželjenih reakcija ili ozbiljnih poremećaja svesti: – Postoji rok od tri meseca od primanja vakcine da se eventualne neželjene reakcije pokažu. Sve nakon toga ne može se podvoditi pod reakciju od vakcine.