Čak 60 odsto dece predškolskog uzrasta, prema procenama stručnjaka, ima problem u razvoju govora, a u Srbiji, u svim službama, radi svega 300 logopeda! Dr Mirjana Sovilj, direktor Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, tvrdi da bi, ako hoćemo da stignemo bar minimalni standard srednje razvijenih zemalja, morali da imamo 1.000 logopeda. Utoliko pre što su kod novih generacija poremećaji govora, učenja, jezika i ponašanja sve učestaliji.
Za poslednjih šest decenija broj dece sa ovom vrstom poremećaja povećao se sa 8,6 na čak 63 do 65 odsto. Sada gotovo 50 odsto dece do treće godine nema razvijen govor, a sa četvrtinom tek rođenih morao bi odmah da počne rad na razvoju govora.
– Nacionalni program predviđa da se već u prvoj godini života dete dva puta odvede kod logopeda, što znači da bi 300 logopeda godišnje trebalo da uradi 140.000 pregleda s obzirom na to da se godišnje rodi oko 70.000 dece – kaže za ”Novosti” dr Sovilj.
– Situacija je, međutim, takva da sa ovim kapacitetima dete na prvi pregled može da stigne tek u trećoj godini. Mi nemamo deficit školovanog kadra, nego smo ”na slepi kolosek” stigli zato što je zakonodavac pogrešno prepisao svetske standarde. Za razliku od razvijenog sveta, gde je standard jedan logoped na 8.000 stanovnika, kod nas je preporuka: jedan logoped na 8.000 dece, pa i on često u mnogim ustanovama radi pola radnog vremena.
U NZS ”Novostima” je u sredu rečeno da među nezaposlenima ima i 168 profesora-defektologa za poremećaje glasa i govora.
– Imamo četiri logopeda – kaže dr Božica Novaković, direktor Doma zdravlja ”Novi Beograd”. – Oni su zajedno prošle godine pružili ukupno 8.146 usluga. Svaki od njih dnevno, u proseku, ima 12 pacijenata, što znači da godišnje radi sa više od 2.000 dece.
I sami logopedi, iako su uvedeni i u vrtiće, smatraju da to nije dovoljno, jer jedan treba da radi sa 500-600 mališana, pa mu treba godinu dana samo da uradi skrining i otkrije ko ima probleme.
Komentari (0)