Spavanje nije baš uvek mirna i opuštajuća aktivnost, kao što bi trebalo da bude. Neki ljudi pričaju u snu, neki se smeju, dok drugi ustaju iz kreveta i lutaju po kući. Osobe koje imaju neki poremećaj spavanja – kao što su mesečarenje ili pričanje u snu – budni su u tolikoj meri da mogu da hodaju ili pričaju, ali ne toliko da su svesni šta rade.
Hodanje u snu, odnosno mesečarenje, javlja se tokom parcijalnog buđenja iz dubokog sna. Ponekad mesečari obavljaju složene radnje, šetaju, dok nekada mirno sede na ivici kreveta i ponavljaju određenu aktivnost. Ove osobe mogu da imaju poteškoće prilikom buđenja i najčešće se ne sećaju šta se dešavalo tokom noći. Srećom, u najvećem broju slučajeva epizode mesečarenja najčeće su kratke i benigne.
Ranije se verovalo da mesečari imaju svoje epizode u zavisnosti od toga šta sanjaju, međutim naučnici su ipak utvrdili da se mesečarenje uopšte ni ne javlja tokom sanjanja.
Hodanje u snu često se javlja kod dece i najverovatnije se događa zbog toga što njihov mozak još nije ovladao regulacijom spavanja i buđenja, a veruje se i da može da bude nasledno.
Ukoliko se epizode nastave nakon puberteta, trebalo bi ispitati uzrok, jer razlozi mogu biti noćna epilepsija, reakcija na određene lekove, veliki stres, ili pak drugi poremećaji spavanja.
Takođe, naučnici su dokazali i da iako je veća verovatnoća da se epizoda hodanja u snu javi kada je osoba uznemirena ili umorna, veoma je mala korelacija između mesečarenja i psiholoških problema.
Komentari (0)