BEOGRAD – Posle tri neuspešne vantelesne oplodnje u Srbiji poslednja nada bila nam je Prag. Iz prvog pokušaja uspeli smo da uradimo oplodnju, i to zahvaljujući doniranim jajnim ćelijama koje su po tamošnjem zakonu dozvoljene, priča za ”Blic” četrdesettrogodišnja Ivana Simić, koja je trenutno u šestom mesecu trudnoće.
U Srbiji parovi suočeni sa sterilitetom ili nekim drugim reproduktivnim problemom sve češće odlaze u glavni grad Češke kako bi tamo uradili vantelesnu oplodnju uz pomoć doniranih polnih ćelija. Iako i prema našem Zakonu o lečenju neplodnosti i biomedicinski potpomognutoj oplodnji, parovi ali i same žene mogu da pozajme biološki materijal, to će biti moguće tek kada oformimo banke sperme i jajnih ćelija, koje su najavljivane još 2009.
Zbog sporosti države parovi iz Srbije koji nemaju svoje polne ćelije prinuđeni su da na vantelesnu oplodnju putuju u Češku ili Makedoniju, gde u jednoj od bolnica za vantelesnu oplodnju donorska jajna ćelija može da se kupi za 3.400 evra, dok „pozajmljivanje” spermatozoida košta 100 do 200 evra.
Nakon osam godina bezuspešnog pokušavanja da postanu roditelji, Ivana i Miloš su tek nedavno saznali da Ivanine jajne ćelije nemaju dobar materijal, što je i razlog njene nemogućnosti da zatrudni. To je za njih bio šok jer im niko nikada nije rekao da imaju problem. Ipak, nisu odustajali. Čuli su da u Pragu postoje dobri lekari i laboratorije za vantelesnu oplodnju koju rade uz pomoć doniranih jajnih ćelija.
– Pre nego što smo ušli u proceduru, razgovarali smo sa njihovim studentima medicine, kojima sam dala podatke o visini, boji kose, očiju i tena kako bismo našli odgovarajuću donorku jajne ćelije. Naravno, tražili su podatke i o suprugu. Kada smo stigli u Prag, za sedam dana je sve bilo gotovo. U cenu od 3.400 evra uračunata je oplodnja više jajnih ćelija jer se jedna do dve oplode, a ostale se zamrzavaju i čuvaju za drugi pokušaj. Zanimljivo je da svaka naredna oplodnja uvek bude jeftinija, a mogu se uraditi tri – priča Ivana.
Ona kaže da je procenat uspešnosti oplodnje u Pragu izuzetno visok, ali ne zbog velike stručnosti lekara, već zato što imaju kvalitetne laboratorije, pa su u stanju da izaberu najkvalitetnije polne ćelije za oplodnju. Zbog toga veliki broj parova iz zapadne Evrope dolazi u ovu zemlju na oplodnju. Dr Spaso Anđelić, jedan od naših najeminentnijih ginekologa akušera i zamenik direktora GAK ”Narodni front”, objašnjava za ”Blic” da u njihovu ustanovu godišnje dođe oko desetak parova koji su u inostranstvu uradili oplodnju pomoću doniranih polnih ćelija.
– Znam da parovi iz Srbije odlaze u Češku kako bi dobili polne ćelije iz banaka. Kod nas još nisu osnovane banke reproduktivnih ćelija koje predviđa zakon. Prethodnih decenija, dok nije donet ovaj zakon, ta oblast bila je uređena uredbom. Uglavnom se odnosila na bračne parove ili parove u vanbračnim vezama. Par je davao pismenu saglasnost da se uradi inseminacija spermom nepoznatog davaoca koji je morao da prođe sve medicinske testove, baš kao i svaki drugi donor organa i tkiva – objašnjava dr Anđelić.
Kada će država oformiti banke polnih ćelija, još uvek se tačno ne zna.
– Radi se na formiranju banke za reproduktivne ćelije koja će biti osnovana u GAK ”Višegradska”. Međutim, to ne radi Uprava za biomedicinu, već je za to nadležna struka, država. Koliko je to potrebno našoj zemlji, govori i podatak na nas često zovu parovi kako bi se informisali o tome kada će banke početi sa radom i kod nas – ističe dr Slobodan Bjelotomić, pomoćnik direktora Uprave za biomedicinu.
Prema Zakonu o lečenju neplodnosti, pravo na veštačku oplodnju i dalje prvenstveno imaju supružnici i vanbračni partneri, pod uslovom da zajednica postoji u momentu unošenja polne ćelije u telo žene. Međutim, zahvaljujući amandmanu koji su podnele narodne poslanice Snežana Stojanović-Plavšić, Aleksandra Jerkov i Gordana Čomić, tu mogućnost su dobile i žene koje su same.
Žena koja želi veštačku oplodnju podnosi zahtev nekoj od nadležnih zdravstvenih ustanova koje tek treba da se odrede. Davalac polnih ćelija je anoniman, a žena jedino može da zna da li je reč o belcu. Jedan donor može da ostavi polnu ćeliju samo u jednoj banci. Dete koje je začeto neće imati nikakve podatke o ocu.
Surogat majke
Bogati zapadnjaci za 20.000 evra iznajmljuju mlade, siromašne Indijke da im rode decu. Možda bi u Srbiji neke žene i za manje novca, pa i bez nadoknade, naročito za svoje sestre i rođake, pristale da to rade za parove koji prirodnim putem ne mogu da dobiju potomstvo. Ali ovde je surogat materinstvo zakonom zabranjeno. U zemlji koja gubi bitku s natalitetom jer parovi u proseku imaju manje od jednog deteta pri donošenju prvog zakona kojim se ovo reguliše prevladali su verski, kulturološki razlozi. Srbija se odrekla surogat materinstva, ali po tome nije izuzetak u svetu.
Komentari (0)