Robot Marko montiran je ovih dana na Fakultetu tehničkih nauka, čiji je petočlani tim, pod vođstvom profesora Branislava Borovca, ponajviše zaslužan što je prvi srpski robot kompletno osmišljen i konstruisan u Srbiji. Uskoro će se Marko testirati u novosadskoj Dečjoj bolnici, gde će pomagati deci sa smetnjama u razvoju.
Marko, jedinstven u svetu, treba da motiviše decu na terapiji da što duže rade vežbe, neophodne za poboljšanje njihovog zdravlja. Radi se o tipu društvenih robota, čiji je razvoj veoma aktuelan u svetu. Projekat čiji rezultat je robot Marko krenuo je 2011. Ali, ovaj saputnik obolele dece i dalje će se u hodu (radom s decom i terapeutima) usavršavati i prilagođavati praktičnim potrebama malih pacijenata.
Profesor Borovac kaže da je ideja o robotu došla spontano u razgovorima s kolegama Medicinskog fakulteta o problemima koje imaju u radu s malim pacijentima obolelim od cerebralne paralize. Valjalo je smisliti kako ih motivisati za što duže vežbanje, jer rezultati zavise o dužini vežbanja.
“Učinilo nam se da bismo mogli da pomognemo tako što ćemo im ponuditi interesantnog partnera za rad s kojim bi voleli da sarađuju. On bi im pokazao vežbu ukoliko je to potrebno i pohvalio ih kada je urade ispravno. Kao inženjeri nismo imali pojma šta bi robot trebalo da radi i kako bi trebalo da izgleda. Zato smo pozvali kolege drugih struka (medicinare, psihologe i umetnike) da nam pomognu. Dugo smo radili na definisanju robota, ali kada je sve dogovoreno krenuli smo u ostvarivanje naše vizije”, priča Borovac.
Ističe da Marko nije u potpunosti završen. Tako, na primer, od konjića na kome Marko u završnoj fazi treba da sedi, postoji samo ram, a upravo se pravi i sedlo od ugljeničnih vlakana koje po izgledu treba da bude u skladu s ostatkom Markovog “oklopa”.
“Elektroniku još treba doraditi. I kada završimo hardversku osnovu, tek predstoji interesantan i važan posao. U saradnji s lekarima, kroz testiranje u praksi, trebalo bi da dođemo do finalne realizacije softvera, treba promeniti ono što nismo dobro zamislili i dodati ono što još nemamo. Jedino će primena i rad s decom pokazati da li smo uspeli. Pripremamo robota sa ženskim likom. Studenti su je nazvali Sara i trebalo bi da posluži kao napredna platforma za istraživanja iz oblasti uverljivog socijalnog ponašanja robota u čovekovom okruženju”, kaže Borovac. Na projektu je radilo gotovo četrdeset stručnjaka iz domaćih naučnih institucija i fakulteta, a finansira ga Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
