Podržavamo svaku odluku i svaku meru koja je usmerena na podršku porodici. Međutim, ne možemo da zanemarimo da je ovakvih obećanja već bilo, a i to da postoje prioritetniji problemi roditelja koje je prvo trebalo rešiti ako već imamo dodatna sredstva za to.
.jpg){kind=logo}
Praksa je već pokazala da uvećani dodaci nisu doprineli većem broju novorođenih beba. Mladi se kasnije odlučuju za potomstvo i u tom smislu podržavamo meru koja će im pomoći da se ranije osamostale, da se odluče za roditeljstvo i tokom studija, ali to nije dovoljno. Kada je broj rođenih beba u pitanju problem je u tome što se mali broj ljudi odluči za drugo i treće dete – zašto? Zato što sa prvim detetom vide nedostatak sistemske podrške porodici i deci.
TRUDNA SI – ČEKAJ PLATU PET I VIŠE MESECI
Trudnicama na bolovanju mesecima kasni naknada ali ne kasni svakoj pa onda verovatno i nije važno, nije prioritet ili jednostavno nema volje da se ovaj problem reši – iako čak i ne zahteva dodatni budžet već samo izmenu pravilnika, kontrolu ili jednostavno isplatu bez obzira na to kad je poslodavac podneo doznake, da li je platio poreze, doprinose i sl. Nikada ne bi smela ni jedna trudnica da ispašta zbog propusta poslodavca, neplaćenih doprinosa, zatvaranja firme ali kod nas je to već ustaljena praksa. Rešiće se… jednom… nekada… a do tada i dalje te čekaju računi, troškovi koje sve moraš da platiš na vreme i da uz to pripremiš stvari za dolazak bebe.
PORODILIŠTA SU NAM I DALJE SISTEMSKI ZANEMARENA
Dok se u svetu slavi rođenje svake bebe i to još u porodilištu kod nas se čestitke dele samo za Novu godinu – pa usledi takmičenje oko toga u kojem porodilištu će se roditi prva beba – ne zbog bebe već zbog toga što onda u to porodilište dolaze političari i televizija i sve je tako sjajno. A do tada slomljene toalet šolje, vlažni zidovi, viršle i pocepane posteljine su najčešće deljene fotografije iz porodilišta.
Mala se porodilišta zatvaraju pa se trudnice usmeravaju u velika, slavi se kad se rodi 40 beba u jednom danu u jednom porodilištu bez da se pitamo – ima li u tim porodilištima dovoljno lekara i babica, da li je svaka od tih žena imala dostojanstven porođaj, svu potrebnu podršku, da li je svaka imala pomoć oko dojenja…?
Mi žene za koje se ministar za brigu o porodici pita šta još treba da nam daju da rađamo, znamo odgovor, ali pitanje je da li nadležni muškarci žele da ga čuju.
KORONA JE – STRPITE SE ALI I ISPAŠTAJTE
Izmene zakona o finansijskoj podršci porodici čekali smo tri godine… čekali smo i dočekali na kraju da ga izmeni Ustavni sud, a ne oni kojima je stalo do roditelja. U procesu izmena sudarili smo se i sa pandemijom u kojoj su opet roditelji izvlačili deblji kraj – sad ne može zbog korone, strpite se… A za to vreme roditelji su ostavljeni na cedilu, mame su se vraćale na posao posle porodiljskog u toku vanrednog stanja uprkos tome što vrtići nisu radili i nisu imale kome da ostave decu, svako malo smo bili svojoj deci i učitelji i vaspitači, a neretko i lekari jer su nam i pregledi za decu usled korone manje dostupni.
Kada je država odlučila da pomogne poslodavcima kako bi umanjila ekonomske posledice koronavirusa, ispaštale su trudnice i mame jer su se mere podrške odrazile na njihove plate (naknade).
PREDUZETNICE SE KAŽNJAVAJU KAD ODLUČE DA POSTANU MAME
Manje naknade na trudničkom bolovanju, nemanje prava na porodiljsko bolovanje već na ostale naknade po osnovu rođenja deteta, neravnopravan položaj u odnosu na zaposlene mame, bez plaćenih poreza i doprinosa tokom odsustva, bez prava da odsustvo sa rada prenesu na svoje partnere… samo su neke od mera podsticaja rađanja ali i preduzetništva u Srbiji. Žene koje se osmelile da uz privatni biznis, redovno ulivanje para u budžet, zapošljavanje drugih, postanu i mame – dobijaju šamar umesto podrške.
24% DECE ŽIVI NA GRANICI SIROMAŠTVA
Trenutno u Srbiji 8,3% dece živi u apsolutnom siromaštvu, dok 24,2% dece živi na ivici siromaštva. Nešto veći broj roditelji živi bolje – ali to podrazumeva da jedan od partnera radi bar dva posla ili više od 10 sati dnevno. Neke se tate samo povremeno vrate u Srbiju da vide svoju decu.
Ekonomska nesigurnost, odlaganje roditeljstva zarad stabilnih prihoda do kojih je u Srbiji teško doći, takođe dovode do pada broja novorođenih beba. I dok se sad najavljenim novim merama mladi podstiču da rađaju još na fakultetu – ženama je i dalje potreban stalan posao i punih 18 meseci rada u kontinuitetu kako bi dobile punu naknadu zarade na porodiljskom odsustvu.
300 000 DINARA NEĆE NADOMESTITI SISTEMSKE PROPUSTE
Odnos države prema roditeljima je zaista ponižavajući, tako da je teško da će tih 300.000 dinara moći da nadomesti sve ono što ne funkcioniše.
A kad se odlučujemo za drugo dete često smo kao roditelji iscrpljeni, umorni od balansiranja između roditeljstva i posla, preživljavanja u iščekivanju nove plate, štednje za novogodišnje poklone, eventualno i more…
… kad nam treba podrška bilo kakva u sistemu nailazimo na probleme i prepreke.
Umorni i iscrpljeni roditelji koji nemaju podršku sistema ne odlučuju se za drugo dete i zato mislimo da je najvažnije podržati roditelje koji to već jesu i decu koja su već rođena. Jer, svi mi želimo da nas bude više ali i da svako dete ima obezbeđene makar osnovne uslove za život.
Toliko smo umorni da tek naša deca neće želeti da rađaju decu gledajući nas. Tada nećemo imati ni 100.000 da ponudimo pa ćemo jednostavno samo nestati…
Komentari (0)