Foto: Canva

Nauka otkrila: U kojim godinama najviše starimo?

Izvor: RTS

Najnovija istraživanja objavljena u avgustu 2024. godine daju naučno objašnjenje da starenje nije postepen proces i često se javlja u „naletima”. Neki od simptoma su nastanak bora, naročito posle 40. godine.

Studija profesora Majkla Snajdera sa Univerziteta Stanford otkrila je da najviše starimo oko 44. i oko 60. godine, i da se tada te promene vide na našem licu.

„Postoje periodi u životnoj dobi kada se dešavaju drastične promene”, rekao je genetičar Snajder.

Analizom 135.000 molekula i mikroba kod 108 dobrovoljaca starosti od 25 do 75 godina, uočene su promene u molekulima povezanim sa kardiovaskularnim oboljenjima, metabolizmom.

U pomenutim istraživanjima analizirane su različite vrste molekula, uključujući RNK, proteine, lipide i mikrobiome creva, kože, nosa i usta. Primećeno je da u ljudskom telu tokom dva perioda u životu dolazi do značajne promene u količini različitih vrsta molekula.

Kada starenje postane briga

Nova studija australijskog univerziteta Edit Kovan tvrdi da se entropija – proces sporog i neizbežnog starenja – može usporiti čestim putovanjima. Na njima upoznajemo nove ljude, nova životna iskustva, a sve to nam pomaže u načinu i brzini starenja.

žena dodiruje koži
Foto: Canva

Poznati gastroenterolog dr Vil Bulsivič podelio je nekoliko saveta koji „prkose starenju”.

Šetnja u prirodi i vežbanje bar 30 minuta dnevno smanjuju stres, popravljaju raspoloženje i blagotvorno utiču na probavu.

Hrana bogata vlaknima, voće, povrće, pasulj i semenje. Ovo je vrsta hrane koja daje energiju, čini nas sitim i dugovečnim.

Studija iz 2022. pokazala je da ljudi koji redovno jedu vlakna imaju manji rizik od srčanih oboljenja, raka i drugih uobičajenih uzroka smrti.

Poželjno je i izbegavati alkoholna pića jer učestala konzumacija alkohola povećava rizik od srčanih oboljenja, karcinoma…

Takođe je važno što manje koristimo telefone, kompjutere i televizore, a preporuka je direktan kontakt s ljudima.

Istraživanja pokazuju da usamljenost povećava rizik od demencije za skoro 31 odsto, a vreme ispred ekrana može negativno da utiče na kvalitet sna, izazva stres i depresiju.

Dobar san podržava imunitet, zdravlje srca, kožu i nivo energije. Nedostatak sna, s druge strane, može negativno uticati na pamćenje i produktivnost.

Izvor: RTS

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Najnovija istraživanja objavljena u avgustu 2024. godine daju naučno objašnjenje da starenje nije postepen proces i često se javlja u „naletima”. Neki od simptoma su nastanak bora, naročito posle 40. godine.

Studija profesora Majkla Snajdera sa Univerziteta Stanford otkrila je da najviše starimo oko 44. i oko 60. godine, i da se tada te promene vide na našem licu.

„Postoje periodi u životnoj dobi kada se dešavaju drastične promene”, rekao je genetičar Snajder.

Analizom 135.000 molekula i mikroba kod 108 dobrovoljaca starosti od 25 do 75 godina, uočene su promene u molekulima povezanim sa kardiovaskularnim oboljenjima, metabolizmom.

U pomenutim istraživanjima analizirane su različite vrste molekula, uključujući RNK, proteine, lipide i mikrobiome creva, kože, nosa i usta. Primećeno je da u ljudskom telu tokom dva perioda u životu dolazi do značajne promene u količini različitih vrsta molekula.

Kada starenje postane briga

Nova studija australijskog univerziteta Edit Kovan tvrdi da se entropija – proces sporog i neizbežnog starenja – može usporiti čestim putovanjima. Na njima upoznajemo nove ljude, nova životna iskustva, a sve to nam pomaže u načinu i brzini starenja.

žena dodiruje koži
Foto: Canva

Poznati gastroenterolog dr Vil Bulsivič podelio je nekoliko saveta koji „prkose starenju”.

Šetnja u prirodi i vežbanje bar 30 minuta dnevno smanjuju stres, popravljaju raspoloženje i blagotvorno utiču na probavu.

Hrana bogata vlaknima, voće, povrće, pasulj i semenje. Ovo je vrsta hrane koja daje energiju, čini nas sitim i dugovečnim.

Studija iz 2022. pokazala je da ljudi koji redovno jedu vlakna imaju manji rizik od srčanih oboljenja, raka i drugih uobičajenih uzroka smrti.

Poželjno je i izbegavati alkoholna pića jer učestala konzumacija alkohola povećava rizik od srčanih oboljenja, karcinoma…

Takođe je važno što manje koristimo telefone, kompjutere i televizore, a preporuka je direktan kontakt s ljudima.

Istraživanja pokazuju da usamljenost povećava rizik od demencije za skoro 31 odsto, a vreme ispred ekrana može negativno da utiče na kvalitet sna, izazva stres i depresiju.

Dobar san podržava imunitet, zdravlje srca, kožu i nivo energije. Nedostatak sna, s druge strane, može negativno uticati na pamćenje i produktivnost.

Izvor: RTS

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Sreda, 04.12.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije