Disciplina je proces učenja dece prihvatljivom ponašanju unutar određenih granica. Iako mnogi roditelji brkaju ta dva pojma, disciplina nije isto što i kažnjavanje.
Kazna tretira osobu kao krivca i suočava ga s prošlošću. Disciplina tretira pogrešno ponašanje i suočava se sa sadašnjošću i budućnošću. Kod dece je cilj postepeno postići samodisciplinu koja će im biti vodič kroz svet.
Realna očekivanja
Deca mlađa od pet godina nisu motivisana pratiti pravila s ciljem da rade ono što je pravilno, nego se ponašaju tako da steknu odobravanje svojih postupaka od starijih osoba bitnih u njihovom životu ili kako bi izbegli posledice. Razlučivanje dobrog od lošeg za njih je apstraktni koncept čije shvatanje zahteva vreme i iskustvo.
– Različiti uzrasti i različiti nivoi razvoja predstavljaju i drugačije potrebe i disciplinske izazove:
– S godinu dana deca počinju učiti da se ne mogu ponašati uvek onako kako bi hteli, ali još uvek ne mogu jednostavno shvatiti i slediti pravila.
– S dve godine deca tek počinju slediti jednostavna pravila i još uvek ih se nisu u stanju dosledno pridržavati.
– S tri godine deca mogu pratiti još neka pravila, iako ni sada dosledno. Uobičajeno, mogu doći kada ih pozovete, čekati red, izbeći neke opasnosti i udovoljiti nekim zahtevima odraslih.
– S četiri godine deca još uvek imaju ograničenu samokontrolu, ali mogu slediti neke smernice, udovoljavati zahtevima autoriteta, vratiti stvari na mesto i odnositi se pažljivo prema stvarima.
Veliki broj disciplinskih problema može se sprečiti tako da svoj dom učinite sigurnim za dete i tako da sledite rutinu za jelo, spavanje, odmaranje, kućne obveze i igranje. Rutina deci osigurava ugodnost u kojoj znaju što očekivati i kada to očekivati.
Mala deca trebaju odrasle da ih paze i vode te da ih štite od povreda, budući da ona još uvek ne mogu dosledno pamtiti i slediti zadata pravila. Normalno je da se mala deca ponekad ružno ponašaju jer su tek u procesu učenja pravila.
Fizičko kažnjavanje, poput lupanja po guzi, udaranja, šamaranja ili drmanja, šteti detetu. To može uticati tako da dečje ponašanje bude uslovljeno strahom, a ne iz težnje prema odgovornom ponašanju. Fizički kažnjavana deca mogu razviti nizak nivo samopoštovanja i povećati izglede za agresivnim ponašanjem.
Dokazano je da 60-70 posto slučajeva dečjeg zlostavljanja započinje lupanjem po guzi. Učenje samodisciplini zahteva detinjstvo ispunjeno strpljenjem, ljubavlju i ograničenjima koja roditelji sprovode dosledno i ustrajno.
Izaberite pravi pristup
Poštovanje
Odnosite se prema svom detetu s poštovanjem koje želite i za sebe. Kada disciplinujete dete, upitajte se pokazujete li detetu takvu pažnju ili uvažavanje koje želite da vam ono i uzvrati. Ukoliko to nije slučaj, razmislite o nekom drugom pristupu.
Energija
Pomozite detetu da usmeri energiju u pozitivnom smeru. Omogućite mu da trči, skače, peva, pleše, baca, bućka se u vodi, ukratko – da bude aktivno. Vaše maleno dete ima neiscrpnu energiju koju treba usmeriti u pozitivnom smeru jer bi u suprotinom ona mogla biti iskorištena za ružno ponašanje.
Pozitivne poruke
Kada kreirate porodična pravila usredsredite se na jednostavne pozitivne poruke koje uče vaše dete određenim vrednostima. Utvrđivanje temeljnih porodičnih pravila jedan je od najboljih načina postavljanja granica detetu. Pravila moraju biti jednostavna, jasna i treba ih biti samo nekoliko. Pokušajte izbeći ona negativna – da nema udaranja, nema ručanja u dnevnoj sobi ili nema psovanja.
Postavite pravila u pozitivnom kontekstu:
– Čistoću u kući održavamo tako da sami čistimo za sobom
– Poštujemo privatnost drugih kada to neko zatraži
– Obazrivi smo prema drugima s količinom buke koju proizvodimo
– Miroljubivi smo; koristimo reči, a ne ruke, kako bismo rešili neki problem
Iskoristite porodična pravila kako bi vodila vaše dete prema cilju koji ste postavili pred njega – tako da sve izvodite glatko, tako da dete bude sigurno, i tako da svako poštuje potrebe drugih.
Činjenice o lupanju po guzi
Većina stručnjaka se slaže: nikad ne koristite kaznu koja fizički ili emotivno šteti detetu, uključujući lupanje po guzi, udaranje, pljuskanje ili treskanje. Pogledajte samo činjenice:
– Lupanje po guzi vodi povećavanju agresivnosti deteta.
– Deca koju lupaju po guzi tako uče da je udaranje prihvatljivi način rešavanja konflikata.
– Lupanje po guzi vodi dodatnom lupanju. To može trenutno zaustaviti ili redukovati nepoželjno ponašanje, ali vremenom postaje manje efektivno.
– Lupanje po guzi može dovesti do povređivanja ili zlostavljanja deteta, posebno kada je učinjeno iz ljutnje.
Disciplinske metode poput odvraćanja pažnje, kratkog odmora, logičnog zaključivanja i učenja pozitivnom ponašanju puno su učinkovitije metode menjanja detetovog ponašanja od udaranja.
Rešavanje problema
Pre nego što počnete disciplinovati dete pokušajte pronaći brzo rešenje za neki problem. U tome da prvo razmislite, a tek onda delujete pomoći će vam STAR metoda.
– S (Stop) – stanite i usredsredite se. Na sebe, dete i problem. Razmislite o tome gde ste i šta želite postići pre nego učinite nešto što će dodatno zakomplikovati život detetu i vama.
– T (Think) – razmislite o rešenjima. O puno rešenja. Različitih rešenja.
– A (Act effectively) – budite delotvorni. Ni najbolji plan neće uspeti ako ga ne sprovedete u delo. Izaberite svoju bitku. Odredite pravo vreme. Prihvatite svu pomoć kako bi sproveli plan.
– R (Review, revise, reward) – kritika, revizija, nagrada. Neki planovi odmah u potpunosti uspeju u prvom pokušaju. Većina uspešnih roditelja mora prilagođavati planove i nekoliko puta dok ne dođu do pravog rešenja. Nagradite se za trud ili uspeh.
Humor
Koristite humor prilikom disciplinovanja. Humor služi mnogim svrhama: može ublažiti borbu ili ohrabriti vas i dete da ne shvatate probleme tako ozbiljno; dopušta vam da budete neusiljeni kada se stvarno želite smejati u smešnoj situaciji; može smanjiti stres; može smanjiti napetost i može vas zbližiti s detetom. Budite oprezni da ga ne zloupotrebite.
Malo humora tu i tamo neće uništiti vaš disciplinski program, ali ne bi trebao zameniti prirodne i logične posledice niti bi se trebao koristiti da detetu kažete kako je neodoljivo kada ustvari radi nešto neprihvatljivo ili opasno. Ali kada je u funkciji smanjivanja napetosti ili ljutnje stvaranjem bolje situacije za suočavanje s posledicama, može pomoći disciplinskom procesu, izlečiti rane, olakšati potencijalno teške situacije i život učiniti ugodnijim.
Kada potražiti pomoć
Deca obično rastu i razvijaju nove veštine u svoje vreme i svojim vlastitim tempom unutar širokog raspona onoga što je normalno. Ponekad, deci treba dodatna pomoć kako bi se razvijali u skladu s očekivanim ili kako bi ostali zdravi i sretni. Ponekad i roditelji trebaju pomoć kako bi zadovoljili detetove potrebe ili kako bi izabrali pravi put za odgoj deteta.
Pomoć za dete
– se ponaša mlađe od dece istog uzrasta.
– pokazuje mali ili nikakav napredak nakon vaših upornih nastojanja da promenite njegovo ponašanje u razdoblju od najmanje dva meseca.
– često preterano reaguje na neke događaje i ne može se smiriti.
– ugrožava druge, okrutno je prema životinjama ili često uništava imovinu.
– unutar mesec dana pokaže znatne promene u pogoršavanju ponašanja
Pomoć za vas
Razmislite o traženju pomoći ukoliko:
– ostanete bez ideja za disciplinovanje deteta ili ne možete sami rešiti problem i želite neke druge opcije ili potporu.
– su vas u detinjstvu discipliniovali kruto ili neobično i zabrinuti ste da biste to mogli ponoviti na svom detetu.
– ste doveli dete u opasnost ili ga povredili prilikom disciplinskih mera.
Vi ste stručnjak za vašu porodicu. Ako ste zabrinuti, verujte instinktu i pronađite nekog stručnog ko vam može pomoći. Razmislite i o razgovoru s porodicom i prijateljima. Ne morate biti zabrinuti sami.
Komentari (0)