Kada je reč o čišćenju, svako ima svoje načine i tehnike. Ali puno toga što mislite da znate o održavanju domaćinstva nije nužno i istina. Od toga kakva sredstva koristiti, do toga kako prati rublje, saznajte od stručnjaka.
Mit: Svi proizvodi za čišćenje uništavaju klice
Jedan od razloga zašto čistimo jeste da sačuvamo zdravlje porodice. Ali ne čine sva sredstva isti posao. Dezinfekcijska sredstva ubijaju širi spektar klica, uključujući i viruse koji uzrokuju prehlade i grip. Dakle, ostala sredstva su u redu za površine koja nisu na ‘udaru’ ruku, ali sredstvo za dezinfekciju trebate za površine gde se nakupljaju klice, poput sudopera ili kade.
Mit: Sredstva za čišćenje u spreju možete odmah prebrisati
Sva sredstva trebaju vremena da ostanu u kontaktu s površinom kako bi ubila bakterije. Generalno, dezinfekcijska sredstva trebaju od jedne do 10 minuta da obave šta treba. Stoga, držite se preporučenog vremena navedenog na pakovanju.
Mit: Izbeljivač je jedino sredstvo koje vam treba
Izbeljivači su dobra, jeftina sredstva za dezinfekciju. Međutim, osim što sve površine ne trebaju dezinfekciju, izbjeljivač može biti preagresivan za neke prirodne površine, poput mramora, upozoravaju stručnjaci.
Mit: Prirodna sredstva jednako su učinkovita poput hemijskih
Mešavina soka od limuna i sirće dobri su za ribanje prljavštine s pločica, recimo. Ali oni su samo delimično učinkoviti u ubijanju bakterija. Nerazređeno sirće ubija neke bakterije i gljivice, ali neće ubiti, recimo, virus gripa. Kad je neko u kući bolestan, ostatak porodice zaštitite registrovanim i testiranim dezinfekcijskim sredstvima. Virusi na površinama mogu preživeti duže od osam sati, pa sva mesta koja se često dodiruju rukama prebrišite sredstvom za dezinfekciju. Ako ste apsolutni protivnik hemijskih sredstava, i čišćenje prirodnim sredstvima je bolje nego nikakvo, samo izbegavajte prirodne kamene površine jer ih možete oštetiti.
Mit: Površina je čista ako dobro miriše
Mirisi dolaze iz hemikalija ili prirodnih ulja kojima tretirate površinu, ne zbog čistoće površine, kažu stručnjaci. Mirisne i nemirisne verzije istog proizvoda (osim izbeljivača) čiste jednako dobro. Ako uživate u mirisima, samo napred i birajte proizvode koji vama mirišu dobro. Ali ako neko iz porodice ima alergije ili astmu, ili je osetljiv na jake mirise, koristite one bez mirisa.
Mit: Odeću uvek treba prati na ‘hladnom’ programu kako bi se uštedeli energija i novac
Programi hladnog pranja uistinu štede energiju, a često su i neophodni za osetljive tkanine. Ali vruća voda je učinkovitija u uništavanju bakterija, plesni, virusa i alergena kao što su grinje. U toploj vodi (60°C) perite donje rublje, peškire, posteljinu i odeću bolesnih članova porodice. I što je najvažnije: Tretirajte prljavo rublje kao da ste upravo kopali po smeću i perite ruke nakon diranja istog.
Mit: Vaša mašina za pranje rublja je čista iznutra
I ne baš. Bakterije od kojih možete oboleti nalaze se na prljavoj odeći, a mogu vrebati unutar mašine i preći na drugu odeću prilikom istog pranja, pa čak i sledećeg. Nedeljnim čišćenjem mašine smanjićete širenje klica. Stavite šoljicu izbeljivača za rublje na program s toplim pranjem, na najnižem nivou vode (a bićete još ekonomičniji ako u mašinu ubacite i beli veš). Još dva saveta: Nikad nemojte dozvoliti da mokro rublje prenoći u mašini, jer ćete tako od mašine stvoriti leglo bakterija. Ako koristite mašinu, takođe koristite visoke temperature, koje, poput vruće vode, pomažu ubijanju bakterija.
Mit: Često usisavanje uništava tepihe
Zapravo je obrnuto. Redovnim usisavanjem tepisi će duže trajati. Prljavština i zrnca peska su abrazivna. Kada se smeste u tepih, uništavaju njegova vlakna, upozoravaju stručnjaci. Dakle, češćim usisavanjem, uklonićete više prljavštine i štetnih čestica pre nego oštete tepih. Usisavajte barem jednom nedeljno, vrećicu iz usisavača menjajte kad postane polu puna radi veće učinkovitosti i posebno pazite na ivice tepiha, kako ih ne biste oštetili ‘glavom’ usisavača.
Mit: Svaki deo treba svoju vrste krpe
Čini se kao da za svaku površinu postoji poseban ‘alat’ za čišćenje. Tako ćete samo proći skuplje, a ne znači da ćete učiniti bolji posao. Po pravilu, krpa od mikrofibera bez dodatnih sredstava učiniće dovoljno. Vlažnu krpu koristite za nameštaj i podove ili uklanjanje mrlja na nerđajućem čeliku, a suvu za ogledala i staklene površine. Mikrovlakna se mogu koristiti i s dezinfekcijskim sredstvima, ako je površinja jače zaprljana. Krpe od mikrofiber perite posebno, bez omekšivača, koji umanjuje njihovu moć upijanja i pustite ih da se suše na zraku.
Komentari (0)