Ako nas boli glava, mi uzmemo aspirin – mislimo da toliko znamo i bez lekara. Međutim, da li je isto i za decu? Treba li deci davati lekove koji su se pokazali efikasni kod nas ili ne? Farmaceutska industrija na ovo pitanje nema jednostavan odgovor, ali ga nema ni društvo. Ipak, sve više se čini da je odgovor pozitivan iako su posledice negativne.Primera radi, količina propisanih lekova za lečenje respiratornih bolesti, porasla je za 42 odsto od 2001. do 2010. godine, a tržište lekova za decu u razvijenim zemljama beleži najbrži rast od svih u farmaceutskoj industriji.
Pored toga, prema izveštaju Medcoa iz 2010. godine utvrđeno je da je rast recepata koji su izdati za dečje lekove bio četiri puta veći od rasta recepata izdatih za ostatak američke populacije. Jedan od razloga za to sigurno leži u činjenici da su lekovi za decu obično skuplji od lekova za odrasle, pa je i zarada na njima značajnija. Međutim, sa stanovišta društva, to podrazumeva veće izdatke za lekove u budućnosti i iskrivljenu sliku zdravstvenog stanja nacije.
Lekovi koji se deci najčešće propisuju su: lekovi protiv astme i respiratornih bolesti, lekovi za poremećaj smanjene pažnje i hiperaktivnost (ADHD), psihijatrijski lekovi – antidepresivi i antipsihotici i na 5. mestu su lekovi protiv visokog krvnog pritiska. Pored ovih nabrojanih grupa, značajno učešće u dečjoj potrošnji lekova imaju i: lekovi za spavanje, lekovi protiv neinsulinskog dijabetesa i statini, tj. lekovi protiv visokog krvnog pritiska. Na prvi pogled je uočljivo da su neki od ovih lekova namenjeni lečenju hroničnih bolesti, i zaista je tako, čak četvrtina američke dece i tinejdžera pije lekove jer boluju od hroničnih bolesti. Jedan od razloga za to je i nepravilan način ishrane i dnevnog ritma, koji često dovodi do gojaznosti, koja zatim deluje na povišen pritisak i visok holesterol.
Primetno je i da psihijatrijski lekovi (uključujući i lekove za ADHD) zauzimaju 2, 3. i 4. mesto najviše propisivanih lekova najmlađim pacijentima. Oni se sve češće propisuju i sve mlađoj deci (npr., starosti od četiri do sedam godina) kod kojih se ne zna kakve će tačno reakcije izazvati, niti se prvo pokušalo lečenje psihoterapeutskim putem. To ne čudi ako se zna da je tokom 2000. godine u Americi samo tržište lekova za ADHD vredelo 625 miliona američkih dolara. Kada je konkretno reč o lekovima za ADHD, u periodu od 1994. do 2003. godine, njihova prodaja je porasla za 328 odsto, a cena za 39 odsto u zemljama sa visokim BDP-om, u zemljama sa srednjim BDP-om, njihova prodaja je porasla za 141 odsto, a cena za 9 odsto; dok je u zemljama sa niskim BDP-om, njihova prodaja porasla za čak 464 odsto, a cena je snižena za 37 odsto.
Ono što je zabrinjavajuće to je da većina lekova nije testirana za dečju upotrebu, već se određuje na bazi dotadašnjeg iskustva doktora koji lek propisuje. U trećini studija, gde se testirala dečija reakcija na lekove za odrasle, iskrsla su neočekivana neželjena dejstva, kao propratne pojave lečenja, ili je utvrđeno da deci treba manja ili veća doza lekova od one koja je očekivana. Podaci iz EU potvrđuju napred izrečeno – 50 odsto lekova koji se koriste za lečenje dece u EU nisu testirani niti odobreni za dečju upotrebu.
Doziranje lekova je dosta komplikovanije za decu nego za odrasle i zavisi od: metabolizma, mogućnosti apsorpcije, mogućnosti odstranjivanja iz organizma i brojnih drugih faktora po kojima se deca razlikuju od odraslih. Takođe, doze se razlikuju i u zavisnosti od starosnog doba deteta (0-1 meseca, 1 meseca – 2 godine, 2-12 godina i 12-16 godina). Nemogućnost pravilnog doziranja dovela je do povlačenja lekova protiv kašlja i prehlade za decu, iz apoteka u Kanadi i SAD, jer je lako dolazilo do predoziranja. Pored toga, stavljena je oznaka da deca ispod dve godine ne treba da upotrebljavaju ove lekove, pri čemu postoji mišljenje da ne treba da ih koriste svi mlađi od šest godina.
Neko bi pomislio – pa to nije tako kod nas! Zapravo, tačnije bi bilo reći: Mi ne znamo kako je to kod nas! Jednostavno, sistematska istraživanja na ovu temu u Srbiji ne postoje. S vremena na vreme javnost potrese pojedinačna priča, kao što je povlačenje Tylenola (koji je bio dostupan i u našim apotekama) 2009. godine…
Postavlja se pitanje koliko se deci propisuju i u kojoj meri koriste neke „uobičajene” lekove, kao što su: antibiotici i antihistaminici. Procenjena vrednost srpskog farmaceutskog tržišta u 2008. godini iznosila je 1,17 milijardi američkih dolara, dok se pretpostavlja da će do 2013. godine porasti na 1,52 milijarde dolara. Možemo zapitati koji udeo tih vrednosti i rasta tržišta se odnosi na lekove koji su namenjeni deci?
Istraživanje koje je sproveo Institut „Batut” pokazalo je da je 15 odsto učenika u Srbiji bar jednom popilo šaku tableta u kombinaciji sa alkoholom. Lekove koje koriste za to, najčešće nalaze u kući gde su im „otvoreno” dostupni. Na kraju, roditelji treba da znaju i da određeni lekovi nisu prilagođeni deci, iako su u širokoj upotrebi, kao što su, npr.: Coldrex, Rinasek, Tylol, Caffetin, Defrinol, itd. Osnovna poruka roditeljima je da pored konsultacije sa lekarom pokušaju da se u što većoj meri informišu iz svih dostupnih izvora o karakteristikama propisanih lekova pre nego što ih daju svojoj deci.
Za Potrošač piše mr Jelena Filipović, sa Ekonomskog fakulteta
Komentari (0)