Manji unos šećera u ranom životu dobar je za dugoročno zdravlje mozga, kažu istraživači, ali napominju da je potrebno još ispitivanja.
Naučnici objašnjavaju da uzimanje vrlo malo šećera do druge godine može da pomogne za bolje stanje mozga decenijama kasnije.
Istraživanje je analiziralo uticaj ukidanja korišćenja šećera u Velikoj Britaniji, što je dovelo do brzog povećanja njegove količine u ishrani ljudi.
Oni koji su bili deca tokom racionalizacije šećera imali su 23 odsto manji rizik od demencije, pokazuju rezultati.
Studija ne može da pruži definitivni dokaz, ali naučnici kažu da je zdrava ishrana u svakom slučaju dobra za mozak.
Ovo nije prva studija koja sugeriše da je prvih 1.000 dana života od ključne važnosti za buduće zdravlje ljudi.
U nizu studija ispitivan je „prirodni eksperiment“ oporavka Velike Britanije od Drugog svetskog rata i kraja štednje hrane.
Kada je završeno ograničeno deljenje šećera u septembru 1953. godine, procenjeno je da je njegova prosečna potrošnja skoro odmah otišla sa oko 41 gram dnevno (10 kockica šećera) na 80 grama (20 kockica šećera).
Prethodna istraživanja su ovo povezala sa povećanjem dijabetesa tipa 2 i krvnog pritiska godinama kasnije.
Najnovija studija obuhvatila je skoro 65.000 ljudi koji su učestvovali u projektu UK BioBank.
U studiji Hongkonškog univerziteta nauke i tehnologije u kineskom Gvangdžou, tvrdi se da je ograničenje šećera do druge godine povezano sa 23 odsto nižim rizikom od demencije i dijagnozom bolesti dve i po godine kasnije.
„Naši nalazi ukazuju da ograničavanje šećera u najranijim fazama života može da ima trajne koristi za zdravlje mozga“, rekao je istraživač Đijažen Ženg.
Podaci su objavljeni u časopisu Neurology (Neuorologija).
Ali Ženg je dodao da su „potrebna dalja istraživanja“ kako bi se utvrdio pravi efekat ograničavanja šećera deci do druge godine.
„Možda su na tragu nečega“, kaže Rejčel Ričardson iz nezavisne neprofitne mreže u Kokrejnu koja prikuplja i sumira medicinska istraživanja.
Ali ovo „ne predstavlja neospornu vezu“ između ranog unosa šećera i demencije, ukazala je.
Problem je što je nemoguće znati koliko je šećera svaka od osoba u studiji zapravo jela, već samo kada su rođene u odnosu na racionisanje šećera.
„Ovi dokazi se odnose na ljude rođene četrdesetih i pedesetih i zato je njihova primenljivost na mlađu decu danas ograničena – na primer, odbijanja od dojenja bilo je ranije i to bi moglo da ima veliki uticaj na ranu ishranu beba i dece“, rekla je Ričardson.
Za Ijana Mejdmenta, profesora kliničke farmacije na Univerzitetu Aston, nalazi iz studija su zanimljivi, ali smatra da su potrebni dodatni dokazi.
Rekao je da povezivanje „nečega što se dogodilo pre 80 godina“ i projektovanje toga na zdravlje sadašnjih generacija mora da uzme u obzir i „mnoštvo“ drugih faktora koji bi mogli da imaju uticaj.
„Važno je primetiti da je ovo bila opservaciona studija.
„To znači da može da identifikuje veze ishrane i rizika od demencije, ali ne može da dokaže da konzumiranje manje šećera direktno sprečava demenciju”, kaže Sara Rodriges, doktorka organizacije Alzheimer’s Research UK (Istraživanje Alchajmera u UK).
Zdrava i uravnotežena ishrana jedan je od najboljih načina da pmognete sopstvenom zdravlju mozga i nikada nije kasno da napravite pozitivne promene, dodala je.
Izvor: 021.rs
Komentari (0)