Lekari ističu da je astma i dalje tabu tema u Srbiji i da bi trebalo više raditi na obaveštenosti roditelja. Postoje deca kod koje je alergijska komponenta prisutna još u prvim mesecima rođenja.
Na primer kao ekcem i ospe. To dete će i kasnije imati alergijske probleme. Pored toga, ako je neko od roditelja sklon alergijama, već mora da se vodi više računa o tom detetu.
Statistika obolelih
U Srbiji čak sedam odsto dece, kao i svaki 20. odrastao stanovnik, pati od ove hronične bolesti. Niš ima najviše obolelih, Beograd je u sredini liste sa oko 28.000 dece koja imaju astmu, dok je najmanji broj osoba sa ovim simptomima u Vojvodini. Najčešće se uspostavlja dijagnoza negde između pete i sedme godine. Tada se najčešće daje pozitivna dijagnoza, jer simptomi nisu bili prepoznati ili nisu tako dramatični. Što se mlađih pacijenata tiče, kod njih testovi mogu biti skroz negativni, ali o njima ipak treba voditi računa. U odnosu na svetsku statistiku, prema broju obolelih, Srbija se nalazi u dnu lestvice, dok sa oko 30 odsto obolelih prednjače Velika Britanija, Novi Zeland i Australija. Ipak, lekari upozoravaju da je astma u Srbiji još tabu tema i da roditelji često ne žele da priznaju da njihovo dete ima ovu bolest.
Rezultati istraživanja
Od astme u dečjem uzrastu oboljevaju češće dečaci, i to deca čiji su roditelji pušači. Porast učestalosti astme u dečjem uzrastu treba povezati sa porastom pušenja. Pušenje uvek oštećuje pušače, ali i sve osobe u okolini, što se naziva pasivno pušenje. Istraživanja pokazuju da je učestalost astme u školskom uzrastu veća kod dečaka, više od dve trećine ispitane dece je bilo izloženo pasivnom pušenju, i to najčešće oba roditelja, i deca osetljiva na duvan pokazuju teže oblike astme, a posebno su osetljivi dečaci.
Dečja astma
Astma je vodeća hronična bolest kod dece, čija se učestalost u poslednjih nekoliko decenija konstantno povećava u Srbiji, ali i na globalnom nivou, ističu stručnjaci. Dečja astma, koja se najčešće javlja kod dece između druge i pete godine, u većem broju slučajeva izazvana je kućnim alargenima i čestim prehladama. Svaki astmatični napad može biti praćen različitim simptomima, od neujednačenog disanja, kašlja i kijanja do stezanja u grudima. U svetu od astme boluje oko 300 miliona ljudi, a do porasta broja obolelih od astme došlo je posle katastrofe u Černobilu početkom osamdesetih godina prošlog veka. Istraživanje o učestalosti astme pokazalo je da pet odsto ispitanika ima simptome astme, a 19 odsto alergijsku kijavicu.
Lečenje astme
Astma je najčešća hronična bolest dece, od koje boluje svako sedmo školsko dete, pri čemu je astma kod dece u dečjem uzrastu najčešće alergijska i u više od 80 odsto obolele dece je udružena sa alergijskom kijavicom. Inhalacioni kortikosteroidi i dalje ostaju osnovni lekovi u terapiji astme kod dece. Zbog mogućih neželjenih dejstava ovih lekova, predlažu se nešto niže doze nego ranije, dok se po novim preporukama šire primenjuju lekovi koji u osnovi nisu hormoni. Na pojavu astme takođe utiče duvanski dim, pa je astma u velikoj meri zastupljena kod pasivnih pušača i naročito kod muške dece čije su majke konzumirale duvan tokom trudnoće. Astma ne može da se izleči, ali se odgovarajućim tretmanom dobro umiruje.
Komentari (0)