Na odeljenju neonatalne intenzivne nege, u jednom delu sobe od 40 kvadratnih metara, na svega osam kvadrata, u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj ima čak šest inkubatora!
Novorođenčad, ipak, ovde imaju medicinski tretman kao da je ispunjen svetski standard: jedan inkubator u prostoru od šest do osam kvadrata, ali su lekari i medicinske sestre prinuđeni da “žongliraju” da bi prišli svakoj bebi u inkubatoru.
Prostora nema dovoljno ni na drugim odeljenjima. Na endokrinologiji je samo osam kreveta. Na hitnom prijemu, hodnik iz kojeg se ulazi u dvadesetak ambulanti toliko je uzan da kad ispred svake ordinacije stane samo po jedan roditelj sa detetom, nema ni igla gde da se spusti.
Zbog toga je neophodno da se kapaciteti ove bolnice prošire. Renoviranje postojeće i izgradnja nove zgrade, što je već dugo u planu, mogli bi da počnu u narednih godinu dana, a za novac se pregovara s Razvojnom bankom Saveta Evrope.
Foto:alo.rs
Pre 80 godina ova bolnica sagrađena je s kapacitetom od 100 postelja, bila je u to vreme najmodernija, a sada ovde svakodnevno leži 300 najteže obolele dece. Od tog vremena koncept organizacije medicine značajno se promenio, naročito u poslednje dve i po decenije, i veliki je problem što to “Tiršova”, kako kaže direktor profesor dr Zoran Radojičić, kao ni mnoge druge naše bolnice, zbog ograničenja prostorom, nije mogla da isprati. Svest o potrebi da se napravi nova zgrada postoji već pune tri decenije, ali tek sad se došlo nadomak toga da se to i sprovede u delo.
Tako bi ova klinika, na prostoru gde se sad nalazi parking, sve do ruske ambasade, dobila novih 30.000 metara kvadratnih i savremene uslove za rad. Profesor Radojičić kaže da je procenjeno da bi ova u poslednjih pola veka najveća investicija u zdravstvo Srbije koštala 55 miliona evra.
– Vlada i Ministarstvo zdravlja sklopili su načelni dogovor s Razvojnom bankom Saveta Evrope o investiciji u novu zgradu u Tiršovoj – kaže profesor Radojičić. – Nedavno je na Klinici bio i guverner te banke Rolf Vincel. Sve mogućnosti se temeljno analiziraju. Takav pristup zahteva više vremena, ali želimo da ovo bude bolnica kojom ćemo se ponositi, da sistematski i dugoročno rešimo probleme u dečjoj medicini u Srbiji.
DONACIJE: GAŠENjE POŽARA
Dečja klinika u Tiršovoj je zdravstvena ustanova za koju je pokretano i vođeno možda i najviše humanitarnih akcija, ali time se samo “gasio požar” da zgrada skroz ne propadne.
– Govori se da se u Kliniku u Tiršovoj stalno nešto ulaže – kaže direktor Radojičić.
– To nije sasvim tačno. U poslednjih 10 godina prosečno je dobijala 200.000 evra donacija godišnje. Za jednu ovakvu instituciju to je mali iznos, jer, recimo, dan lečenja i nege teško bolesnog deteta može da košta toliko.
Osim toga, naši aparati se troše i stalno ih moramo obnavljati. Iako Ministarstvo zdravlja mnogo ulaže, ta sredstva su dovoljna za svakodnevno funkcionisanje, ali ne i za razvoj jedne ovakve ustanove. Naši donatori su zadovoljni vidljivošću svojih donacija i praćenjim toka novca.
Zgrada Klinike je zaštićeni spomenik kulture, ali je u lošem stanju, pa je plan da se, uporedo sa izgradnjom nove, i ova zgrada renovira.
– Najlošije uslove imamo za decu obolelu od malignih bolesti, čiji se broj udvostručio poslednjih 10 godina – objašnjava profesor Radojičić. – I operacione sale su neadekvatne, pa iako imamo obučene hirurge i anesteziologe, neke zahvate nije moguće raditi u Srbiji isključivo zbog nedostatka prostora koji moderna medicinska oprema zahteva.
Klinika u Tiršovoj ne može da prekine rad, pa je plan da se renoviranje izvodi tako da sve službe mogu da rade punim kapacitetom. Izgradnja nove zgrade, u idealnim uslovima, kaže profesor Radojičić, mogla bi da počne za godinu dana, a u narednih od tri do pet godina u njoj bi počelo da se radi.
– Nova bolnica imaće savremeni dijagnostički centar s modernom medicinskom opremom i operacione sale koje zadovoljavaju svetske standarde – navodi profesor Radojičić.
– Najvažnija promena je uvođenje savremenog koncepta lečenja koji podrazumeva da dete što manje vremena provede u bolnici, odnosno koncept lečenja kroz dnevne bolnice. Sva terapija i lečenje koje je moguće izvesti van stacionara premeštaju se u deo sa dnevnim bolnicama. Ovo je manje stresno, medicinski efektnije i finansijski opravdanije. Deca ne provode vreme, posebno noću, u bolnici više nego što je neophodno, ne traumatizuju se gledajući teško bolesne vršnjake ako to nije potrebno i borave u prijatnom ambijentu nalik igraonici u kojoj se primenjuje tretman ili terapija.
Transplantacija jetre je jedan od programa na kojima u Klinici u Tiršovoj aktivno rade. Sarađuju s kolegama iz Francuske, a cilj je da u klinici u kojoj se već tri decenije uspešno rade transplantacije bubrega (jedina je dečja klinika koja ima taj program) uskoro urade i prvu transplantaciju jetre.
Uprkos očiglednom manjku prostora, “Tiršova” je uredna, čista i “ušuškana” koliko je to moguće u ovom prostoru s nepremostivim preprekama, kao što su uska stepeništa na kojima lekari ne mogu da se mimoiđu s roditeljima koji nose u naručju bolesnu decu.
